Читајући текстове који чињенично указују на све мане и недостатке службе, често се у коментарима намеће тема неисплаћених путних трошкова, иако сам садржај текста често и није на поменуту тему.

Недостатке и неправилности у служби ја често називам  ,,жестоким кваром“, и да, баш такав квар некоме одговара. А како је сама нација у финансијском колапсу, па и радници МУП-а, видно је присутно психолошко деловање на свест у смислу да када касни нека од исплата, запослени се баве само том проблематиком и много мање питања се поставља послодавцу на много озбиљније теме.

 ,,Закон“ је заиста само реч. Како се ,,закон“ а и  , реч“ непоштују, поставља се питање ,, Да ли је послодавац дужан? “ или је заиста послодавац дужан да запослене осигура од повреда на раду, професионалних обољења у вези са радом, ради обезбеђивања накнаде штете?

На тему процене ризика од повређивања, професионалног обољења или обољења у вези са радом на радном месту и радној околини за полицајце и ватрогасце-спасиоце , традиционалан одговор је ,,У припреми“ или ,, У изради“.

Полиција и ватрогасно-спасилачка служба садрже карактеристике радних места са променљивим условима радне околине. Елементи у полицијској професији су промене параметра радне околине у току времена на начин који онемогућава њихово једнозначно дефинисање и описивање, док су елементи  у ватрогасно-спасилачкој служби, промене начина деловања и интеракције услова радне околине и параметра самог радног места у току времена. Такође овакве промене могу бити веома различите, од кретања више пута дневно до промена које могу бити тренутне и потпуне, као што је промена локације при интервенцији ватрогасно-спасилачке јединице. Полицијска и ватрогасно-спасилачка професија садрже одређене специфичности  које уједно компликују и усложњавају спровођење активности везаних за процену ризика на радном месту.

Веома тешко ми је било да образложим једном од многобројних саговорника из иностранства да је ова тема веома болна, поготуву када дође до повређивања или смртног исхода запосленог. У таквим тренуцима се намеће тема осигурања од повреда на раду и професионалних обољења. У Републици Србији кроз обавезно здравствено и пензијско и инвалидско осигурање није посебно издвојено осигурање по основу повреде на раду и професионалног обољења, односно давања по овом основу. Мане и недостатке у оваквом систему осигурања неопходно је уредити јер у тренуцима када се акценат ставља на одговорност послодавца да финансира надокнаду за случај повреде на раду и професионалног обољења када мере безбедности и здравља нису биле примењене  проузрокује дуготрајне судске процесе тако да запослени који је претрпео повреду на раду или професионално обољење тешко долази до правичне надокнаде.

• Дефинисање објеката за рад (рад на отвореном простору са дефинисаним, делимично дефинисаним или потпуно недефинисаним границама тог простора), дефинисање опреме за рад и осталих средстава за рад која се користе на радним местима променљивим условима радне околине).
• Дефинисање и описивање организације рада (акт послодавца којим се        уређује његово унутрашње уређење, односно организација и систематизација радних места, као и упоређивање са фактичким стањем).
• Идентификација опасности и штетности и процењивање ризика за свако радно место кроз системски приступ идентификовати све опасности и штетности, а затим за сваку појединачну опасност и штетност проценити одговарајући ризик по безбедност и здравље запосленог.
• Дефинисати предлоге мера за смањење утврђених ризика и издефинисати мере за отклањање, смањење или спречавање ризика те се спровођење истих врши полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета уз поштовање принципа превенције. Одређивање приоритета је од велике важности при спровођењу процене овог дела у потпуности.
• Потпуно укинути праксу прикривања повреда на раду и професионалних болести и ојачати  механизам контроле.
• Унапредити постојећи модел и основати посебан фонд за повреде на раду.

Такође постоји проблем у пракси вештачења нематеријалне штете због неусклађености здравствене, осигуравајуће и судске праксе. Спорови су дуготрајни због непостојања јасних медицинских, психолошких и правних критеријума што уједно утиче и на адекватно доношење одлуке у процини висине новчане надокнаде.

Врло је тешко уредити овакве две специфичне и веома битне професије које су превасходно у служби грађана, баш због дугогодишњег занемаривања, непоштовања и недоношења адекватних закона и подзаконских аката. Сама методологија за израду стручне документације за утврђивање и ревизију радних места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем захтева дефинисање законских под аката и доношење одређених критеријума које ове професије готово да непоседују. Неки од примера су: услови за заснивање радног односа и посебни услови у погледу здравственог стања за радна места са посебним условима рада што није прецизно дефинисано при запошљавању у ватрогасно-спасилачку службу, затим се радно место полицајац и ватрогасац-спасиоц дефинишу као радна места са посебним условима рада са акцентом на обавезност контроле здравственог стања, где је у методологији потребно навести број, време и врсту извршених предходних и периодичних прегледа, иако је у пракси по мојим сазнањима контрола здравственог стања запослених ватрогасаца-спасиоца извршена још 1992. године а где се на свако питање на тему периодичних прегледа даје одговор о тренутној финансијској немогућности за извршењем истих. Како ће се доћи до података о повредама на раду и професионалних обољења, када непостоје подаци о хроничним обољењима, професионалним болестима и повредама у протеклих пет година, када није извршена контрола здравственог стања запослених а свако обраћање за стручну помоћ изабраном лекару и евидентирање насталих поремећаја и обољења се сматрају неодговарајућим јер није утврђено од стране здравствене службе коју је овластио послодавац.

Поменуте теме захтевају правилан и озбиљан приступ при израдама закона и подзаконских аката. Када послодавац добрим и квалитетним законом заштити радника и на такав начин истакне значај сваког запосленог лица, сви запослени ће одговарати са одговорношћу и поштовањем према свјој професији и захтевима који се намећу, самим тим и према послодавцу који је донео закон и који га примењује у целости.  Ово је само један део од поменутог квара али веома битан, наравно квар попут политичке мутације појединих важних људи који би требало својом стручношћу и здраворазумским залагењем да се боре за бољи имиџ поменутих професија, за што боље услове рада свих запослених, а не за што шире размере пандемијске мутације и  давање благослова за окрутно, аутократско и сопствено корисно организационо управљање. Прилично тешка реалност за светлију и бољу будућност.

                                                                                           Aутор:  Славица Радуловић
                                                                               Copyright ©2013 Сва права задржана