„Само за муријаше параћинце, могу да пуше к..ц Ди стефану и свима нама, и ћерке њихове могу да пуше к..ц. Параћинска полицијо, пуши к…ц а ми ћемо да радимо још боље.“ Биле су то речи, јавно изговорене, на микрофон, пред свим гостима угоститељског објекта „Ди Стефано“. Изговорио их је Марио Стефановић, лице прекршајно и кривично осуђивано (за изнуду), а након извршене појачане контроле тог објекта од стране полицајаца из Параћина и припадника Жандармерије.

Када имаш везу, новац, прекршајно и кривично си кажњаван, уз то се хвалиш својом шизофренијом, онда можеш све. И да јавно понизиш целу једну полицијску станицу, комплетну полицију једног града а да останеш без казне! Брука и срамота, наравно, ал тако логично и сасвим очекивано у земљи Србији са правосуђем независним од правде и закона!

Након што је Стефановић јавно понизио полицајце у Параћину, исти је приведен, написанам му прекршајна пријава и од стране прекршајног судије у том граду одређена му је казна од 40 дана затвора, по скраћеном поступку. Међутим, након жалбе он волшебно бива ослобођен. Шта ли је судија апелације у Крагујевцу утврдио и на основу чега је извршилац ослобођен није нам познато. Не желимо ни нагађати да ли је у питању било мито, политичке везе или пак притисци и претње, али свакако нас нико не може уверити да је све било „чисто“.

Џаба сва декларативна медијска борба за правну државу, џаба закљињања политичара кад све то остаје мртво слово на папиру. Само згодна медијска промоција и ништа више! Нас и даље понижава олош, вређају нас, нападају, бију… Некажњено!

Но, питање је да ли све то случајно. Да ли смо и заслужили боље у моменту када се сви праве луди и окрећу главу од кривичних дела која врше сами полицајци, све под маском борбе за заштиту радних права запослених. Уз хвалисање како министар стоји иза њих и како им нико ништа не може. Како да очекујемо заштиту од правосуђа кад сами урушавамо службу и деценијама стицани углед?

Служба за информисање ССП