Skip to main content

Аутор: Миле Лазаревић

Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

Влада Републике Србије усвојила је 14. фебруара 2017. године Уредбу о каријерном развоју полицијских службеника, која ступа на снагу за осам дана, али са применом почиње првог септембра ове године!

Данас су сви медији, као и већина синдиката у МУП објавили вест о усвајању Уредбу коју смо са нестрпљењем очекивали и  од које ће нам пуно тога зависити у професионалној каријери, а ССП сада ексклузивно објављује и садржај исте. У наредним данима, након извршене детаљне анализе текста Уредбе и сагледавања добрих и лоших ствари у њој, објавићемо посебан текст у којем ћемо покушати да вам приближимо новитете који нас чекају крајем лета.

Уредбу можете преузети овде: Уредба о каријерном развоју полицијских службеника

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Радио Нови Сад: Ана Томашевић о протесту полиције

Нови Сад, 16.02.2016. године, – Председница Регионалног центра Нови Сад, Синдиката српске полиције, госпођа Ана Томашевић, била је гост радио емисије „Безбедост грађана“ на јавном сервису, тачније на радију Нови Сад. У полусатној емисији исцрпно је објашњавала разлоге незадовољства полицијских службеника и непосредни повод за организовање уличног протеста испред зграде судова и тужилаштава у Новом Саду.

Подсећамо вас да је ССП организовао протест 6. фебруара у „пет до дванаест“, на ком се окупило неколико стотина полицајаца протествујући против благе казнене политике судова према нападачима на полицајце! Протест је изазвао огромну медијску пажњу и наишао на одобравање и општу пордшку и јавности и скоро свих грађана Србије.

Снимак гостовања Ане Томашевић на радију можете преслушати на следећем линку:

Радио Нови Сад – гост Ана  Томашевић

Између осталих, морамо рећи, добрих питања које је поставио водитељ емисије, Томашевићка је дала одговоре и на следећа два која су изазвала поприличне недоумице у српском друштву:

Ко је затајио у систему безбедности?

У нераскидивом кругу„ ana tполиција-тужилаштво-судови“ било кода затаји систем неће функционисати, односно некако ће храмати, посртати, као што је то данас случај. Прецизан и потпун одговор ко је ту затајио, превазилази моје компетенције, морао би бити заснован на дубокој и свеобухватној анализи, али је свима нама јасно да ту нешто не штима. Ја само могу пренети лични осећај и оно што што већина колега мисли – ми нисмо заштићени у довољној мери! Мислим и да нема довољно сарадње на тим микро везама полиција-тужилаштво и тужилаштво-суд, као данема искреног разумевања. Стиче се утисак да нисмо на истој страни, јер ако тек сваки шести нападач на полицајца заврши у затвору јасно је да суд нас не доживљава као гаранта безбедности државе, као неког ко и њих штити. Једноставно полицајци имају осећај да су незаштићени и препуштени сами себи.

Да ли сте разговарали и имате ли подршку министра или директора?

Ми смо сасвим свесни да се оваква питања на улици не могу трајно решити, већ само алармирати јавност и натерати на разговоре они са којима морате разговарати. Због тога смо послали иницијативу за састанак највишим правосудним органима. Јасно је и да синдикат нема ни снаге ни довољно утицаја да то сам изгура до краја, а то није ни природно. Природно је да се за нас заложе министар и пре свега директор полиције, те смо се стога обратили и њима и затражили хитне састанке ради договора око наредних корака јер се ми овде нећемо зауставити. Нажалост, некоме изненађујуће а некоме и сасвим очекивано – било каква реакција са тих адреса је изостала. Још увек немамо ни одговор на захтев а камоли уговорен састанак. Просто је невероватно да ти људи нису препознали за шта се ми боримо, за шта се залажемо. Као да их не занима или им није у интересу безбедан и заштићен полицајац. Полицајац који на терену не оклева у интервенцији и хапшењу криминалца, полицајац који зна да неко о њему брине и штити га! Волела бих да грешим и да ће нас они ипак позвати, али како протиче време све мање верујем у такво нешто. У зависности од тога руководство синдиката ће и испланирати наредне кораке.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

