REPUBLIKA SRBIJA
PREDSEDNIKU SRBIJE

Gospodinu Tomislavu Nikoliću

Poštovani gospodine Predsedniče,

Apelujem na Vas, da, kao ličnost koja izražava državno jedinstvo Republike Srbije, u skladu sa ovlašćenjima iz čl. 113. Ustava Republike Srbije, ne donesete ukaze o proglašenju Zakona o radu i Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koje je Narodna skupština usvojila dana 17.07.2014. godine, već da iste, uz pisano obrazloženje, vratite na ponovno odlučivanje Narodnoj skupštini.

Pomenuti zakoni nisu doneti uz poštovanje demokratske procedure, kroz javnu raspravu, već su zloupotrebom ovlašćenja od strane Vlade i majorizacijom u Narodnoj skupštini, doneti u tzv. hitnom postupku, iako se po navodima Vlade radi o reformskim zakonima, za koje su neophodni otvoreni socijalni dijalog i ozbiljan proces konsultacija socijalnih partnera. Podsetio bih Vas da je za vreme mandata ove Vlade prethodno doneto više desetina zakona i da su svi doneti u hitnom postupku, što bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. Uz to, ne treba zaboraviti da su, prethodnih sedmica, iz Evropske komisije Vladi stigla ozbiljna upozorenja zbog toga što Nacrt zakona o radu nije prošao javnu raspravu, a da je podrška sindikatima stigla i od generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Bernadet Segol, koja smatra da je „funkcionalan, operativan socijalni dijalog, koji uključuje sve, najbolji instrument za borbu sa izazovima sa kojima će se Srbija suočavati“.

Čitava procedura, od izrade nacrta do usvajanja zakona u Narodnoj skupštini, međutim, praćena je atmosferom koja je nedopustiva za demokratski uređene države, atmosferom  verbalnog linča prema svima onima koji su se usudili da kritikuju, kako način na koji su doneti, tako i pojedine konkretne odredbe pomenutih zakona. Kako drugačije tumačiti činjenicu da se najviši državni dužnosnici nisu libili da izreknu najpodlije laži, pre svega o sindikalnim liderima i o sindikatima uopšte, kako bi ih stigmatizovali i usmerili javno mnjenje protiv njih? U tom kontekstu nisu „zapostavljeni“ ni sindikati, odnosno njihovi rukovodioci, koji deluju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su od strane najvišeg rukovodstva optuženi, maltene, za pokušaj izazivanja nemira i spremnost da rade protiv države, kako navodi jedan beogradski dnevni list pozivajući se na izvore iz vrha MUP-a.

Građani Srbije, gospodine predsedniče, imaju ustavno pravo, da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog informisanja su dužna da to pravo poštuju. Pozivam Vas da, u skladu sa čl. 51. stav 2. Ustava, od nadležnih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, zatražite zvaničnu informaciju o tome koji su to sindikati ili njihovi lideri, spremni, da za račun očuvanja sindikalnih privilegija rade protiv države i da te podatke učinite dostupnim javnosti. Takođe bi bilo veoma interesantno dobiti zvaničnu informaciju o tome ko je i na osnovu kojih kriterijuma donosio bezbednosnu procenu o ugroženosti javnog reda i mira prilikom održavanja mirnih protesta protiv donošenja Zakona o radu i Zakona o PIO, jer je bilo očigledno da je broj angažovanih uniformisanih policijskih pripadnika, o onima u civilu da i ne govorim, daleko prevazilazio „opasnost“ koja je „pretila“. Videli biste tada, uveren sam gospodine predsedniče, da nijedna od optužbi koja se odnosi na sindikate koji deluju u okviru MUP-a i njihove rukovodioce, a verujemo i na ostale sindikate, nije tačna, već da se radilo o čistoj političkoj manipulaciji koja je za cilj imala diskreditaciju onih koji su kritikovali donošenje pomenutih zakona. Međutim, čisto sumnjam da bi Vam nadležni organi dali zvanične informacije, pod izgovorom da Vi za to niste nadležni, jer bi time priznali da su nepotrebno širili lažne vesti u javnosti sa ciljem izazivanja panike i nesigurnosti kod građana, ili bi Vas, čak, neko mogao, ne daj Bože, optužiti da podržavate „remetilačku“ aktivnost sindikata u MUP-u.

Ne čude me, međutim, ovakvi istupi najviših državnih funkcionera, jer je njihov cilj, a što potvrđuju i pojedine zakonske odredbe u Zakonu o radu, da se sindikati uopšte eliminišu kao partner u socijalnom pregovaranju ili da se, u najmanju ruku učine potpuno nefunkcionalnim i jalovim, i sada i za ubuduće.

Osim što je donet u nedemokratskoj atmosferi, pod pritiskom Američke privredne komore i Saveta stranih investitora, novi Zakon o radu je po svojoj suštini anti-civilizacijski, a njegove će posledice po stanovništvo Srbije biti katastrofalne, jer će njegova primena, vrlo verovatno, dovesti ne samo do ogoljene, sirove eksploatacije radnika, koja je u nekim slučajevima bila vidljiva i u prethodnom periodu, već će neminovno voditi potpunom isključivanju radnika kao građana iz društva, pretvarajući ih u najobičnije nadničare ili čak i robove, ljude bez ikakve sigurnosti, bez ikakve ili vrlo niske radno-pravne zaštite, jednom rečju – očajnike, što će se neminovno odraziti na mentalno stanje čitave nacije.

Novi Zakon o radu nikako se ne može smatrati reformskim zakonom, jer on samo legalizuje postojeću praksu, koja je već prisutna, naročito u nekim preduzećima sa stranim kapitalom. Bez istovremenog donošenja sistemskih mera kojim bi se poboljšala i učinila efikasnom ionako već loša zakonska zaštita zaposlenih u sudskoj praksi, novi Zakon o radu je usmeren direktno protiv radnika, a neradnike iz javnog sektora ni do sada nije štitio zakon kako, neko pokušava da uveri javnost, već partijsko-burazerska oligarhija koja ih je i dovela na radna mesta. Zbog toga je među zaposlenima opravdano prisutan strah da će novi Zakon o radu poslužiti upravo kao osnov da se ti i takvi neradnici, skupljeni iz ko zna kakvih političkih brloga, zadrže na svojim radnim mestima, a da se pravi radnici eliminišu kao nepotreban balast.

Zbog svega navedenog, gospodine predsedniče, u ime Srbije, još jednom apelujem na Vas da ne potpišete ukaze o proglašenju navedenih zakona.

S poštovanjem,

Predsednik
Glišo Vidović

Broj:2623-01/14
Beograd,  21.07.2014.godine