Поводом поговарања појединих синдиката, који иначе не заслужују да им у имену стоји реч синдикат, чије значење ни сами не разумеју, дужни смо реаговати и нашим члановима пре свега, али и свим запосленим у Жандармерији предочимо истину. Директан повод овог саопштења јесте начин организовања радног времена у Одредима Жандармерије као и његово евидентирање или боље рећи неевидентирање.
Наиме, тај назови “синдикат” сматра да је сасвим нормално и у складу са прописима да се полицијским службеницима који на послу ефективно проведу по 13-14 радних сати, у евиденције уносе подаци као да су радили 12 сати. А све под изговором лакше је радити у турнусу, у систему „12-24 12-48“ и плашећи људе како ће им бити распоред у класичан сменски, по 8 радних сати дневно.
То бисмо могли и да прихватимо као тачно да се овде не ради о систему, обично „13-23, 13-46“ а неретко и „14-22, 14-46“. Ако узмемо пример полицијског службеника који сваку смену ради редовно у турнусу, он на свакој смену губи по 1-2 сата дневно, што на месечном нивоу износи 14-15 па све до тридесет сати. Годишње, оваквим начином евидентирања рада, он губи више од једног пуног месечног фонда радних сати, односно целу једну плату!
Након указивања на неправилност таквог обрачуна радног времена, одговорни, уместо труда на исправљању проблема, труд улажу на утеривање страха – па тако прете увођењем 8 часовног радног времена, што опет није реално и суштински не решава проблем јер се смене опет морају преклапати, односно радно време мора бити минимум деветочасовно у току једног дана.
Опет оваквим начином рада после, са три смене уместо две, у једном турнусу, проблем се само усложњава. Уместо 14-15 радних смена месечно, сваки запослени ће имати 24-26 долазака на посао. Самим тиме, преклапањем смена, уместо вишка радних сати од 14-15 до 30, долазимо до, минимално 24 а потенцијално и свих 50 сати на месечном нивоу.
Уколико би евидентирали реално радно време од 9 или 10 сати дневно, дошли бисмо у прилику да запослени остваре пун месечни фонд радних сати негде већ око 25. у месецу што би оставило простор за још 2-4 смене до краја месеца, односно опет бисмо дошли до тога да запослени остварује велики вишак радних сати, знатно већи него у садашњем турнус систему „12-24-12-48“.
Тако остварен вишак сати би морао у прерасподелу са роком реализације од шест месеци, у супротном би опет представљао прековремени рад.
Синдикат српске полиције увек ће радити у интересу својих чланова и осталих запослених. Оно на шта не можемо и нећемо пристати је кршење права запослених.
Слободно можемо поставити и питање да ли је синдикат који је био сагласан са отпуштањем око 1500 колега, заиста искрено забринуто за распоред рада или јефтиним демагошким триковима покушава спасти оно што се зауставити не може – масовно исчлањење запослених из тог синдиката. Активна подршка послодавца том синдикату даје резултате од оних које они очекивају – људи их све више напуштају.
Служба за информисање ССП
Никола Петровић