ПРОТЕСТ ПОЛИЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Синдикат српске полиције организовао је протест у Новом Саду испред зграде судова и тужилаштава, 6. фебруара 2017. године са почетком у „пет до дванаест“ због благе казнене политика према нападачима на полицијске службенике, пристуној већ годинама широм Србије!
Протест је одржан под паролом: „НЕКА БУДЕ ЗАКОН! НЕКА БУДЕ СУРОВ! И НЕКА БУДЕ ЗА СВЕ!“

За наше многобројен заинтересоване чланове који су били спречени да тог дана буду са нама на лицу места, спремили смо видео запис целокупног дешавања тог дана. На снимку можете видети и чути изјаве за медије председника Лазара Ранитовића, као и говоре одржане од стране његових најближих сарадника:

Наш протест је подржан од скоро свих релевантних синдиката у полицији, а на локалном нивоу у Новом Саду, подржали су нас представници оба репрезентативна синдиката. Медијска пажња је била изизетна, сви локални и велика већина медија на државном нивоу испратили су наш протест уз позитивне текстове, а што је заиста преседан, велика већина коментара остављених од стране читалаца и гледалаца били су јако позитивни по полицију уопште- Грађани су на прави начин схватили наше мотиве и разлоге и подржали наше захтеве као потпуно легитимне.

Доминантна парола овог скупа и питање јавности и држави било је:

693A8313cut

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

И опет: полицајац у болници – криминалац на улици!

Новосадским полицајцима свакако неће бити лакше кад чују да нису једини чији тужиоци и судије гаје посебна осећања и самилост према њиховим нападачима. А нама осталима такво сазнање свакако тера црвену боју у лице и гнев у груди, уз бесну псовку и питање: „Ма докле, бре, више???“

Још једном је полицајац завршио у болници а његов нападач на улици!!!

Овог пута у Смедеревској Паланци, где је лопов ухваћен на делу, напао полицијског службеника, исекао га оштрим предметом по лицу и сломио му ногу. Наравно, полицајци су били довољно присебни да га лише само слободе, живог и здравог, мада би у већини држава био лишен и тог бедног и поквареног живота!

Зашто поступајућој тужитељки тешке телесне повреде једног и свеопште вређање свих осталих полицајаца у Смедеревској Паланци није био довољан основ за одређивање притвора нападачу? Криминалцу, лопову… Упркос томе што је тужилац који је први поступао у овом предмету предложио притварање! Упркос или можда баш зато!? Можда зато није ни поступао до краја?

Да ли госпођица/госпођа Р.П. зна какву поруку овим поступком даје свим евентуалним нападачима? Онима који су до сада оклевали?

Подсећања ради, Синдикат српске полиције прошле недеље одржао је протестни скуп у Новом Саду баш због оваквих случајева, због оваквих и сличних тужилаца и судија! Верујемо да су нас чули не само у Новом Саду, већ у целој Србији, па ипак појединце то не дотиче! Да ли сада треба да сви онако са транспарентима прошетамо до Паланке? Хоћемо ли шетати испред зграде свих тужилаштава и судова у Србији? Или ће неко у земљи која претендује да постане правна држава да заустави овакво понижавање једног од темења сваке државе, државни орган задужен за безбедност државе, за личну и имовинску сигурност свих грађана. Па и те тужитељке која то не схвата! Надамо се да не схвата, ал се прибојавамо да је врло свесна последица свог поступка – последица по полицијске службенике и државу, али да је то не дотиче јер зна да за њу неће бити никаквих санкција!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује и нападача и његовог заштитника оличеног у поступајућој тужитељки! Позивамо је да јавности саопшти шта ју је определило на такав поступак или да нам каже да ли је  и ко вршио притисак на њу, уколико је притиска у том смислу било!

ССП неће стати да указује јавности на неправилности и нелогичности у раду носилаца правосудних функција докле год не почну да раде свој посао по законима и по правди! Наравно, увек смо спремни и да похвалимо позитивне примере, нажалост заиста ретке!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Да суд ради како треба, данас би наш колега највероватније био жив!

