Жандармерија као организациона јединица Министарства унутрашњих послова, намењена је за извршавање најсложенијих безбедносних задатака на територији Србије. Јединица у јавности ужива висок углед, њени припадници важе за способне и бескомпромисне борце за очување безбедности грађана и државе.

У промотивним спотовима, на показним вежбама и приликом посета државних званичника јединици, види се сав сјај, добра опремљеност, врхунска обученост и одлучност! Али свака медаља има две стране… Ону другу, тамну страну, јавност не види али је припадници јединице итекако осећају на својој кожи.

Синдикат српске полиције жели овом приликом да јавно укаже на реалну, неулепшану истину.

Припадници Жандармерије често обављају разноразне задатке ван седишта Одреда, најчешће на отвореном терену. Поред свих проблема са којима се тамо срећу и суочавају, а који су у опису посла, нажалост чекају их и крајње прозаични проблеми за које слободно можемо рећи  да су заједнички свим службама безбедности у овој покраденој и осиромашеној држави. То су услови смештаја и боравка њених припадника. На приложеним фотографијама може да се виде крајње дискутабилни услови у којима се чува и припрема храна за људе на терену.

А ми поствљамо питање зашто ни једна делегација МУП или пак сам премијер приликом посете жандармима на терену, није стигао на једно од оваквих места? Зашто и кога лажемо прикривајући стварност? Ко год да је долазио у обилазак жандармима, одвођен је у бивше војне базе које су колико-толико функционалне, али нико није отишао да погледа у каквим условима раде и бораве људи на позицијама! Истина је поражавајућа и много гора од оног што су видели званичници који су наведене базе посетили.

Зашто појединци у руководству Жандармерије крије истину, улепшавају је и на тај начин обмањују министра или премијера? Тиме свесно пропуштају прилику да, указујући им на стварне проблеме, покушају да обезбеде додатна материјална средства и упристоје услове за боравак припадника јединице!

Немојмо заборавити да су, у блиској прошлости, припадници јединице обољевали од мишје грознице (болест слична хеморалгијској грозници) и других средњевековних болести, у свету одавно искорењених. Неколицини оболелих колега остале су трајне последице по здравље а неки су чак и пнезионисани након тога.

Поред услова на терену, за које се понекад и могу да нађу оправдања и изговори, поражавајућа је чињеница да је и у Одреду у Београду ситуација крајње алармантна а призори потресни. Просторије за боравак и пресвлачење колега подсећају пре на сцене из хорор филмова неголи на смештајни простор припадника јединице посебне намене.

Служба за информисање ССП