Sindikat srpske policije ima zadovoljstvo da objavi ekskluzivni intervju sa predsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem. Posle brojnih i višemesečnih pokušaja da se lično sastanemo sa ministrom kako bismo razjasnili neka sindikalna i profesionalna pitanja u tome nismo uspeli, te smo zbog toga bili prinuđeni da sa njim obavimo intervju koji je proistekao analizom štampe i internet portala. Dakle svi likovi u ovom intervjuu su stvarni osim onih koji su izmišljeni, dok su svi dijalozi i događaji izmišljeni, osim onih koji su istiniti.

SSP: Druže Dačiću! Pardon, gospodine Dačiću! Zahvaljujemo Vam se na prilici da sa Vama uradimo intervju makar i na ovaj način, s obzirom da već više meseci pokušavamo da se sastanemo sa Vama kako bismo raspravili neka važna sindikalna i profesionalna pitanja.

IVICA DAČIĆ:  I meni je zadovoljstvo što mogu da dam intervju za Sindikat srpske policije. Molim vas da razumete poziciju u kojoj sam se prethodnih meseci nalazio, preda mnom su bile brojne obaveze, pre svega na međunarodnom, ali i na unutrašnjem planu, pa sastanci sa raznim sumnjivim biznismenima, svetskim filmadžijama, producentima i glumcima pa Cecin koncert… i da ne nabrajam više.

SSP: Da, da, naravno, nema ljutnje s naše strane, hvala Vam i za ovo. Svedoci smo izuzetnih napora koje ste prethodnih meseci učinili u cilju dobijanja datuma za pregovore o pristupanju EU. Vaše dobro raspoloženje nakon njihove realizacije je vidljivo i iz susreta sa tzv. predsednikom tzv. Kosova Hašimom Tačijem u Zagrebu povodom ulaska Hrvatske u EU, o čemu su izveštavala naša i strana sredstva informisanja. Ali umesto reči Kosovo i Srbija koristićemo reči Priština i Beograd, lepše narodu zvuči, lakše će progutati…

IVICA DAČIĆ: Znam na šta mislite, u pravu ste za sastanke između država Beograda i Prištine. Zato, hajde odmah na početku da razjasnimo neke stvari! Da li Vi zaista verujete svojim očima i ušima!??? Ukoliko je tako, moram Vas reći da niste u pravu. Što se tiče slatkih osmeha na tim fotografijama koje ste i vi objavili na svom sajtu, osmeh je izvučen iz konteksta. Ja sam se, evo, da budem iskren, baš u tom trenutku setio kako sam onog lika Lika Besona, je l’ se beše tako zove…

SSP: Ne, to je bio Erik Beson.

IVICA DAČIĆ: Ma, dobro, nema veze… Elem, upravo sam se tada setio kako sam ga ono vozao po Kalemegdanu i kako sam mu objašnjavao ono za „kale“. Prosto nisam mogao da poverujem da lik ne zna turski i da me onako tupavo gleda… a tek prevodilica….i… eto… nisam mogao da se suzdržim od smeha.

Ne želim time sebe da pravdam, to nikako! Jer, na kraju krajeva, zašto bih se pravdao!? Vi ste postavili pitanje da li sam u Zagrebu mogao da biram društvo! Da, mogao sam i ja sam ga izabrao. Za one koji ne znaju, Hašim Tači i Ivica Dačić vode poreklo iz istog kraja u Dakiji, njegov kurđel i moj asurđel su bili braća rođena. Od te Dakije su nastala oba prezimena, i Tači i Dačić, u stvari, to je jedno te isto prezime sa dve varijante. Na žalost, u vrtlogu istorije braća su se razdvojila, njihovi potomci su se odelili u dve vere i dve nacije, pa, eto, i u dva prezimena. Ali, to ne menja istorijsku činjenicu. Zahvalan sam svojim prijateljima sa Zapada što su mi pomogli da nađem davno izgubljene bliske rođake.

SSP: Da li vam smeta činjenica da je Hašim Tači osumnjičeni ratni zločinac?

IVICA DAČIĆ: Dužan sam da Vas upozorim da je jedan od uslova za ulazak u EU da niko i nikada iz Srbije ne sme da upotrebljava reči „tzv. Kosovo“ već „Priština“ i da brata Hašima naziva ratnim zločincem. Molim Vas pa gde je to dokazano da je Hašim ratni zločinac?! Ko Vam daje za pravo da ga tako zovete? Mislim da ste malo preterali u svom bezobrazluku. Još malo pa ćete sebi dozvoliti da za mene pričate kako me pojedinci nazivaju Ivica Koferče, iako je i na sudu utvrđeno da ja nikakve veze sa pomenutim koferčetom nemam, osim što mi je jedno vreme bio u rukama.

SSP: Izvinjavamo se, gospodine Dačiću, nismo imali nameru da Vas uvredimo, ali, koferče ste sami spomenuli. Nego, kad smo već kod, nećete se ljutiti ako kažem kod Kosova i Metohije, neki vaši politički protivnici Vas optužuju da ste izdali državu, da ste izdali poverenje onih koji su za Vas i Vašu partiju, pardon – koaliciju, glasali na prethodnim izborima. Vaša su obećanja, koliko se sećamo, ipak bila nešto drugačija? Kakav je Vaš stav po tom pitanju.

IVICA DAČIĆ: Na to vaše glupo pitanje, narodni umotvorac je još daaavno dao pametan odgovor – „Obećanje ludom radovanje“. Ja, evo, ni dan danas ne mogu da razumem da je iko poverovao u ta moja obećanja. Ja ne mogu da verujem da meni iko išta veruje! Taj ne samo da je lud kao što kaže narodna mudrost, već je i glup – kao što kažem ja! Što se tiče vaših insinuacija vezanih za izdaju zemlje, mogu samo da pljunem na vaše reči i da kažem sledeće: Ivica Dačić nije nikoga izdao, Ivica Dačić je kroz pregovore, pardon tokom ucene, nevoljnim predavanjem dela teritorije Srbije, da izvinite na izrazu, sačuvao svoju zadnjicu, ispunio svoj zadatak koji mu je nametnut, ponavljam nametnut! Pa zar vi mislite da su kockarski dugovi i ono koferče tek tako nestali????!!!! Inače, za vašu informaciju, sve je to trebalo da uradi, barem prema saznanjima koje sam imao, moj drug sa basketa, naš drug Flekica, ali se on na vreme izvukao iz čitave priče. Vidi, vidi…. tek mi je sad jasno zašto me je puštao da mu udaram banane… želeo je da me uljuljka. Na žalost, to mu je i uspelo. Ali, šta je tu je. Na kraju se ispostavilo da se i on prekombinovao, naleteo na Žućka, a koliko čujem iz skupe vile sa Dedinja uskoro leti na ulicu. Ako, tako mu i treba!

SSP: Gotovo svi sindikati u Ministarstvu unutrašnjih poslova optužuju Vas da su za Vašeg mandata nepotizam i partokratija doživeli vrhunac, jedini kriterijum za zapošljavanje je bliskost partiji, nije čak bitno, barem tako kažu, ni da li ima potrebe za bilo kakvim kadrovima, ako si blizak i imaš tri, pet ili sedam hiljada evra – možeš da računaš na zaposlenje u MUP-u. A ako želiš generalski čin i mnogo više, pominje se neka cifra od sedamstohiljada evra?

IVICA DAČIĆ: Pre nego što odgovorim na vaše pitanje, želeo bih da iskažem zadovoljstvo što smo sada prešli na oblast koja više odgovara polju delovanja sindikata od prethodnih tema. Ipak politika nije za sindikalce iako to pravo imate po zakonu! Malo mi je nelagodno da to priznam, ali u vašem pitanju krije se i delić istine. Ali, to nije samo moja specijalnost. Pa, setite se šta je svojevremeno radio DSS u MUP-u i BIA-i, pa SPO u Ministarstvu spoljnih poslova, pa ako baš hoćete, setite se šta su Žuti radili u svom delu policije. Dakle, tu ni ja ni partija nismo imali nikakve privilegije. Sve je bilo zasnovano na poštenoj podeli: Žuti drže ono, a mi držimo ovo. I šta sad, mislite da bi bilo drugačije da je bio neko drugi umesto mene!??? Verujte mi da ne bi. Čak sam, evo da budem do kraja iskren, primetio da jedan moj blizak saradnik, na visokoj funkciji u stranci, zapošljava svoje štićenike tako što ih dovodi u MUP bukvalno ih držeći za ruku, oni bez ikakve bezbednosne provere stupaju na posao, a okolina, normalno sve to vidi. Normalno, te informacije dođu do mene, znam da takvo ponašanje iritira zaposlene i zato mu lepo mu kažem: Budalo, ko te tera da ih držiš za ruku i da svi vide da zapošljavamo svoje rođake i prijatelje, vidiš kako to Žuti rade neprimetno! I normalno, od tada to više ne radimo javno, nikoga ne iritiramo, a sve i dalje funkcioniše. Pa, ipak sam ja stara kajla, mlad je on za mene, mora on još da uči. Eto svom najbližem saradniku koga su dovodili u vezu sa Šarićevim klanom sam ispunio želju i poslao ga u diplomatiju, svrati on do mene u Kabinet, jeste da ga primam na tajna vrata da niko ne vidi, ali moj je kakav je takav je, viđamo se i po inostranstvu ali sasvim slučajno ali koristan mi je bio nekada pa moram da mu se odužim, evo ostavio sam mu i službenu legitimaciju, službeni automobil, pa čak i službeno oružje. Možda ovi iz UKP žele da ga uhapse pa da može da se brani ili lakše umakne. Za priče o uzimanju par hiljada evra za dobijanje posla u MUP ili za napredovanje u službi ne želim da pričam, o tome su pisale novine sve je to izmišljotina, evo vidite čak su i mog specijalnog savetnika koga sam vratio iz penzije pokušali da dovedu u vezu a neki zli ljudi čak i podmite. Zamislite molim Vas, pa kome trebaju nesposobni kadrovi koji nemaju par hiljada evra da plate sebi zaposlenje, mislim ako nije mogao da zaradi neko milionče pre MUP-a, onda i nije za nas. Doduše primio sam jednog ekonomistu za pomoćnika koga su radnici hteli da biju jer im je upropastio firmu, računam vešt je sa lovom a ima i američku školu, znaće šta treba činiti dok je u MUP…

Pa, dobro, majku mu Božiju, osušiše mi se usta od ove priče! Imate li vi šta da makar malo počastite svog ministra, molim Vas samo bez alkohola, i ovako sam svakodnevni junak Somborčevih karikatura.

SSP: Kako da ne, gospodine ministre! …Mali, ej, trkni do pomoćnika ministra i donesi jednu „akva vivu“ koju smo dobili iz donacije! … Evo, sad će druže Dačiću, za koji tren… Zaplenili su nam kontigent iz donacije pa sad bar u vodi ne oskudevamo. Nije joj istekao rok, ali bolje i ta nego da vam donesemo onu sa granice sa primesama fekalnih bakterija. Nego da Vas pitamo zašto Vam je leđa okrenula i Vaša prva saradnica, raskalašna brineta, koja vam je služila u cilju podizanju imidža u zemlji a posebno u inostranstvu?

IVICA DAČIĆ: To nije tačno, nije ona meni okrenula leđa već ja njoj. I da se zna, nju su mi uvalili žuti morao sam da je primim po ugovoru o delu jer u to vreme nije završila ni fakultet. Ali da se zna, pomogao sam joj da ga završi! No i ako nije bila šef, svi su mislili da jeste i morali su da je slušaju. Čak sam je i ja slušao, sve dok mi moja druga savetnica iz partije nije rekla da to više ne činim. U poverenju, morao sam da je se rešim jer su se njih dve zamolo pobile u kabinetu, čak je bilo pretnji i pištoljem. Kako sam se plašio za njenu bezbednost, za proslavu Dva veka MUP i ako je radila po ugovoru o delu ja sam joj poklonio pištolj kao da je bila pravi šef. Ali kao su je mnogi optuživali da radi za francusku obaveštajnu službu i CIA, možda će joj dobro doći ako bude trebala da se brani od naših…. Eto i kolikogod da sam se brinuo o njoj, kao što se i ona brinula o meni kada mi je svuda po svetu svojim političko obaveštajnim kanalima krčila put, rešila je da mi se sveti i otišla kod mog najljućeg neprijatelja. Onoga koji želi da bude kalif umesto kalifa. Ali dosta o njoj i njemu, imateli još nekih pitanja?

SSP: Naravno gospodine ministre, imamo za vas još koje pitanje. Bilo je više nego primetno Vaše odsustvo sa pokazne vežbe Žandarmerije na Adi Ciganliji. Da li postoji neki poseban razlog zbog kojeg ste bili odsutni? To Vas pitamo zato što prema nekim glasinama niste više u tako dobrim odnosima sa generalom Dikićem.

IVICA DAČIĆ: Sve su to insinuacije i podmetanja od strane mojih političkih protivnika. To nema veze sa istinom. Razlog zbog kojeg nisam prisustvovao pomenutoj vežbi je taj što sam morao da odnesem tetki lek, a na povratku u Beograd, na autoputu je bila takva gužva, da nisu pomogla ni rotaciona svetla ni zvučna signalizacija, a helikopteri su bili zauzeti. Eto, to je jedini razlog.

SSP: Mnogi Vas optužuju za bliskost sa kriminalnim strukturama, da ste se sa nekima viđali odnosno da ste pojedince iz tih kriminalnih struktura postavili za svoje najbliže saradnike?

IVICA DAČIĆ: Osnovni zadatak Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno policije i jeste operativni prodor u kriminalne strukture u cilju sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili razjašnjenja već počinjenih krivičnih dela. Da li mislite da bih ja kao ministar taj zadatak bolje obavljao ako bih za svoje najbliže saradnike postavio akademike ili ove koji su sada tu?

SSP: Kako objašnjavate neke spekulacije da vaš kabinet, odnosno Vi, stojite iza fabrikovanja pojedinih afera u medijima, pa čak i prema policijskim sindikatima?

IVICA DAČIĆ: To je bezočna laž!!! Pa, zar Vama nije jasno da se ja svih ovih meseci nisam, zbog gore navedenih obaveza, zbog Cece, zbog tetke, uopšte bavio ministarstvom, a kamoli fabrikovanjem afera!!!? Ma, ja ne dajem pet para ni za jedan od policijskih sindikata, a ne sad za neki poseban! Vi, ako imate problem sa nekim od ovih mojih Nikogovića, rešite to među vama, nemojte mene uplitati u to! Za mene je to trivijala!

Ma, jel’ dođe taj mali s vodom, osušiše mi se usta?

SSP: Izvinite, ne znam šta se dešava… Pošto su vam se usta osušila, a osveženja nema pa nema, dozvolite mi da Vam postavim samo još jedno pitanje! Kakva je Vaša poruka sindikatima u MUP R Srbije?

IVICA DAČIĆ: Moja poruka je sledeća: želim vam svu sreću i zdravlje ovoga sveta i želim vam da vas dogodine bude još i više, mislim, sindikata! Jel’to dovoljno?

SSP: Oprostite još jedno pitanje, da li volite bajke?

IVICA DAČIĆ: Da obožavam ih i sve vreme ih pričam građanima a i vama u policiji, jedinu bajku koju ne volim je ona  „Ivica u marici“….

SSP: Ovo je više nego dovoljno! Zaista Vam se najljubaznije zahvaljujemo na prilici da sa Vama uradimo ovaj izmišljeni intervju.

IVICA DAČIĆ: Hvala i vama. Ubuduće za SSP i dalje neću imati vremena tako da se intervju može nastaviti, kad god Vam bude odgovaralo!

Služba za informisanje SSP