Prvi deo intervjua pročitajte ovde!

Drugi deo intervjua pročitajte ovde!

SZI: Koji su, prema Vašem mišljenju, glavni problemi sa kojima se SSP suočavao u prethodnom periodu?

Glišo Vidović: Prvi i osnovni problem je što u prethodnih godinu dana Ministarstvo nije imalo svoga domaćina, jer je ministar svoje vreme trošio na sve drugo osim na  organizaciju i kontrolu rada Ministarstva. Brojne njegove obaveze kao predsednika Vlade, kao i obaveze u pregovaračkom poslu sa Briselom, bile su objektivna prepreka da bi ministar mogao da se dovoljno posveti svojim obavezama u Ministarstvu. Ako tome dodamo i njegove ne tako male „obaveze“ prema raznoraznim estradnim i drugim umetnicima i prijateljima kojima je takođe morao da se pokloniti pažnju, pa sve ono vreme koje mu je bilo potrebno da se odbrani od afera zbog veza sa licima iz kriminogenih sredina, razumljivo je da nije imao prostora ne samo za saradnju na otvorenim pitanjima sa našim Sindikatom, već sa Sindikatima uopšte. Ovim, naravno, ne želim da opravdam ministra zbog odsustva komunikacije sa SSP, jer nama nije uteha to što nije imao vremena ni za druge sindikate, već samo pokušavam da objasnim situaciju.

Svestan svega toga i uprkos tome, ministar je kao svaki ambiciozan političar  pokušao preko svojih najbližih saradnika održava neke najminimalnije posredne kontakte, te neke najosnovnije kontakte sa sindikatima koje je održavao preko svojih saradnika,  dok je on sam za sindikate.  Njemu su u takvim situacijama sindikati služili isključivo kao dekor, fotografije sa sindikalnim rukovodiocima su mu dobro dolazile za stvaranje lažne predstave o dobroj saradnji, a u stvarnosti takvog nečeg uopšte nije bilo. Rukovodstvo SSP nikada nije pristalo na takvu raspodelu uloga, nije nam se svidelo namenjena rola plastičnog fikusa u ministrovoj kancelariji  i zbog toga nisam prisustvovao proslavi povodom Prvog maja. Sa ovakvim obrazloženjem smo upoznali ministra putem dopisa. Potvrdu ispravnosti ovakvog našeg stava pružila nam je i činjenica da je izjava predsednika jenog sindikata data tom prilikom  „iskasapljena“ i iz nje su uzete samo neke pozitivne ocene, dok su oštre kritičke reči izbačene iz izjave.

Sledeći problem je bio i još uvek je taj što je ministar za svoje najbliže saradnike postavio nekompetetne osobe, osobe koje nisu sposobne da odgovore svojim funkcijama. Ta lica nikada ranije nisu radila u Ministarstvu i oni ne prepoznaju potrebe Ministarstva, pa, ako hoćete, nisu se baš ni potrudili da ih prepoznaju. To je sasvim razumljivo, jer takvim licima Ministarstvo koristi samo kao prolazna, a nekima kao prelazna faza ka sledećoj političkoj funkciji i ništa više. Oni mlađi će lepo popuniti svoju radnu biografiju koja će im biti dobra osnova za napredovanje u stranci i ka nekim budućim političkim angažmanima, dok je onima starijima posao u Ministarstvu samo još jedan stepenik više do „zaslužene“ penzije, a nekima čak i prilika da se aktiviraju iz penzije.

Znajući sve to, mi iz SSP smo ipak pokušavali da ostvarimo saradnju i dobru komunikaciju i da na svoj način ukažemo na neke probleme tražeći njihovo rešavanje. Umesto pravog odgovora ponuđena nam je demagogija, stalno neki izgovori zbog čega se nešto ne može ili se na tome kao radi, što je izazvalo našu oštru kritiku. Zbog toga  su pojedinci iz rukovodstva, podržani i od samog ministra, pokušali da na sve načine diskredituju neke sindikalne rukovodioce i neke naše akcije, pokazujući pri tome odsustvo i trunke morala: em su nesposobni, em pokušavaju da te svoje nedostatke prikriju napadajući Sindikat. Nisu se libili da pri tome koriste plaćene novinare u pojedinim elektronskim i štampanim medijima, novinare koje ministar o trošku Ministarstva često vodi na svoja službena putovanja u zemlji i van zemlje. Naravno da smo se ministru i „svim ministrovim ljudima“ i takvom načinu komunikacije žestoko suprotstavili i to ćemo raditi i  ubuduće, bez obzira o kome se bude radilo. Nije tajna, takođe, da pojedini naši članovi već godinama nemaju nikakva rešenja o raspoređivanju u skladu sa Zakonom  i da su oni, kao i pojedini sindikalni rukovodioci sa rešenjem, u potpunosti isključeni iz radnog procesa. Iako smo se u više navrata obraćali prvom čoveku Ministarstva u vezi sa ovim ali i brojnim drugim problemima, tražeći direktan sastanak sa njim, nikada nikakav pozitivan signal nismo dobili, jedino što smo dobili bilo je ignorisanje.

SZI: Šta je Vaš stav, kako se ovakvi problemi mogu prevazići?

Glišo Vidović: Mislim da bi za sve nas, dakle, ne samo za SSP već za sve zaposlene, bilo najbolje da Ministarstvo dobije svog prvog čoveka koji će se sve svoje intelektualne i radne kapacitete usmeriti samo i isključivo prema Ministarstvu. Ovakva situacija kao što je sada je neodrživa. Nama treba ministar koji će moći da ispuni osnovne uslove koje svaki zaposleni mora da ispuni da bi se zaposlio. Treba nam ministar za koga se neće vezivati razne afere, treba nam ministar koji će biti poštovan i u Ministarstvu i van njega.  Treba nam ministar koji svoje Ministarstvo neće koristiti isključivo za svoju političku promociju i koji će se u poptunosti posvetiti svojim obavezama. Ne treba nam ministar koji će misliti da je omiljen među zaposlenima samo zato što se tamo na nekoj proslavi među zaposlenima opustio i zapevao neki narodnjak. Ne treba nam ministar koji će se hvaliti time da mu je otac bio policajac, već ministar koji će biti posvećen svome poslu i davati opipljive rezultate.

Sve ovo se, naravno, odnosi i na njegove najbliže saradnike. I oni moraju da ispunjavaju osnovne kriterijume da budu postavljeni na određene funkcije, a ne da im je jedini kvalitet prijateljstvo sa ministrom. Oni moraju pre svega da budu sposobni da samostalno  obavljaju svoje funkcije, a ne da za svaku sitnicu moraju imati ministrovu saglasnost ili dozvolu. Zaposleni lako prepoznaju kvalitet, te im stoga uopšte nije teško da odvoje rđavo od dobrog.

SZI: Koji su to izazovi koji se postavljaju pred SSP u narednom periodu?

Glišo Vidović: Na makro-planu nam predstoji veliki izazov koji Vlada namerava da postavi pred sve sindikate, a to je redukcija, odnosno ograničavanje prava zaposlenih na štrajk, što bi sigurno trebalo da se odrazi i na pravo na štrajk zaposlenih u MUP-u. Nemamo još uvek prave i konkretne informacije s tim u vezi, zbog čega je na nama obaveza da pratimo dalje poteze Vlade koji će ići u tom pravcu i da se prema tim potezima odredimo i zauzmemo stavove kojih ćemo se pridržavati. Ovaj potencijalni problem nije problem samo SSP niti samo sindikata u policiji, već problem sindikalnog pokreta u Srbiji uopšte. Žalosno je, međutim, što i na toj „velikoj sceni“  nema jedinstva među reprezentativnim i manjim sindikatima, što će Vlada sigurno pokušati da iskoristi.

Na  nižem nivou, očekuju se dalje reforme u Ministarstvu, a reforme pored pozitivnih nose vrlo često i neke negativne stvari kada su zaposleni u pitanju.  Reforme su uvek prilika da se ukinu ili ograniče neka stečena prava zaposlenih zbog čega svi sindikati u Ministarstvu moraju biti veoma obazrivi.

Naravno i dalje ćemo insistirati na nekim pitanjima koje smo pokrenuli u prethodnom periodu a to se pre svega odnosi na reformu, u stvari, pre bih rekao izgradnju adekvatne službe za psihološku pprevenciju zaposlenima u MUP-u u skladu sa ponuđenom Strategijom službe psiološke prevencije, zalagaćemo se za dalju dekriminalizaciju u Ministarstvu, pokrenućemo predlog za izmenu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako bi se radnicima Minsitarstva  omogućilo da steknu uslove za penziju pod istim uslovima kao pripadnici BIA-e i vojnih obaveštajaca, jer niko ne može da nas ubedi da je njihov posao stresniji od našeg, a sadašnjim zakonskim rešenjima se faktički obesmišljava beneficirani radni staž za zaposlene u Ministarstvu.

Od akutnih problema izdvojio bih rešavanje pitanja isplate putnih troškova za zaposlene, u čemu bi naš Sindikat trebalo da da svoj puni doprinos. Tačno je da u naplati putnih troškova ima određenih zloupotreba, ali je nedopustivo da se zbog toga kažnjavaju svi zaposleni. Potrebno je usvojiti novi pravilnik kojim će se regulisati ova materija i naš Sindikat je ao veliki doprinos u njegovoj izradi, šta se još čeka i zašto ga ministar ne potpisuje, nismo upoznati. Jedan od načina za smanjivanje izdvajanja za putne troškove je svakako i premeštanje zaposlenih na radna mesta u mestima stanovanja, u slučajevima kada je to moguće, u čemu smo dobili početnu podršku Direkcije policije i samog direktora, ali postignute rezultate smatramo sa delimično uspešnim, jer je samo jedan minimalan broj radnika na taj način premešten. Ova akcija se mora nastaviti i mi vidimo da u tome imamo neizrečenu ali ipak primetnu podršku drugih sindikata u Ministarstvu.

Rukovodstvo SSP će u nastupajućem periodu napraviti plan mera i radnji koje će primeniti kako bi se osujetilo dalje izbegavanje plaćanja putnih troškova zaposlenima, uključujući, kao krajnju meru, i štrajk zaposlenih. Nijedna mera, međutim, neće biti primenjena bez dubokog promišljanja i procene podrške zaposlenih.

Ne smemo nikako zaboraviti ni novčanu pomoć od 10000,00 RSD za koju ćemo se svim silama zalagati da uđe u obračun za platu, kao što je to obećao i ministar Dačić.

SZI: Vaša poruka za kraj ovog razgovora?

Glišo Vidović: Pozivam sve članove i simpatizere SSP da se što više uključuju u sindikalne aktivnosti, ali i da redovno kontrolišu rad rukovodioca sindikalnih grupa, da im ne dozvoljavaju da se opuste, da traže od njih da im podnese izveštaje o radu.

Sve zaposlene u Ministarstvu koji su u našem dosadašnjem radu videli neki kvalitet, koji su u nekim našim stavovima i delima prepoznali sebe, koji misle da radimo i u njihovu korist, sve njih bi pozvao da nam se pridruže i da nam na taj način daju podršku, ali i da nas istovremeno obavežu da istrajemo na putu kojim smo krenuli.

SSP ne beži od dobronamerne kritike i od strane članova drugih sindikata, potrebna nam je i njihova podrška u onim pitanjima u kojima nam se interesi poklapaju.

Sve nas uskoro čeka rešavanje veoma bitnih pitanja, a potencijalni uspeh je moguć samo ukoliko ostvarimo najširi zajednički front. U svakom drugom slučaju osuđeni smo na neuspeh.

Služba za informisanje SSP