Први део интервјуа прочитајте овде!

Други део интервјуа прочитајте овде!

СЗИ: Који су, према Вашем мишљењу, главни проблеми са којима се ССП суочавао у претходном периоду?

Глишо Видовић: Први и основни проблем је што у претходних годину дана Министарство није имало свога домаћина, јер је министар своје време трошио на све друго осим на  организацију и контролу рада Министарства. Бројне његове обавезе као председника Владе, као и обавезе у преговарачком послу са Бриселом, биле су објективна препрека да би министар могао да се довољно посвети својим обавезама у Министарству. Ако томе додамо и његове не тако мале „обавезе“ према разноразним естрадним и другим уметницима и пријатељима којима је такође морао да се поклонити пажњу, па све оно време које му је било потребно да се одбрани од афера због веза са лицима из криминогених средина, разумљиво је да није имао простора не само за сарадњу на отвореним питањима са нашим Синдикатом, већ са Синдикатима уопште. Овим, наравно, не желим да оправдам министра због одсуства комуникације са ССП, јер нама није утеха то што није имао времена ни за друге синдикате, већ само покушавам да објасним ситуацију.

Свестан свега тога и упркос томе, министар је као сваки амбициозан политичар  покушао преко својих најближих сарадника одржава неке најминималније посредне контакте, те неке најосновније контакте са синдикатима које је одржавао преко својих сарадника,  док је он сам за синдикате.  Њему су у таквим ситуацијама синдикати служили искључиво као декор, фотографије са синдикалним руководиоцима су му добро долазиле за стварање лажне представе о доброј сарадњи, а у стварности таквог нечег уопште није било. Руководство ССП никада није пристало на такву расподелу улога, није нам се свидело намењена рола пластичног фикуса у министровој канцеларији  и због тога нисам присуствовао прослави поводом Првог маја. Са оваквим образложењем смо упознали министра путем дописа. Потврду исправности оваквог нашег става пружила нам је и чињеница да је изјава председника јеног синдиката дата том приликом  „искасапљена“ и из ње су узете само неке позитивне оцене, док су оштре критичке речи избачене из изјаве.

Следећи проблем је био и још увек је тај што је министар за своје најближе сараднике поставио некомпететне особе, особе које нису способне да одговоре својим функцијама. Та лица никада раније нису радила у Министарству и они не препознају потребе Министарства, па, ако хоћете, нису се баш ни потрудили да их препознају. То је сасвим разумљиво, јер таквим лицима Министарство користи само као пролазна, а некима као прелазна фаза ка следећој политичкој функцији и ништа више. Они млађи ће лепо попунити своју радну биографију која ће им бити добра основа за напредовање у странци и ка неким будућим политичким ангажманима, док је онима старијима посао у Министарству само још један степеник више до „заслужене“ пензије, а некима чак и прилика да се активирају из пензије.

Знајући све то, ми из ССП смо ипак покушавали да остваримо сарадњу и добру комуникацију и да на свој начин укажемо на неке проблеме тражећи њихово решавање. Уместо правог одговора понуђена нам је демагогија, стално неки изговори због чега се нешто не може или се на томе као ради, што је изазвало нашу оштру критику. Због тога  су појединци из руководства, подржани и од самог министра, покушали да на све начине дискредитују неке синдикалне руководиоце и неке наше акције, показујући при томе одсуство и трунке морала: ем су неспособни, ем покушавају да те своје недостатке прикрију нападајући Синдикат. Нису се либили да при томе користе плаћене новинаре у појединим електронским и штампаним медијима, новинаре које министар о трошку Министарства често води на своја службена путовања у земљи и ван земље. Наравно да смо се министру и „свим министровим људима“ и таквом начину комуникације жестоко супротставили и то ћемо радити и  убудуће, без обзира о коме се буде радило. Није тајна, такође, да поједини наши чланови већ годинама немају никаква решења о распоређивању у складу са Законом  и да су они, као и поједини синдикални руководиоци са решењем, у потпуности искључени из радног процеса. Иако смо се у више наврата обраћали првом човеку Министарства у вези са овим али и бројним другим проблемима, тражећи директан састанак са њим, никада никакав позитиван сигнал нисмо добили, једино што смо добили било је игнорисање.

СЗИ: Шта је Ваш став, како се овакви проблеми могу превазићи?

Глишо Видовић: Мислим да би за све нас, дакле, не само за ССП већ за све запослене, било најбоље да Министарство добије свог првог човека који ће се све своје интелектуалне и радне капацитете усмерити само и искључиво према Министарству. Оваква ситуација као што је сада је неодржива. Нама треба министар који ће моћи да испуни основне услове које сваки запослени мора да испуни да би се запослио. Треба нам министар за кога се неће везивати разне афере, треба нам министар који ће бити поштован и у Министарству и ван њега.  Треба нам министар који своје Министарство неће користити искључиво за своју политичку промоцију и који ће се у поптуности посветити својим обавезама. Не треба нам министар који ће мислити да је омиљен међу запосленима само зато што се тамо на некој прослави међу запосленима опустио и запевао неки народњак. Не треба нам министар који ће се хвалити тиме да му је отац био полицајац, већ министар који ће бити посвећен своме послу и давати опипљиве резултате.

