Синдикат српске полиције има задовољство да објави ексклузивни интервју са председником Владе и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем. После бројних и вишемесечних покушаја да се лично састанемо са министром како бисмо разјаснили нека синдикална и професионална питања у томе нисмо успели, те смо због тога били принуђени да са њим обавимо интервју који је проистекао анализом штампе и интернет портала. Дакле сви ликови у овом интервјуу су стварни осим оних који су измишљени, док су сви дијалози и догађаји измишљени, осим оних који су истинити.

ССП: Друже Дачићу! Пардон, господине Дачићу! Захваљујемо Вам се на прилици да са Вама урадимо интервју макар и на овај начин, с обзиром да већ више месеци покушавамо да се састанемо са Вама како бисмо расправили нека важна синдикална и професионална питања.

ИВИЦА ДАЧИЋ:  И мени је задовољство што могу да дам интервју за Синдикат српске полиције. Молим вас да разумете позицију у којој сам се претходних месеци налазио, преда мном су биле бројне обавезе, пре свега на међународном, али и на унутрашњем плану, па састанци са разним сумњивим бизнисменима, светским филмаџијама, продуцентима и глумцима па Цецин концерт… и да не набрајам више.

ССП: Да, да, наравно, нема љутње с наше стране, хвала Вам и за ово. Сведоци смо изузетних напора које сте претходних месеци учинили у циљу добијања датума за преговоре о приступању ЕУ. Ваше добро расположење након њихове реализације је видљиво и из сусрета са тзв. председником тзв. Косова Хашимом Тачијем у Загребу поводом уласка Хрватске у ЕУ, о чему су извештавала наша и страна средства информисања. Али уместо речи Косово и Србија користићемо речи Приштина и Београд, лепше народу звучи, лакше ће прогутати…

ИВИЦА ДАЧИЋ: Знам на шта мислите, у праву сте за састанке између држава Београда и Приштине. Зато, хајде одмах на почетку да разјаснимо неке ствари! Да ли Ви заиста верујете својим очима и ушима!??? Уколико је тако, морам Вас рећи да нисте у праву. Што се тиче слатких осмеха на тим фотографијама које сте и ви објавили на свом сајту, осмех је извучен из контекста. Ја сам се, ево, да будем искрен, баш у том тренутку сетио како сам оног лика Лика Бесона, је л’ се беше тако зове…

ССП: Не, то је био Ерик Бесон.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ма, добро, нема везе… Елем, управо сам се тада сетио како сам га оно возао по Калемегдану и како сам му објашњавао оно за „кале“. Просто нисам могао да поверујем да лик не зна турски и да ме онако тупаво гледа… а тек преводилица….и… ето… нисам могао да се суздржим од смеха.

Не желим тиме себе да правдам, то никако! Јер, на крају крајева, зашто бих се правдао!? Ви сте поставили питање да ли сам у Загребу могао да бирам друштво! Да, могао сам и ја сам га изабрао. За оне који не знају, Хашим Тачи и Ивица Дачић воде порекло из истог краја у Дакији, његов курђел и мој асурђел су били браћа рођена. Од те Дакије су настала оба презимена, и Тачи и Дачић, у ствари, то је једно те исто презиме са две варијанте. На жалост, у вртлогу историје браћа су се раздвојила, њихови потомци су се оделили у две вере и две нације, па, ето, и у два презимена. Али, то не мења историјску чињеницу. Захвалан сам својим пријатељима са Запада што су ми помогли да нађем давно изгубљене блиске рођаке.

ССП: Да ли вам смета чињеница да је Хашим Тачи осумњичени ратни злочинац?

ИВИЦА ДАЧИЋ: Дужан сам да Вас упозорим да је један од услова за улазак у ЕУ да нико и никада из Србије не сме да употребљава речи „тзв. Косово“ већ „Приштина“ и да брата Хашима назива ратним злочинцем. Молим Вас па где је то доказано да је Хашим ратни злочинац?! Ко Вам даје за право да га тако зовете? Мислим да сте мало претерали у свом безобразлуку. Још мало па ћете себи дозволити да за мене причате како ме појединци називају Ивица Коферче, иако је и на суду утврђено да ја никакве везе са поменутим коферчетом немам, осим што ми је једно време био у рукама.

ССП: Извињавамо се, господине Дачићу, нисмо имали намеру да Вас увредимо, али, коферче сте сами споменули. Него, кад смо већ код, нећете се љутити ако кажем код Косова и Метохије, неки ваши политички противници Вас оптужују да сте издали државу, да сте издали поверење оних који су за Вас и Вашу партију, пардон – коалицију, гласали на претходним изборима. Ваша су обећања, колико се сећамо, ипак била нешто другачија? Какав је Ваш став по том питању.

ИВИЦА ДАЧИЋ: На то ваше глупо питање, народни умотворац је још дааавно дао паметан одговор – „Обећање лудом радовање“. Ја, ево, ни дан данас не могу да разумем да је ико поверовао у та моја обећања. Ја не могу да верујем да мени ико ишта верује! Тај не само да је луд као што каже народна мудрост, већ је и глуп – као што кажем ја! Што се тиче ваших инсинуација везаних за издају земље, могу само да пљунем на ваше речи и да кажем следеће: Ивица Дачић није никога издао, Ивица Дачић је кроз преговоре, пардон током уцене, невољним предавањем дела територије Србије, да извините на изразу, сачувао своју задњицу, испунио свој задатак који му је наметнут, понављам наметнут! Па зар ви мислите да су коцкарски дугови и оно коферче тек тако нестали????!!!! Иначе, за вашу информацију, све је то требало да уради, барем према сазнањима које сам имао, мој друг са баскета, наш друг Флекица, али се он на време извукао из читаве приче. Види, види…. тек ми је сад јасно зашто ме је пуштао да му ударам банане… желео је да ме уљуљка. На жалост, то му је и успело. Али, шта је ту је. На крају се испоставило да се и он прекомбиновао, налетео на Жућка, а колико чујем из скупе виле са Дедиња ускоро лети на улицу. Ако, тако му и треба!

ССП: Готово сви синдикати у Министарству унутрашњих послова оптужују Вас да су за Вашег мандата непотизам и партократија доживели врхунац, једини критеријум за запошљавање је блискост партији, није чак битно, барем тако кажу, ни да ли има потребе за било каквим кадровима, ако си близак и имаш три, пет или седам хиљада евра – можеш да рачунаш на запослење у МУП-у. А ако желиш генералски чин и много више, помиње се нека цифра од седамстохиљада евра?

ИВИЦА ДАЧИЋ: Пре него што одговорим на ваше питање, желео бих да искажем задовољство што смо сада прешли на област која више одговара пољу деловања синдиката од претходних тема. Ипак политика није за синдикалце иако то право имате по закону! Мало ми је нелагодно да то признам, али у вашем питању крије се и делић истине. Али, то није само моја специјалност. Па, сетите се шта је својевремено радио ДСС у МУП-у и БИА-и, па СПО у Министарству спољних послова, па ако баш хоћете, сетите се шта су Жути радили у свом делу полиције. Дакле, ту ни ја ни партија нисмо имали никакве привилегије. Све је било засновано на поштеној подели: Жути држе оно, а ми држимо ово. И шта сад, мислите да би било другачије да је био неко други уместо мене!??? Верујте ми да не би. Чак сам, ево да будем до краја искрен, приметио да један мој близак сарадник, на високој функцији у странци, запошљава своје штићенике тако што их доводи у МУП буквално их држећи за руку, они без икакве безбедносне провере ступају на посао, а околина, нормално све то види. Нормално, те информације дођу до мене, знам да такво понашање иритира запослене и зато му лепо му кажем: Будало, ко те тера да их држиш за руку и да сви виде да запошљавамо своје рођаке и пријатеље, видиш како то Жути раде неприметно! И нормално, од тада то више не радимо јавно, никога не иритирамо, а све и даље функционише. Па, ипак сам ја стара кајла, млад је он за мене, мора он још да учи. Ето свом најближем сараднику кога су доводили у везу са Шарићевим кланом сам испунио жељу и послао га у дипломатију, сврати он до мене у Кабинет, јесте да га примам на тајна врата да нико не види, али мој је какав је такав је, виђамо се и по иностранству али сасвим случајно али користан ми је био некада па морам да му се одужим, ево оставио сам му и службену легитимацију, службени аутомобил, па чак и службено оружје. Можда ови из УКП желе да га ухапсе па да може да се брани или лакше умакне. За приче о узимању пар хиљада евра за добијање посла у МУП или за напредовање у служби не желим да причам, о томе су писале новине све је то измишљотина, ево видите чак су и мог специјалног саветника кога сам вратио из пензије покушали да доведу у везу а неки зли људи чак и подмите. Замислите молим Вас, па коме требају неспособни кадрови који немају пар хиљада евра да плате себи запослење, мислим ако није могао да заради неко милионче пре МУП-а, онда и није за нас. Додуше примио сам једног економисту за помоћника кога су радници хтели да бију јер им је упропастио фирму, рачунам вешт је са ловом а има и америчку школу, знаће шта треба чинити док је у МУП…

Па, добро, мајку му Божију, осушише ми се уста од ове приче! Имате ли ви шта да макар мало почастите свог министра, молим Вас само без алкохола, и овако сам свакодневни јунак Сомборчевих карикатура.

ССП: Како да не, господине министре! …Мали, еј, тркни до помоћника министра и донеси једну „аква виву“ коју смо добили из донације! … Ево, сад ће друже Дачићу, за који трен… Запленили су нам контигент из донације па сад бар у води не оскудевамо. Није јој истекао рок, али боље и та него да вам донесемо ону са границе са примесама фекалних бактерија. Него да Вас питамо зашто Вам је леђа окренула и Ваша прва сарадница, раскалашна бринета, која вам је служила у циљу подизању имиџа у земљи а посебно у иностранству?

ИВИЦА ДАЧИЋ: То није тачно, није она мени окренула леђа већ ја њој. И да се зна, њу су ми увалили жути морао сам да је примим по уговору о делу јер у то време није завршила ни факултет. Али да се зна, помогао сам јој да га заврши! Но и ако није била шеф, сви су мислили да јесте и морали су да је слушају. Чак сам је и ја слушао, све док ми моја друга саветница из партије није рекла да то више не чиним. У поверењу, морао сам да је се решим јер су се њих две замоло побиле у кабинету, чак је било претњи и пиштољем. Како сам се плашио за њену безбедност, за прославу Два века МУП и ако је радила по уговору о делу ја сам јој поклонио пиштољ као да је била прави шеф. Али као су је многи оптуживали да ради за француску обавештајну службу и ЦИА, можда ће јој добро доћи ако буде требала да се брани од наших…. Ето и коликогод да сам се бринуо о њој, као што се и она бринула о мени када ми је свуда по свету својим политичко обавештајним каналима крчила пут, решила је да ми се свети и отишла код мог најљућег непријатеља. Онога који жели да буде калиф уместо калифа. Али доста о њој и њему, иматели још неких питања?

ССП: Наравно господине министре, имамо за вас још које питање. Било је више него приметно Ваше одсуство са показне вежбе Жандармерије на Ади Циганлији. Да ли постоји неки посебан разлог због којег сте били одсутни? То Вас питамо зато што према неким гласинама нисте више у тако добрим односима са генералом Дикићем.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Све су то инсинуације и подметања од стране мојих политичких противника. То нема везе са истином. Разлог због којег нисам присуствовао поменутој вежби је тај што сам морао да однесем тетки лек, а на повратку у Београд, на аутопуту је била таква гужва, да нису помогла ни ротациона светла ни звучна сигнализација, а хеликоптери су били заузети. Ето, то је једини разлог.

ССП: Многи Вас оптужују за блискост са криминалним структурама, да сте се са некима виђали односно да сте појединце из тих криминалних структура поставили за своје најближе сараднике?

ИВИЦА ДАЧИЋ: Основни задатак Министарства унутрашњих послова, односно полиције и јесте оперативни продор у криминалне структуре у циљу спречавања извршења кривичних дела или разјашњења већ почињених кривичних дела. Да ли мислите да бих ја као министар тај задатак боље обављао ако бих за своје најближе сараднике поставио академике или ове који су сада ту?

ССП: Како објашњавате неке спекулације да ваш кабинет, односно Ви, стојите иза фабриковања појединих афера у медијима, па чак и према полицијским синдикатима?

ИВИЦА ДАЧИЋ: То је безочна лаж!!! Па, зар Вама није јасно да се ја свих ових месеци нисам, због горе наведених обавеза, због Цеце, због тетке, уопште бавио министарством, а камоли фабриковањем афера!!!? Ма, ја не дајем пет пара ни за један од полицијских синдиката, а не сад за неки посебан! Ви, ако имате проблем са неким од ових мојих Никоговића, решите то међу вама, немојте мене уплитати у то! За мене је то тривијала!

Ма, јел’ дође тај мали с водом, осушише ми се уста?

ССП: Извините, не знам шта се дешава… Пошто су вам се уста осушила, а освежења нема па нема, дозволите ми да Вам поставим само још једно питање! Каква је Ваша порука синдикатима у МУП Р Србије?

ИВИЦА ДАЧИЋ: Моја порука је следећа: желим вам сву срећу и здравље овога света и желим вам да вас догодине буде још и више, мислим, синдиката! Јел’то довољно?

ССП: Опростите још једно питање, да ли волите бајке?

ИВИЦА ДАЧИЋ: Да обожавам их и све време их причам грађанима а и вама у полицији, једину бајку коју не волим је она  „Ивица у марици“….

ССП: Ово је више него довољно! Заиста Вам се најљубазније захваљујемо на прилици да са Вама урадимо овај измишљени интервју.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Хвала и вама. Убудуће за ССП и даље нећу имати времена тако да се интервју може наставити, кад год Вам буде одговарало!

Служба за информисање ССП