РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ

Господину Томиславу Николићу

Поштовани господине Председниче,

Апелујем на Вас, да, као личност која изражава државно јединство Републике Србије, у складу са овлашћењима из чл. 113. Устава Републике Србије, не донесете указе о проглашењу Закона о раду и Закона о пензијско-инвалидском осигурању, које је Народна скупштина усвојила дана 17.07.2014. године, већ да исте, уз писано образложење, вратите на поновно одлучивање Народној скупштини.

Поменути закони нису донети уз поштовање демократске процедуре, кроз јавну расправу, већ су злоупотребом овлашћења од стране Владе и мајоризацијом у Народној скупштини, донети у тзв. хитном поступку, иако се по наводима Владе ради о реформским законима, за које су неопходни отворени социјални дијалог и озбиљан процес консултација социјалних партнера. Подсетио бих Вас да је за време мандата ове Владе претходно донето више десетина закона и да су сви донети у хитном поступку, што би требало да буде изузетак, а не правило. Уз то, не треба заборавити да су, претходних седмица, из Европске комисије Влади стигла озбиљна упозорења због тога што Нацрт закона о раду није прошао јавну расправу, а да је подршка синдикатима стигла и од генералног секретара Европске конфедерације синдиката Бернадет Сегол, која сматра да је „функционалан, оперативан социјални дијалог, који укључује све, најбољи инструмент за борбу са изазовима са којима ће се Србија суочавати“.

Читава процедура, од израде нацрта до усвајања закона у Народној скупштини, међутим, праћена је атмосфером која је недопустива за демократски уређене државе, атмосфером  вербалног линча према свима онима који су се усудили да критикују, како начин на који су донети, тако и поједине конкретне одредбе поменутих закона. Како другачије тумачити чињеницу да се највиши државни дужносници нису либили да изрекну најподлије лажи, пре свега о синдикалним лидерима и о синдикатима уопште, како би их стигматизовали и усмерили јавно мњење против њих? У том контексту нису „запостављени“ ни синдикати, односно њихови руководиоци, који делују у оквиру Министарства унутрашњих послова, који су од стране највишег руководства оптужени, малтене, за покушај изазивања немира и спремност да раде против државе, како наводи један београдски дневни лист позивајући се на изворе из врха МУП-а.

Грађани Србије, господине председниче, имају уставно право, да буду истинито, потпуно и благовремено обавештавани о питањима од јавног значаја, а средства јавног информисања су дужна да то право поштују. Позивам Вас да, у складу са чл. 51. став 2. Устава, од надлежних државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, затражите званичну информацију о томе који су то синдикати или њихови лидери, спремни, да за рачун очувања синдикалних привилегија раде против државе и да те податке учините доступним јавности. Такође би било веома интересантно добити званичну информацију о томе ко је и на основу којих критеријума доносио безбедносну процену о угрожености јавног реда и мира приликом одржавања мирних протеста против доношења Закона о раду и Закона о ПИО, јер је било очигледно да је број ангажованих униформисаних полицијских припадника, о онима у цивилу да и не говорим, далеко превазилазио „опасност“ која је „претила“. Видели бисте тада, уверен сам господине председниче, да ниједна од оптужби која се односи на синдикате који делују у оквиру МУП-а и њихове руководиоце, а верујемо и на остале синдикате, није тачна, већ да се радило о чистој политичкој манипулацији која је за циљ имала дискредитацију оних који су критиковали доношење поменутих закона. Међутим, чисто сумњам да би Вам надлежни органи дали званичне информације, под изговором да Ви за то нисте надлежни, јер би тиме признали да су непотребно ширили лажне вести у јавности са циљем изазивања панике и несигурности код грађана, или би Вас, чак, неко могао, не дај Боже, оптужити да подржавате „реметилачку“ активност синдиката у МУП-у.

Не чуде ме, међутим, овакви иступи највиших државних функционера, јер је њихов циљ, а што потврђују и поједине законске одредбе у Закону о раду, да се синдикати уопште елиминишу као партнер у социјалном преговарању или да се, у најмању руку учине потпуно нефункционалним и јаловим, и сада и за убудуће.

Осим што је донет у недемократској атмосфери, под притиском Америчке привредне коморе и Савета страних инвеститора, нови Закон о раду је по својој суштини анти-цивилизацијски, а његове ће последице по становништво Србије бити катастрофалне, јер ће његова примена, врло вероватно, довести не само до огољене, сирове експлоатације радника, која је у неким случајевима била видљива и у претходном периоду, већ ће неминовно водити потпуном искључивању радника као грађана из друштва, претварајући их у најобичније надничаре или чак и робове, људе без икакве сигурности, без икакве или врло ниске радно-правне заштите, једном речју – очајнике, што ће се неминовно одразити на ментално стање читаве нације.

Нови Закон о раду никако се не може сматрати реформским законом, јер он само легализује постојећу праксу, која је већ присутна, нарочито у неким предузећима са страним капиталом. Без истовременог доношења системских мера којим би се побољшала и учинила ефикасном ионако већ лоша законска заштита запослених у судској пракси, нови Закон о раду је усмерен директно против радника, а нераднике из јавног сектора ни до сада није штитио закон како, неко покушава да увери јавност, већ партијско-буразерска олигархија која их је и довела на радна места. Због тога је међу запосленима оправдано присутан страх да ће нови Закон о раду послужити управо као основ да се ти и такви нерадници, скупљени из ко зна каквих политичких брлога, задрже на својим радним местима, а да се прави радници елиминишу као непотребан баласт.

Због свегa наведеног, господине председниче, у име Србије, још једном апелујем на Вас да не потпишете указе о проглашењу наведених закона.

С поштовањем,

Председник
Глишо Видовић

Број:2623-01/14
Београд,  21.07.2014.године