Слика су и прилика катастрофалног стања по организационим јединицама. Углавном недефинисаног састава узимајући у обзир све мањи број полицијских службеника, а све већи обим посла. Због тога су руководиоци организационих јединица принуђени да их често попуњавају, мењају њихов састав и на тај начин обесмишљавају циљ и сврху ове патроле по чему се разликују од других – тактичност, обученост и организација у поступању. По правилу у интервентним патролама би требало да буду физички најспремнији и најобученији полицијски службеници. Да ли је тако данас?

Нећемо дубље залазити у питање кадрова, иако због горе поменутих ствари руководиоци бију главом о зид. Осврнућемо се на питање њихове безбедности, заштите и начина обављања њихових послова. Наиме, управо због оптерећености додатним пословима, које свакодневно обављају, ове патроле, су изгубиле појам „ИНТЕРВЕНТНА“. Хитност и брзина у поступању би требало бити синоним за њих, физичка спремност одлика, а сама њихова појава аутоматски да решава интервенцију без превише изговорених речи.

Требало би да је тако, али, нажалост, није. Свакодневна промена и ротација састава, ванредна ИЈП и остала ангажовања, решавања наредби, преобимни извештаји за све и свашта, који се попуњавају физички, потом унос, ажурирање и верификација у електронском дневнику догађаја, недостатак опреме и средстава за рад, исправних возила и посебних просторија, неквалитетна униформа, допиносе кварењу „рејтинга“ интервентних патрола. Дошли смо до тога да данас припадници ИП не могу главу подигнути од горе поменутих проблема, што утиче на њихове психо-физичке способности за рад на терену и организацију рада.

Службена возила су посебна прича. У ИП се, по правилу, увек нађе један приучени универзални мајстор за механику и електрику, чији је главни задатак санирање ситних кварова. Принуђени су то да раде, због недостатка средстава за рад, делова и обучених механичара. Познато нам је да због затворене систематизије и недовољног залагања представника послодавца, послове поправке службених возила обављају чак и недовољно обучени за тај посао – полицијски службеници. Због тога, имамо случајева чак и да припадници ИП своју делатност обављају пешице, њих троје или четворо, у форми продуженог позорничког рејона, обилазе свој сектор, надајући се да ће доћи крај смене без нека хитне интервенције.

Али, ако и када, о своме трошку поправе возила, ситуација је ипак мало боља. И поред ћелавих гума, слабих кочница, напукле шоферке, десног предњег точка који зуји, откаченог ауспуха, командном таблом са упаљеним скоро свим сигналним лампицама, предњим исцепаним седиштем подглављним бетонским блоком, поквареном сиреном, ипак су задовољни, возило је  у покрету. Уздају се у срећу да главу сачувају, сматрајући да ће свој посао моћи да обаве онако како и треба – брзо и професионално. Преко пута њих у најновијем возилу типа БМВ или ауди, свеједно, као возач седи окорели криминалац са преко 20 кривичних пријава на души, поносно на левој руци златан сат, уз чачкалицу у устима, гледајући њихово возило, уз подсмех добацује „момци ћелаве су вам гуме“, „где ћете са том кантом“ и слично. Омаловажава их и алудира на то да су слаби, спори и недовољно физички спремни. И поред тога, захваљујући стручности и професионалности колега из ИП, такви ликови већ у покушају или у извршењу КД или прекршаја бивају ухваћени и процесуирани. Корњача у овом случају ипак престигне зеца.

Грађани са жаљењем, али и са поносом гледају оваква дешавања и губе поверење у систем безбедности., питајући се „Ако је ово интервентна, каква ли је тек обична патрола?“

А ми као синдикат се питамо докле више овако и када ће басна о корњачи и зецу бити синоним за поступања интервентних патрола?

Надамо се што пре.

Само да није ИНТЕРВЕНТНО.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић