Žandarmerija kao organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, namenjena je za izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka na teritoriji Srbije. Jedinica u javnosti uživa visok ugled, njeni pripadnici važe za sposobne i beskompromisne borce za očuvanje bezbednosti građana i države.

U promotivnim spotovima, na pokaznim vežbama i prilikom poseta državnih zvaničnika jedinici, vidi se sav sjaj, dobra opremljenost, vrhunska obučenost i odlučnost! Ali svaka medalja ima dve strane… Onu drugu, tamnu stranu, javnost ne vidi ali je pripadnici jedinice itekako osećaju na svojoj koži.

Sindikat srpske policije želi ovom prilikom da javno ukaže na realnu, neulepšanu istinu.

Pripadnici Žandarmerije često obavljaju raznorazne zadatke van sedišta Odreda, najčešće na otvorenom terenu. Pored svih problema sa kojima se tamo sreću i suočavaju, a koji su u opisu posla, nažalost čekaju ih i krajnje prozaični problemi za koje slobodno možemo reći  da su zajednički svim službama bezbednosti u ovoj pokradenoj i osiromašenoj državi. To su uslovi smeštaja i boravka njenih pripadnika. Na priloženim fotografijama može da se vide krajnje diskutabilni uslovi u kojima se čuva i priprema hrana za ljude na terenu.

A mi postvljamo pitanje zašto ni jedna delegacija MUP ili pak sam premijer prilikom posete žandarmima na terenu, nije stigao na jedno od ovakvih mesta? Zašto i koga lažemo prikrivajući stvarnost? Ko god da je dolazio u obilazak žandarmima, odvođen je u bivše vojne baze koje su koliko-toliko funkcionalne, ali niko nije otišao da pogleda u kakvim uslovima rade i borave ljudi na pozicijama! Istina je poražavajuća i mnogo gora od onog što su videli zvaničnici koji su navedene baze posetili.

Zašto pojedinci u rukovodstvu Žandarmerije krije istinu, ulepšavaju je i na taj način obmanjuju ministra ili premijera? Time svesno propuštaju priliku da, ukazujući im na stvarne probleme, pokušaju da obezbede dodatna materijalna sredstva i upristoje uslove za boravak pripadnika jedinice!

Nemojmo zaboraviti da su, u bliskoj prošlosti, pripadnici jedinice oboljevali od mišje groznice (bolest slična hemoralgijskoj groznici) i drugih srednjevekovnih bolesti, u svetu odavno iskorenjenih. Nekolicini obolelih kolega ostale su trajne posledice po zdravlje a neki su čak i pnezionisani nakon toga.

Pored uslova na terenu, za koje se ponekad i mogu da nađu opravdanja i izgovori, poražavajuća je činjenica da je i u Odredu u Beogradu situacija krajnje alarmantna a prizori potresni. Prostorije za boravak i presvlačenje kolega podsećaju pre na scene iz horor filmova negoli na smeštajni prostor pripadnika jedinice posebne namene.

Služba za informisanje SSP