Све ово се, наравно, односи и на његове најближе сараднике. И они морају да испуњавају основне критеријуме да буду постављени на одређене функције, а не да им је једини квалитет пријатељство са министром. Они морају пре свега да буду способни да самостално  обављају своје функције, а не да за сваку ситницу морају имати министрову сагласност или дозволу. Запослени лако препознају квалитет, те им стога уопште није тешко да одвоје рђаво од доброг.

СЗИ: Који су то изазови који се постављају пред ССП у наредном периоду?

Глишо Видовић: На макро-плану нам предстоји велики изазов који Влада намерава да постави пред све синдикате, а то је редукција, односно ограничавање права запослених на штрајк, што би сигурно требало да се одрази и на право на штрајк запослених у МУП-у. Немамо још увек праве и конкретне информације с тим у вези, због чега је на нама обавеза да пратимо даље потезе Владе који ће ићи у том правцу и да се према тим потезима одредимо и заузмемо ставове којих ћемо се придржавати. Овај потенцијални проблем није проблем само ССП нити само синдиката у полицији, већ проблем синдикалног покрета у Србији уопште. Жалосно је, међутим, што и на тој „великој сцени“  нема јединства међу репрезентативним и мањим синдикатима, што ће Влада сигурно покушати да искористи.

На  нижем нивоу, очекују се даље реформе у Министарству, а реформе поред позитивних носе врло често и неке негативне ствари када су запослени у питању.  Реформе су увек прилика да се укину или ограниче нека стечена права запослених због чега сви синдикати у Министарству морају бити веома обазриви.

Наравно и даље ћемо инсистирати на неким питањима које смо покренули у претходном периоду а то се пре свега односи на реформу, у ствари, пре бих рекао изградњу адекватне службе за психолошку ппревенцију запосленима у МУП-у у складу са понуђеном Стратегијом службе псиолошке превенције, залагаћемо се за даљу декриминализацију у Министарству, покренућемо предлог за измену Закона о пензијском и инвалидском осигурању, како би се радницима Минситарства  омогућило да стекну услове за пензију под истим условима као припадници БИА-е и војних обавештајаца, јер нико не може да нас убеди да је њихов посао стреснији од нашег, а садашњим законским решењима се фактички обесмишљава бенефицирани радни стаж за запослене у Министарству.

Од акутних проблема издвојио бих решавање питања исплате путних трошкова за запослене, у чему би наш Синдикат требало да да свој пуни допринос. Тачно је да у наплати путних трошкова има одређених злоупотреба, али је недопустиво да се због тога кажњавају сви запослени. Потребно је усвојити нови правилник којим ће се регулисати ова материја и наш Синдикат је ао велики допринос у његовој изради, шта се још чека и зашто га министар не потписује, нисмо упознати. Један од начина за смањивање издвајања за путне трошкове је свакако и премештање запослених на радна места у местима становања, у случајевима када је то могуће, у чему смо добили почетну подршку Дирекције полиције и самог директора, али постигнуте резултате сматрамо са делимично успешним, јер је само један минималан број радника на тај начин премештен. Ова акција се мора наставити и ми видимо да у томе имамо неизречену али ипак приметну подршку других синдиката у Министарству.

Руководство ССП ће у наступајућем периоду направити план мера и радњи које ће применити како би се осујетило даље избегавање плаћања путних трошкова запосленима, укључујући, као крајњу меру, и штрајк запослених. Ниједна мера, међутим, неће бити примењена без дубоког промишљања и процене подршке запослених.

Не смемо никако заборавити ни новчану помоћ од 10000,00 РСД за коју ћемо се свим силама залагати да уђе у обрачун за плату, као што је то обећао и министар Дачић.

СЗИ: Ваша порука за крај овог разговора?

Глишо Видовић: Позивам све чланове и симпатизере ССП да се што више укључују у синдикалне активности, али и да редовно контролишу рад руководиоца синдикалних група, да им не дозвољавају да се опусте, да траже од њих да им поднесе извештаје о раду.

Све запослене у Министарству који су у нашем досадашњем раду видели неки квалитет, који су у неким нашим ставовима и делима препознали себе, који мисле да радимо и у њихову корист, све њих би позвао да нам се придруже и да нам на тај начин дају подршку, али и да нас истовремено обавежу да истрајемо на путу којим смо кренули.

ССП не бежи од добронамерне критике и од стране чланова других синдиката, потребна нам је и њихова подршка у оним питањима у којима нам се интереси поклапају.

Све нас ускоро чека решавање веома битних питања, а потенцијални успех је могућ само уколико остваримо најшири заједнички фронт. У сваком другом случају осуђени смо на неуспех.

Служба за информисање ССП