Свакога дана од представника послодавца, путем медија, можемо чути како реформа МУП-а иде у жељеном правцу, показују се анализе где је смањен број извршених кривичних дела и прекршаја, хвале се хапшењем корумпираних полицајаца који су добили на поклон по једну кифлу за доручак и слично. Све је као у бајци. Идеално и без грешке. Отварамо поглавља 23 и 24 везана за систем безбедности и реформу полиције. Урађен је чак и Нацрт акционог плана. Ради се пуним капацитетима. Али, реално стање на терену је сасвим другачије.

У складу са Законом о полицији, један од првих и основних послова МУП-а је остваривање безбедности људи и имовине. У остваривању оваквих послова, запослени у МУП-у, а већим делом су то полицијски службеници, свакодневно ризикују своје животе, јер се игром случаја, затекну у таквој ситуацији. То је ризик који се не може избећи. Међутим, ко би требало да штити запослене у МУП да би они могли ефикасно да обављају послове из своје надлежности? Наравно, послодавац. Да ли је заиста то баш тако?

Исцепане униформе, дотрајала службена возила са „ћелавим“ гумама, смањене плате, неисплаћена дуговања запосленима, су ствари са којима су се запослени у МУП-у већ помирили. И чекају да се нешто деси. Ипак, са једном ствари се не могу помирити – велики ризик за своје здравље и безбедност на раду. Прави пример за то је полицијска станица Обреновац.

После катастрофалних поплава у Обреновцу, које су разориле и оштетиле инфраструктуру у граду, већи део важних објеката је обновљен, неки су у фази реконструкције и адаптације, али један, онај важан за све грађане, још увек је на месту, у истом стању, као и пре девет месеци. Реч је о полицијској станици Обреновац. То је једноспратна зграда, где је након поплава које су је захватиле, приземље зграде потпуно ван функције. Нађено је и оригинално решење: Један део запослених, радници са управних послова и полицијски службеници који обављају саобраћајну делатност су пребачени у Хотел „Обреновац“,  где у две мале просторије обављају своје послове. Други део запослених, радници дежурне службе и остали униформисани полицијски службеници, као и запослени у криминалистичкој служби су пресељени на горњи спрат зграде која је била поплављена. Ризично зар не?

Више пута су се запослени обраћали послодавцу ради решавања проблема око услова рада. Ипак, као и увек добили су само обећања. Без икаквих назнака да ће бити боље. Како и да се надају да ће бити боље када се након поплава нико од представника МУП-а и политичара није удостојио бар да се распита, погледа или да се слика поред полицијске станице. Ваљда им је било лакше да вуку дрвеће и да се возе чамцем кроз Обреновац. Лепше изгледају на тим сликама где има природе.

Место рада на спрату зграде ПС Обреновац је неусловно. Много запослених на малом месту су сабијени један поред другог, свакодневна гужва и немогућност да се квалитетно обавља посао. Недовољна и неадекватна материјална и техничка опремљеност за обављање послова. Када се саслушавају лица, половина запослених док траје та радња, мора да напусти своје место за рад, остављајући посао недовршеним. Просторије за задржавање лица нема. Скоро сва возила су поплављена и нису у употреби. Једно поплављено се још увек „држи“ и некако функционише. Ни сами запослени не знају како је то могуће. Питање је само тренутка када ће се и оно покварити. У згради се још увек осећа непријатан мирис од поплава. Како изгледају поплављене просторије полицијске станице Обреновац, можете видите на сликама, на крају текста.

Све ове ствари могу озбиљно утицати на безбедност грађана и имовине у Обреновцу.  Они који би требало да раде тај посао и сами су угрожени. Послодавац ништа не чини да им помогне и оспособи просторије за рад. Не увиђа грешку од раније на коју је Синдикат српске полиције већ указивао http://ssp.org.rs/arhive/3808 . Не жели да делује чак ни превентивно.  Још увек се није донео Акт о процени ризика који представља обавезу послодавца по Закону о безбедности и здрављу на раду. Дужност послодавца је била и да се општим актом т.ј. Посебним колективним уговором утврде права, обавезе и одговорности  у области безбедности и здравља на раду.  Независни синдикат полиције који је са послодавцем потписао ПКУ је био у ОБАВЕЗИ и да изврши притисак  и да у њега имплементира чланове који су везани за безбедност и здравље на раду.

Овим текстом желимо да упозоримо на неопходност реакције и да уколико у будућем периоду не дође до позитивних промена и послодавац не искорачи корак напред у погледу обезбеђивања  адекватних просторија за рад и средства за рад запосленима, Синдикат српске полиције ће уколико се то покаже неопходним захтевати спровођење казнених одредби према одговорним лицима у МУП-у, а све у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду.

                                                                                                       Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић