Desetak dana pred održavanje najavljene Parade ponosa na beogradskim ulicama, osećamo odgovornost i potrebu da upoznamo javnost sa problemima sa kojima se srpska policija suočava u okviru izazova eventualnog obezbeđivanja ovog javnog skupa i da u ime koleginica i kolega upozorimo građane Srbije na trenutno stanje u policiji.
Uprkos lošim logističkim i finansijskim uslovima, profesionalnost srpske policije i njena posvećenost službi nikada se nije dovodila u pitanje – naprotiv,  javnost, građani i resorno ministarstvo svesni su da pripadnici policije nisu bežali od odgovornosti, izazova i kompleksnih zahteva postavljenih pred njih.
Međutim, ukoliko se od nas očekuje da nedovoljno obučeni, sa neispravnom i nedovoljnom opremom ili bez nje, stanemo pred militantne i ekstremističke grupe u sred “ratnog poprišta” na beogradskim ulicama, onda su jasni potencijalni ishodi – puno povređenih policajaca i građana.

Ako se od nas očekuje da poštujemo zakone, pravila službe, izvršavamo naređenja i da ne upotrebljavamo zakonska sredstva prinude čak i kada smo napadnuti i kada smo ugroženi, moramo znati ko nas, po kojoj logici i u ime kog cilja, sa nekvalitetnom opremom, neispravnim zaštitnim maskama, dotrajalim pancirima i praktično goloruke, mimo tih pravila “servira na tacni” haosu koji nas čeka na beogradskim ulicama?
Zato postavljamo krucijelno pitanje: Kome je u interesu da se na ulicama ponove scene od pre dve godine kada je u scenama haosa na beogradskim ulicama povređeno više od 130 policajaca? Koliko je lica za to odgovaralo, koliko je osuđenih? Da li je politički odgovorno, etički ispravno i pravno utemeljeno oglušiti se o sve bezbednosne procene i tretirati policijace kao glinene golubove koje valja žrtvovati zarad dnevnopolitičkog marketinga, propagande u službi jeftinog populizma? Ko će policiji, javnosti i građanima odgovoriti na pitanje: koliko razbijenih glava, unesrećenih očeva, zabrinutih supruga i uplakane dece vredi pozitivan mig nekoga iz EU? Da li smo dovoljno bogati da plaćamo visoke odštete povređenima? Koliko košta lomljenje i razbijanje imovine grada? Mogu li se svi faktori: organizatori Prajda, huligani, Vlada i resorno ministarstvo usaglasiti oko ove „statistike“, pa da makar čistih računa izađemo na teren?
Ističemo da naša zabrinutost i nezadovoljstvo nije politički motivisano, niti se iza razloga zabrinutosti kriju homofobični motivi i evroskeptični pogledi: ovo nije pokušaj političke manipulacije, već odraz zabrinutosti usled objektivnih okolnosti i zdravorazumnog tumačenja vrednosti naših života, zdravlja i imovine.
Zbog svega iznetog, želimo da upozorimo resorno ministarstvo da prilikom vršenja procene bezbednosnog rizika imaju u vidu sve probleme na koje ukazujemo i dobro procene vrednost ljudskih života, zdravlja i imovine u odnosu na cenu javne manifestacije malobrojnih građana koji „slobodno šetaju“ okruženi kordonima policije.
Ne želeći da ulazimo u cenu organizacije Parade ponosa, bezbednosna računica ipak mora biti jasna i čista.