Slika su i prilika katastrofalnog stanja po organizacionim jedinicama. Uglavnom nedefinisanog sastava uzimajući u obzir sve manji broj policijskih službenika, a sve veći obim posla. Zbog toga su rukovodioci organizacionih jedinica prinuđeni da ih često popunjavaju, menjaju njihov sastav i na taj način obesmišljavaju cilj i svrhu ove patrole po čemu se razlikuju od drugih – taktičnost, obučenost i organizacija u postupanju. Po pravilu u interventnim patrolama bi trebalo da budu fizički najspremniji i najobučeniji policijski službenici. Da li je tako danas?

Nećemo dublje zalaziti u pitanje kadrova, iako zbog gore pomenutih stvari rukovodioci biju glavom o zid. Osvrnućemo se na pitanje njihove bezbednosti, zaštite i načina obavljanja njihovih poslova. Naime, upravo zbog opterećenosti dodatnim poslovima, koje svakodnevno obavljaju, ove patrole, su izgubile pojam „INTERVENTNA“. Hitnost i brzina u postupanju bi trebalo biti sinonim za njih, fizička spremnost odlika, a sama njihova pojava automatski da rešava intervenciju bez previše izgovorenih reči.

Trebalo bi da je tako, ali, nažalost, nije. Svakodnevna promena i rotacija sastava, vanredna IJP i ostala angažovanja, rešavanja naredbi, preobimni izveštaji za sve i svašta, koji se popunjavaju fizički, potom unos, ažuriranje i verifikacija u elektronskom dnevniku događaja, nedostatak opreme i sredstava za rad, ispravnih vozila i posebnih prostorija, nekvalitetna uniforma, dopinose kvarenju „rejtinga“ interventnih patrola. Došli smo do toga da danas pripadnici IP ne mogu glavu podignuti od gore pomenutih problema, što utiče na njihove psiho-fizičke sposobnosti za rad na terenu i organizaciju rada.

Službena vozila su posebna priča. U IP se, po pravilu, uvek nađe jedan priučeni univerzalni majstor za mehaniku i elektriku, čiji je glavni zadatak saniranje sitnih kvarova. Prinuđeni su to da rade, zbog nedostatka sredstava za rad, delova i obučenih mehaničara. Poznato nam je da zbog zatvorene sistematizije i nedovoljnog zalaganja predstavnika poslodavca, poslove popravke službenih vozila obavljaju čak i nedovoljno obučeni za taj posao – policijski službenici. Zbog toga, imamo slučajeva čak i da pripadnici IP svoju delatnost obavljaju pešice, njih troje ili četvoro, u formi produženog pozorničkog rejona, obilaze svoj sektor, nadajući se da će doći kraj smene bez neka hitne intervencije.

Ali, ako i kada, o svome trošku poprave vozila, situacija je ipak malo bolja. I pored ćelavih guma, slabih kočnica, napukle šoferke, desnog prednjeg točka koji zuji, otkačenog auspuha, komandnom tablom sa upaljenim skoro svim signalnim lampicama, prednjim iscepanim sedištem podglavljnim betonskim blokom, pokvarenom sirenom, ipak su zadovoljni, vozilo je  u pokretu. Uzdaju se u sreću da glavu sačuvaju, smatrajući da će svoj posao moći da obave onako kako i treba – brzo i profesionalno. Preko puta njih u najnovijem vozilu tipa BMV ili audi, svejedno, kao vozač sedi okoreli kriminalac sa preko 20 krivičnih prijava na duši, ponosno na levoj ruci zlatan sat, uz čačkalicu u ustima, gledajući njihovo vozilo, uz podsmeh dobacuje „momci ćelave su vam gume“, „gde ćete sa tom kantom“ i slično. Omalovažava ih i aludira na to da su slabi, spori i nedovoljno fizički spremni. I pored toga, zahvaljujući stručnosti i profesionalnosti kolega iz IP, takvi likovi već u pokušaju ili u izvršenju KD ili prekršaja bivaju uhvaćeni i procesuirani. Kornjača u ovom slučaju ipak prestigne zeca.

Građani sa žaljenjem, ali i sa ponosom gledaju ovakva dešavanja i gube poverenje u sistem bezbednosti., pitajući se „Ako je ovo interventna, kakva li je tek obična patrola?“

A mi kao sindikat se pitamo dokle više ovako i kada će basna o kornjači i zecu biti sinonim za postupanja interventnih patrola?

Nadamo se što pre.

Samo da nije INTERVENTNO.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić