Čitajući tekstove koji činjenično ukazuju na sve mane i nedostatke službe, često se u komentarima nameće tema neisplaćenih putnih troškova, iako sam sadržaj teksta često i nije na pomenutu temu.

Nedostatke i nepravilnosti u službi ja često nazivam  ,,žestokim kvarom“, i da, baš takav kvar nekome odgovara. A kako je sama nacija u finansijskom kolapsu, pa i radnici MUP-a, vidno je prisutno psihološko delovanje na svest u smislu da kada kasni neka od isplata, zaposleni se bave samo tom problematikom i mnogo manje pitanja se postavlja poslodavcu na mnogo ozbiljnije teme.

 ,,Zakon“ je zaista samo reč. Kako se ,,zakon“ a i  , reč“ nepoštuju, postavlja se pitanje ,, Da li je poslodavac dužan? “ ili je zaista poslodavac dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete?

Na temu procene rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini za policajce i vatrogasce-spasioce , tradicionalan odgovor je ,,U pripremi“ ili ,, U izradi“.

Policija i vatrogasno-spasilačka služba sadrže karakteristike radnih mesta sa promenljivim uslovima radne okoline. Elementi u policijskoj profesiji su promene parametra radne okoline u toku vremena na način koji onemogućava njihovo jednoznačno definisanje i opisivanje, dok su elementi  u vatrogasno-spasilačkoj službi, promene načina delovanja i interakcije uslova radne okoline i parametra samog radnog mesta u toku vremena. Takođe ovakve promene mogu biti veoma različite, od kretanja više puta dnevno do promena koje mogu biti trenutne i potpune, kao što je promena lokacije pri intervenciji vatrogasno-spasilačke jedinice. Policijska i vatrogasno-spasilačka profesija sadrže određene specifičnosti  koje ujedno komplikuju i usložnjavaju sprovođenje aktivnosti vezanih za procenu rizika na radnom mestu.

Veoma teško mi je bilo da obrazložim jednom od mnogobrojnih sagovornika iz inostranstva da je ova tema veoma bolna, pogotuvu kada dođe do povređivanja ili smrtnog ishoda zaposlenog. U takvim trenucima se nameće tema osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. U Republici Srbiji kroz obavezno zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje nije posebno izdvojeno osiguranje po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja, odnosno davanja po ovom osnovu. Mane i nedostatke u ovakvom sistemu osiguranja neophodno je urediti jer u trenucima kada se akcenat stavlja na odgovornost poslodavca da finansira nadoknadu za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja kada mere bezbednosti i zdravlja nisu bile primenjene  prouzrokuje dugotrajne sudske procese tako da zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu ili profesionalno oboljenje teško dolazi do pravične nadoknade.

• Definisanje objekata za rad (rad na otvorenom prostoru sa definisanim, delimično definisanim ili potpuno nedefinisanim granicama tog prostora), definisanje opreme za rad i ostalih sredstava za rad koja se koriste na radnim mestima promenljivim uslovima radne okoline).
• Definisanje i opisivanje organizacije rada (akt poslodavca kojim se        uređuje njegovo unutrašnje uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta, kao i upoređivanje sa faktičkim stanjem).
• Identifikacija opasnosti i štetnosti i procenjivanje rizika za svako radno mesto kroz sistemski pristup identifikovati sve opasnosti i štetnosti, a zatim za svaku pojedinačnu opasnost i štetnost proceniti odgovarajući rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenog.
• Definisati predloge mera za smanjenje utvrđenih rizika i izdefinisati mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika te se sprovođenje istih vrši polazeći od procenjenog rizika, utvrđenog prioriteta uz poštovanje principa prevencije. Određivanje prioriteta je od velike važnosti pri sprovođenju procene ovog dela u potpunosti.
• Potpuno ukinuti praksu prikrivanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i ojačati  mehanizam kontrole.
• Unaprediti postojeći model i osnovati poseban fond za povrede na radu.

Takođe postoji problem u praksi veštačenja nematerijalne štete zbog neusklađenosti zdravstvene, osiguravajuće i sudske prakse. Sporovi su dugotrajni zbog nepostojanja jasnih medicinskih, psiholoških i pravnih kriterijuma što ujedno utiče i na adekvatno donošenje odluke u procini visine novčane nadoknade.

Vrlo je teško urediti ovakve dve specifične i veoma bitne profesije koje su prevashodno u službi građana, baš zbog dugogodišnjeg zanemarivanja, nepoštovanja i nedonošenja adekvatnih zakona i podzakonskih akata. Sama metodologija za izradu stručne dokumentacije za utvrđivanje i reviziju radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem zahteva definisanje zakonskih pod akata i donošenje određenih kriterijuma koje ove profesije gotovo da neposeduju. Neki od primera su: uslovi za zasnivanje radnog odnosa i posebni uslovi u pogledu zdravstvenog stanja za radna mesta sa posebnim uslovima rada što nije precizno definisano pri zapošljavanju u vatrogasno-spasilačku službu, zatim se radno mesto policajac i vatrogasac-spasioc definišu kao radna mesta sa posebnim uslovima rada sa akcentom na obaveznost kontrole zdravstvenog stanja, gde je u metodologiji potrebno navesti broj, vreme i vrstu izvršenih predhodnih i periodičnih pregleda, iako je u praksi po mojim saznanjima kontrola zdravstvenog stanja zaposlenih vatrogasaca-spasioca izvršena još 1992. godine a gde se na svako pitanje na temu periodičnih pregleda daje odgovor o trenutnoj finansijskoj nemogućnosti za izvršenjem istih. Kako će se doći do podataka o povredama na radu i profesionalnih oboljenja, kada nepostoje podaci o hroničnim oboljenjima, profesionalnim bolestima i povredama u proteklih pet godina, kada nije izvršena kontrola zdravstvenog stanja zaposlenih a svako obraćanje za stručnu pomoć izabranom lekaru i evidentiranje nastalih poremećaja i oboljenja se smatraju neodgovarajućim jer nije utvrđeno od strane zdravstvene službe koju je ovlastio poslodavac.

Pomenute teme zahtevaju pravilan i ozbiljan pristup pri izradama zakona i podzakonskih akata. Kada poslodavac dobrim i kvalitetnim zakonom zaštiti radnika i na takav način istakne značaj svakog zaposlenog lica, svi zaposleni će odgovarati sa odgovornošću i poštovanjem prema svjoj profesiji i zahtevima koji se nameću, samim tim i prema poslodavcu koji je doneo zakon i koji ga primenjuje u celosti.  Ovo je samo jedan deo od pomenutog kvara ali veoma bitan, naravno kvar poput političke mutacije pojedinih važnih ljudi koji bi trebalo svojom stručnošću i zdravorazumskim zalagenjem da se bore za bolji imidž pomenutih profesija, za što bolje uslove rada svih zaposlenih, a ne za što šire razmere pandemijske mutacije i  davanje blagoslova za okrutno, autokratsko i sopstveno korisno organizaciono upravljanje. Prilično teška realnost za svetliju i bolju budućnost.

                                                                                           Autor:  Slavica Radulović
                                                                               Copyright ©2013 Sva prava zadržana