Десетак дана пред одржавање најављене Параде поноса на београдским улицама, осећамо одговорност и потребу да упознамо јавност са проблемима са којима се српска полиција суочава у оквиру изазова евентуалног обезбеђивања овог јавног скупа и да у име колегиница и колега упозоримо грађане Србије на тренутно стање у полицији.
Упркос лошим логистичким и финансијским условима, професионалност српске полиције и њена посвећеност служби никада се није доводила у питање – напротив,  јавност, грађани и ресорно министарство свесни су да припадници полиције нису бежали од одговорности, изазова и комплексних захтева постављених пред њих.
Међутим, уколико се од нас очекује да недовољно обучени, са неисправном и недовољном опремом или без ње, станемо пред милитантне и екстремистичке групе у сред “ратног попришта” на београдским улицама, онда су јасни потенцијални исходи – пуно повређених полицајаца и грађана.

Ако се од нас очекује да поштујемо законе, правила службе, извршавамо наређења и да не употребљавамо законска средства принуде чак и када смо нападнути и када смо угрожени, морамо знати ко нас, по којој логици и у име ког циља, са неквалитетном опремом, неисправним заштитним маскама, дотрајалим панцирима и практично голоруке, мимо тих правила “сервира на тацни” хаосу који нас чека на београдским улицама?
Зато постављамо круцијелно питање: Коме је у интересу да се на улицама понове сцене од пре две године када је у сценама хаоса на београдским улицама повређено више од 130 полицајаца? Колико је лица за то одговарало, колико је осуђених? Да ли је политички одговорно, етички исправно и правно утемељено оглушити се о све безбедносне процене и третирати полицијаце као глинене голубове које ваља жртвовати зарад дневнополитичког маркетинга, пропаганде у служби јефтиног популизма? Ко ће полицији, јавности и грађанима одговорити на питање: колико разбијених глава, унесрећених очева, забринутих супруга и уплакане деце вреди позитиван миг некога из ЕУ? Да ли смо довољно богати да плаћамо високе одштете повређенима? Колико кошта ломљење и разбијање имовине града? Могу ли се сви фактори: организатори Прајда, хулигани, Влада и ресорно министарство усагласити око ове „статистике“, па да макар чистих рачуна изађемо на терен?
Истичемо да наша забринутост и незадовољство није политички мотивисано, нити се иза разлога забринутости крију хомофобични мотиви и евроскептични погледи: ово није покушај политичке манипулације, већ одраз забринутости услед објективних околности и здраворазумног тумачења вредности наших живота, здравља и имовине.
Због свега изнетог, желимо да упозоримо ресорно министарство да приликом вршења процене безбедносног ризика имају у виду све проблеме на које указујемо и добро процене вредност људских живота, здравља и имовине у односу на цену јавне манифестације малобројних грађана који „слободно шетају“ окружени кордонима полиције.
Не желећи да улазимо у цену организације Параде поноса, безбедносна рачуница ипак мора бити јасна и чиста.