Дневни лист „Блиц“ објавио је јуче текст у којем даје приказ „биографије“ извесног Саве Ибрић, који је, како се наводи „осумњичен за крађу више од 500 аутомобила“.

У одличном аналитичком тексту, који потписује Ана Ж Аџић, 11. 02. 2017 – 21:47, на прави начин се указује на оно о чему ми већ годинама говоримо – о лошој казненој политици судова у Србији!

Не можемо а да не поставимо питање држави Србији  – зашто је тај криминалац на улици? И да се не запитамо да ли би наш колега данас био жив, да су поступајуће судије биле оштрије!?

Текст можете погледати на следећем линку: UKRAO 500 AUTOMOBILA, PA SKRIVIO SMRT INSPEKTORA Srpski rekorder u krađama vozila još u bekstvu , или га прочитати у наставку нашег прилога:

bandicam 2017-02-12 11-31-42-077

bandicam 2017-02-12 11-32-02-004

bandicam 2017-02-12 11-32-32-838

bandicam 2017-02-12 11-33-05-508

bandicam 2017-02-12 11-32-46-078

Текст је у потпуности преузет са портала дневног листа „Блиц“.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Подела пакетића малишанима у Сокобањској!

Београд, 27.01.2016. године, – Синдикат српске полиције даровао је децу штићенике болнице у Сокобањској 13. Наиме, јуче је свој дан прославила школа која ради у Клиници за рехабилитацију „Др Милисав Зотовић“ и при томе угостила и деци уиз суседне Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију.

На предлог16195531_10211492458488570_707807428978982952_n нашег активисте Дејана Величковића, председника СГ Полицијска бригада, који је службено често присутан на овом терену и добро је упознат са великом животном борбом коју та деца воде, са великим пожртвовањем и љубави којом их воде наставници и лекари, синдикат је обезбедио 50 пакетића и јуче их даровао малишанима.

За дан школе деца су припремила рецитације и певање песама о Светом Сави, а у квизу знања на ту тему учествовале су „мушка“ и „женска“ екипа. Треба ли уопште наглашавати да су знали одговоре на сва питања и да је резултат био нерешен?

Акцији обезбеђивања и поделе пакетића, поред СГ Полицијска бригада, одазвале су се и централа синдиката као и СГ Раковица, СГ СИВ2 и СГ Нови Београд. Наравно, велику захвалност дугујемо и донатору који је желео да остане анониман.

Председник синдиката 16387941_10211492446808278_70436070725572288_nЛазар Ранитовић је имао част да се обрати окупљеној деци, настваницима, лекарима и родитељима деце. Он се захвалио на прилици и добијеној могућности да деци улепшамо дан и дарујемо им пакетиће са слаткишима и играчкама. Захвалио се и малишанима на одговорима којима су и нас маторе подсетили на оно што смо давно учили и можда заборавили.

Поред пакетића подељених деци, Синдикат српске полиције поклонио је и неколико већих играчака које ће остати на клиници и служити свој деци.

Професорка српског језика Наташа Војиновић, која предаје овој деци, била је ганута нашим гестом и изразила је велику захвалност, али и пренела нам утиске о поверењу и љубави коју деца гаје према полицији и полицајцима. Стога и не чуди да је главна атракција био наш Величко који се једини појавио у униформи.

Након представе, пакетиће су поделили Лазар Ранитовић, Дејан Величковић, Срећко Зимоњић, Блажо Лучић и Предраг Плазинић.

Ову акцију су медијски пропратили и новинари дневног листа „Ало“ којима се искрено захваљујемо, а њихову репортажу можете погледати на следећем линку: ИЗНЕНАЂЕЊЕ НА КЛИНИЦИ „Мислили смо да нема пакетића, па су се појавили полицајци!“

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Магацини празни, опреме нема, крим. техничари се сналазе!

Радити помоћу штапа и канапа, при томе испуњавати све обавезе и постизати изванредне резултате, могуће је само у Србији. Само у МУП Р Србији је могуће и то да послодавац такво нешто очекује, прима здраво за готово као нешто најнормалније, а да не обезбеди ни основне услове за рад.

Службених возила нема, униформе једва и то оне најлошијег квалитета. Панцирима давно рок истекао, бојево гађање укидали због штедње, награђивање запослених такође… Нема новца ни за редовну регистрацију свих возила, штеди се на хефталицама и муницији за исту. Папир купују запослени а тонере пуне синдикати. Гранични прелази нам личе на талибанске пунктове у Авганистану. Дневнице су нам 150 динара, ланч-пакети једнолични или црвљиви. У ресторанима меса не беше месецима ни за лек. Само наши адвокати задовољно трљају руке јер су постпуци против МУП-а одавно сигурица „из кеца“, лака парница и још слађа парица!

Па и у таквим неусловима служба ипак функционише, како-тако. Искључиво захваљујући људима!

Насловна фотографија представља требовање криминалистичке технике једне београдске полицијске станице и одговор из Одељења. Нема, нема, има мало, добио си један… Па ти онда ради, снађи се мајсторе. Од контаминације и заразе заштити се навлачењем рукава, зимско је време, рукави су дугачки. Уз помоћ фора и трикова изазови трагове, фиксирај их погледом, упакуј у кесу из оближње пекаре. Зли језици, или добро обавештени извори, говоре да се то скоро десило чак и са траговима увиђаја једног убиства у Београду!

Али руководство тог Одељења криминалистичке технике у ПУ за град Београд не сноси ни најмању одговорност за недостатак основних средстава. Кривци су негде другде, тамо горе изнад, ал тешко им је ући у траг, на делу је својеврсна игра жмурке. У Националном криминалистичко-техничком центру кажу да одговорни седе у Управи криминалистичке полиције. У УКП пак кажу кривци су у Сектору за материјално-финансијске послове, не одобравају планиране набавке у потпуности, умањују наручене количине опреме и репроматеријала, штеди се… А у том сектору кажу – УКП није добро испланирао своје потребе, нису знали и умели.

Рад криминалистичке технике, као најважније карике у доказивању извршења кривичних дела у време тужилачких истрага, и даље је потцењен. Рад техничара скоро да нико не цени или цени врло мало. Најчешће се користе флоскуле као што су „то су они што сликају“, „зовни их да сликају“, „мазала“ и слично. То пре свега долази од непознавања тог посла, стручности и прецизности који он захтева јер шефови не знају како изгледа бранити прикупљене трагове на суду.

Али још већи проблем, од тог људског фактора, представља неопремљеност криминалистичке технике. Већ деценијама та струка је задња рупа на свирали сваког министра, сваког начелника криминалистичке полиције… А зашто је то тако, најбоље је објаснио наш пензионер, дугогодишњи предавач на курсевима за крим. технику, свима добро познат Миле Вукашиновић, који је оставио неизбрисив траг у служби и значајно унапредио рад технике:

„Биће овако док год се успех полиције мери по 50 година старом методу. Док се у развијеном свету гледа однос између броја пријављених кривичних дела и оних ПРАВОСНАЖНО судски решених (значи квалитетно доказаних), код нас су битни „ПОЛИЦИЈСКИ“ решени предмети. Отишла је тужилаштву кривична пројава „против познатог извршиоца“, најчешће без валидних материјалних доказа. Па се после кука како „ми криминалце хапсимо, а суд их пушта“. Када томе додамо и магични паралелни „П“ уписник за штеловање статистике, ето државе где се министар хвали резултатима, а криминал реално цвета. Још ми је мука од ситуација када оперативци и шефови ОКП НИСУ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ за готове форензичке идентификације, јер их сматрају сувишним када је извршилац познат. Тужиоци, поуздано знам, о овоме знају веома мало и не постоји фактор који би овакву праксу најзад уподобио са неким развијеним светом у који се, безуспешно, покушавамо угурати.“

Ко је дозволио да криминалистичка техника нема основна средства за рад није баш најјасније али је поразно да за рукавице молимо по медицинским установама или сами купујемо, да купујемо кесе за паковање трагова… Фолије за фиксирање трагова и средства за изазивање латентних отисака срећом није могуће наћи у слободној продаји иначе би техничари и на ту куповину били принуђени. О набавци савременије опреме је илузорно и размишљати, увек је ту онај чувено одговор „Нема новца!“. А новца има итекако…

Као што је о томе ССП већ писао у последње време, новца има али се расипа на беспотребне ствари. Само прошле године је из буџета МУП по тужбама, извршним судским пресудама, исплаћено преко 1,6 милијарди динара, мада је планирано свега 600 милиона. У 2017. је за те намене испланирано 1,2 милијарде динара. Да ли да очекујемо да ће то бити довољно, или ће износ бити вишеструко премашен???

Како год било, свакако би тај новац, тих 1,2 милијарде динара беспотребних трошкова, направљених заслугом бахатих и нестручних руководилаца, било мудрије искористити за опремање, на пример, криминалистичке технике.

До када ће у МУП бити толерисано недомаћинско пословање а последице бахатости пребациване на обичне извршиоце. До када ће врхунском способношћу бити сматрано сналажење, жицкање папира и спајалица у другим државним органима или приватним привредним субјектима?

Време је да свако почне да ради свој посао. Господо у врху министарства, људима обезбедите средства за рад па онда очекујте и захтевајте резултате!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Од „анализе ризика“ до најбољег техничара ПУ Београд

Прошлогодишњи покушај обрачуна са непослушним и самосвесним полицијским службеником, званично назван рационализацијом, неспретно спровођен путем измишљеног сектора за послове анализе ризика, у сећању велике већине запослених још увек је свеж. Упркос или уинат традиционалном кратком памћењу у Срба.

Ипак, памћење на тај, можда и најружнији, период у историји Министарства унутрашњих послова, најсвежије али најболније јесте код људи који се нађоше у том чудноватом сектору. Код људи, којима ни дан данас није ништа јасно, ни откуд су били ту, нити зашто баш они.

Истине ради, било је на тим списковима и појединаца који не заслужују да буду полицајци, да носе униформу и представљају службу. Било их је, да. Али је много већи број оних који на ту „листу за одстрел“, како је неко назва, доспеше ни криви ни дужни, без мрље у каријери.

Један од тих недужних људи је криминалистички техничар из Полицијске станице Земун, Бојан Миливојевић. Пре само годину дана он је, као четврти у рангу међу стотину криминалистичких техничара у Полицијској управи за град Београд, био распоређен у измишљени сектор – смешио му се отказ. Срећом, тај сулуди пројекат је прошао како је прошао а Бојан и многи други су остали на послу, да хране своје породице служећи народу и држави на најбољи могући начин.

Данас је Бојан Миливојевић и званично најуспешнији техничар у ПУ за град Београд, као и цела група његових колега у ПС Земун. Техничари из те станице имали су укупно 56 идентификација непознатих извршилаца путем трагова прикупљених на увиђајима, а од тога Бојан је сам имао чак 24, скоро половину. Успех је тим већи када знамо да је Бојан имао више идентификација него десетак полицијских станица. Заиста заслужује све честитке!

Али, заслужује и награду. Свакао, логично би било да такав резултат прати и адекватна награда, но то овде није случај.

Овде можете да прочитате писмо које смо добили од колеге:


Дана 18.12.2015. године уручено ми је решење за сектор анализе ризика иако нисам никада у свом животу био осуђиван нити за било шта кажњаван. У полицијској станици Земун радим од 2001. године. Завршио сам СШУП у Сремској Каменици и 2004. године завршио сам крималистичко-технички курс.

Крајем 2014. године стигли су резултати свих крим. техничара за град Београд где сам ја у 2014. заузео 8. место од 153 техничара. У 2015. години имао сам 14 идентификација и заузео сам 4. место од 100 техничара који раде у ПУ за град Београд. Те године моја станица имала је укупно 33 идентификације и заузела 4. место од 17 станица у ПУ за град Београд а ја добио решење за будући отказ.

Захваљујући Синдикату српске полиције, коме сам бескрајно захвалан и чији сам поносан члан ја сам у 2016. години добио ново решење и враћен сам по решењу на старо радно место, нисам добио отказ. У 2016. години сам имао 24 идентификације и заузео сам прво место од 93 техничара у ПУ за град Београд а моја станица ПС Земун заузела је прво место у ПУ за град Београд са 56 идентификација.


У задњих пар година колега је у самом врху криминалистичке технике у Београду али нажалост дочекао је да буде стављен на стуб срама и да његова породица остане без једине плате коју има. А због кога и због чега? Сам издржава сам двоје деце и супругу, приватно станује као подстанар у Београду, скромно живи, вредно ради и опет својим надређенима неваља.

Да ли је колега Бојан, за ових шеснаест година свог преданог рада и доприноса полицији, након голготе кроз коју је прошао прошле, и након вансеријских резултата ове године, заслужио једну вредну општинску награду?

Сигурно да јесте, али је још сигурније и да је неће добити. Десет или евентуално двадесет посто увећања на плату је највише што може добити, и то на рате, јер нажалост, скоро да нико не цени рад криминалистичке технике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полицајац убоден ножем у Барајеву

Поводом најновијег напада на полицијског службеника на дужности, у Барајеву, којом приликом је телесне повреде задобио колега М.Николић, Синдикат српске полиције дао је следеће саопштење за медије:

Руководство Синдиката српске полиције снажно осуђује још један у низу напад на колегу на извршењу службених задатака.  М.Николић је убоден ножем у раме и у леђа, приликом рутинске интервенције, но пуком срећом повреде нису теже природе, те је он захваљујући присебности и обучености, мада повређен, савладао нападача и задржао га до доласка помоћи. Посебну ноту целом случају даје прва изјава нападача, који је као разлог напада навео то да га је полицајац, приликом проласка кроз локал, „мрко погледао“!

ССП апелује на министра Небојшу Стефановић да искористи свој положај и алармира јавност, да целокупном друштву предочи опасности по заједницу у којој се ни полицајци не осећају сигурно и заштићено. Желимо да верујемо да ће држава коначно кренути у обрачун са изгредницима, да ће на делу, а не само на речима, показати одлучност у борби против свих видова насиља.

Доста нам је празних обећања и толерисања напада на полицијске службенике. Надамо се да и овај нападач неће изаћи на слободу брже неголи повређени колега из болнице!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Београд, 17.01.2017. године, – На захтев Синдиката српске полиције одржан је радни састанак у Полицијској управи за град Београд. Састанку су испред управе присуствовали начелник Веселин Милић, помоћници начелника Небојша Пантић, Милан Станић и Ратко Костић (који је уједно и начелник Управе кринималистичке полиције), начелник Управе полиције Влада Радосављевић, као и шефица Бироа начелника Биља Радујко.

Делегацију ССП предводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су још заменик председника Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић и председник СГ ДСИЈ92 Дарко Миловановић.

Састанак је протекао у позитивној, конструктивној атмосфери уз обострано поштовање и разумевање. Неке од проблема које смо овом приликом изнели и руководство ПУ је препознало, али је немоћно да их отклони без праве подршке Сектора за материјално-финансијске послове Министарства унутрашњих послова. Но, како за неке проблеме нису потребни превелики финансијски издаци, већ је тежиште на бољој организацији и поштовању права запослених, решење је пронађено и очекујемо брз напредак.

Састанак је потрајао добрих два сата, и велики је број размотрених тема, па ћемо овде навести само неке битније:

  • Проблеми са обезбеђењем обејката у ПУ за град Београд

Кућице у којима бораве полицијски службеници током обезбеђења објеката су углавном неусловне, слабе изолације, лошег грејања, прокишњавају, тако да је боравак у њима скоро немогућ у дужем временском периоду. Потребна је адаптација постојећих или набавак нових.

Начелник Милићbgd1 је одговорио да су свесни овог проблема, да се ради о старим и дотрајалим кућицама, да су нове требоване код Сектора за МФП, али да то иде споро јер нема новца за тако нешто. Управо стога је наредио, током великих хладноћа предходних дана, да се људи у тим кућицама смењују у што краћим интервалима, на пола сата – сат најдуже, да их све време обилазе старешине и да их лично замене, уколико буде неопходно. Обратиће се граду Београду и неким фирмама за помоћ по овом питању, како би се премостио проблем, пре него на нивоу МУП буде трајно решен, а од ССП очекује помоћ на убрзавању реализације донација.

  • Проблеми са радом припадника криминалистичке полиције у приградским станицама

У последњих неколико година уведена је пракса да увиђаје у ноћним сатима на територији читавог града Београда врши Одељење за увиђајно-оперативне послове Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд, ради уштеда и смањења финансијских издатака проистеклих по основу додатака на плате радника за ноћни рад. То је, наравно, довело до повећаног оптерећења радника наведеног Одељења, али и до функционалних проблема, јер неретко екипе не могу да истовремено покрију све увиђаје у току ноћи. Последица тога јесте незадовољство грађана који, поред тога што су оштећени извршењем кривичног дела, додатно буду изложени непријатности да чекају увиђајну екипу до јутра. О самом квалитету увиђаја након протока времена и неадекватног обезбеђења лица места не треба ни говорити. Наравно, ово правило је често кршено а оперативци од куће позивани ради хитних увиђаја као што су разбојништва, ради „притворских“ предмета и слично. Полицијски службеници су се увек одазивали из разлога савести и одговрности, премда термин „стална доступност“ није правна категорија већ морална. А праведно је, и сасвим у складу са позитивним правним прописима, човека кога смо обавезали да буде приправан, тако и третирати – т.ј. својеврсно ускраћивање слободе кретања треба адекватно платити.

Начелник УКП ПУ за град Београд Ратко Костић, сматрао је да нема потребе за овом мером, која може бити контрапродуктивна, јер ће довести остале колеге у неравноправан положај, будући да је чест случај да позову и неколико десетина оперативаца од куће ради обављања хитних послова. Но, након интервенције помоћника начелника Милана Станића који је потврдио такву праксу у свим подручним полицијским управама, и након упутства начелника Милића, ипак је договорено да полицијским службеницима, дежурним у ноћним сатима, буде прописана приправност у складу са законом и колективним уговором, те иста буде и плаћена.

  • Начин и уједначавање праксе обрачуна накнаде трошкова за долазак на посао и повратак са посла у складу са важећим Правилником

Упркос, сада већ, скоро двогодишњој, примени новог Правилника, ми и даље имамо шаренолику ситуацију са начином примене у обрачуну трошкова за долазак на посао и одласка са посла. И даље имамо примере да се запосленима, у складу са бројем смена, прекраја и дели износ накнаде за месечну карту, мада је она недељива (по правилнику). Такође, у појединим полицијским станицама и даље запосленима умањују накнаду погрешним начином обрачуна код сменског рада и рада у турнусу.

Будући да ни присутнима није било баш најјасније у чему је проблем, делегација ССП их је упутила да затраже званично тумачење од помоћника начелника Сектора за МФП, господина Драга Бјелице, које им је и овом приликом предочено:

Сваки запослени који у току месеца није имао одсуство због годишњег одмора, боловања или плаћеног и неплаћеног одсуства, има право на пун износ месечне накнаде, без обзира на број смена које је одрадио. Без обзира што неки месец има, на пример, 22 радна дана, а запослени радом у турнусу одраде, на пример 15 смена, неправилно је пун износ накнаде делити са 22 па множити са 15, јер се тако накнада умањује за трећину. У временику рада тим радницима не треба попуњавати 15/22, како то често раде старешине, већ је потребно уписати 15/15, што ће радницима у обрачунској служби бити јасан знак да су те колеге радиле целог месеца и оствариле право на пун износ накнаде.

Делегација синдиката је изнела примедбу и да се у појединим организационим јединицама запосленима намећу одређени ауто-превозници, сужава им се избор и бивају принуђени да достављају потврде о ценама месечних карата превозника са малим бројем полазака, чији ред вожње запосленима не одговара. А правилник запосленом пружа право реалног избора.

Начелник Управе полиције ПУ за град Београд, Влада Радосављевић, изјавио је да велики проблем стоји у томе што су старешине принуђене да уопште размишљају о начину обрачуна и систему наплате трошкова уместо да енергију трошке на унапређење безбедности грађана. Његово мишљење је да би идеално решење било да командири, односно начелници ПС, само доставе станичне временике рада обрачунским службама који би из њих вадили потребне податке. Али ће свакако, по наређењу начелника ПУ, спровести мере ради усаглашавања и правилног обрачуна трошкова у целој Полицијској управи за град Београд.

  • Недостатак службених возила

Изнели смо податак да, поред редовног недостатка исправних возила, имамо ситуацију да известан период, у дежурној служби ПУ нема ниједног јединог исправног возила за транспирт лица (марица). Такође, проблем са возилам је присутан у свим организационим целинама: у полицијским станицама, Управи криминалистичке полиције, Управи саобраћајне полиције, Полицијској бригади…

Начелник Веселин Милић се сложио са нама, у руководству ПУ су сви више него свесни овог проблема који повремено озбиљно утиче на функционисање службе и ефикасност обављања свакодневних задатака.  Истакао је то, да је инсистирао код министра и директора, и у томе и успео, да од 50 управо подељених нових патролних возила на нивоу МУП, чак 40 припадне Полицијској управи за град Београд. Очекује да и при следећој, највљеној подели нових возила, највећи број њих заврши у Београду, јер по обиму и сложености посла ни једна подручна ПУ не може ни приближно да се мери са ПУ за град Београд.

  • Кадровска решења, премештаји, интерни конкурси…

Постављено је питање проблема који проистиче из перманентног смањења броја запослених и великим бројем „угашених“ радних места. Тренутно је велики број извршилачких али и руководећих радних места непопуњен и то ствара додатно оптерећење на раду али и незадовољство колега који имају одговарајуће радно искуство и потребну стручну спрему, обављају те послове али за њих не могу да добију решења о распоређивању нити адекватну плату. Велики проблем представља и немогућност трајних премештаја запослених, што изазива пад морала и њихово незадовољство.

Начелник УКП Ратко Костић је изнео податак да тренутно немамо шефове Одсека за сузбијање криминалитета у чак шест полицијских станица, да у седишту управе такође постоји неколико упражњених радних места које је немогуће надоместити. Начелник ПУ Веселин Милић је изјавио да ће управа врло брзо добити око 200 нових полицијских службеника, полазника курса ЦОПО, а да је расписан конкурс за пријем нових 400 полицајаца. Слаже се да је велики проблем немогућност распоређивања радника према потребама и према њиховим способностима и заслугама, али да су тренутно једино могући привремени премештаји, све док не заживи предвиђени систем каријерног напредовања и интерних конкурса, за шта одговорност сноси Сектор људских ресурса.

Поред разговора на ове тема, било је речи и о другим ситнијим проблемима и спорадичним случајевима. За будућу сарадњу две организације одређени су координатори – испред ПУ зза град Београд биће то помоћник начелника ПУ Небојша Пантић, а испред ССП одређен је заменик председника Миле Лазаревић.

Руководство ПУ за град Београд пренело нам је своје незадовољство измештањем логистике из Полицијске управе, свођење некада велике, Управе за логистику ПУ за град Београд на два Одељења при седишту МУП, што је донело низ проблема, искомпликовало и успорило процедуре набавке основних средстава неопхофних за функционисање управе. Такође, начелник ПУ Веселин Милић је нагласио јако велики проблем са недостатком људства – за само последње три године број запослених је смањен за више од 1000 полицијских службеника, што природним одливом, што премештајима ради смањења путних трошква по депеши директора полиције. Истакао је и да ПУ за град Београд заслужује и мора имати посебан третман у оквиру МУП због просте чињенице да се највећи број кривичних дела у Србији изврши на територији Београда, да се више од половине нарушавања јавног реда и мира и саобраћајних незгода догоди у Београду, да су цифре прецизне и неумољиве. Делегација ССП је изнела податак да су недостатак људства у полицији у Бугарској престоници Софији, покушали да реше тако што полицајци у том граду имају основицу плате за 30% вишу у односу на унутрашњост Бугарске.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић