Beograd – večeras oko 19:40 časova, patrola policije u sastavu Saša Vuletić i Nebojša Jolović (članovi našeg sindikata) pronašli su koverat sa 650 evra kod autobuskog stajališta na Autokomandi.
Saša Vuletić, predsednik sindikalne grupe Voždovac izjavljuje:
“Kolega Nebojša Jolović i ja obilazili smo službenim automobilom autobusko stajalište na Autokomandi. To mesto posebno nam je važno jer se često dešavaju džepne krađe, želeli smo polako da opserviramo teren i pogledamo da li na stanici ima sumnjivih lica. Tokom vožnje zapazio sam koverat na kolovozu i to mi je privuklo pažnju. Zaustavili smo službeno vozilo i u kovertu pronašli 650 evra. S obzirom da ne znamo čiji je novac, predaćemo ga u policijskoj stanici na Voždovcu, gde i radimo.“ – kaže Vuletić.
Nebojša Jolović je oženjen ima dvoje dece i živi u prinudnom smeštaju u objektu Policijske ispostave Beli potok, u kućici koja je pred rušenje.
Saša Vuletić u policiji radi desetak godina, prognano je lice sa Kosova oženjen je, otac troje dece živi u Jagodini kao podstanar, svakog dana na posao putuje u Beograd.
I ako obojca policajaca vrlo teško žive , kao i većina građana u Srbiji, ni jednog trenutka se nisu dvoumili u daljem postupanju sa pronađenim novcem. Čast i moral su im na prvom mestu, kako i dolikuje čestitim i poštenim policajcima.
Oni kažu da im je veoma žao jer ne znaju čiji je novac i da predpostavljaju da će se vlasnik izgubljenog novca javiti i preuzeti izgubljeno.
Beograd, 10. novembar 2011.godine
U Novom Beogradu 08.11.2011. godine oko 21.10 časova, pored romskog naselja u blizini „Belvila“ policijski službenik i policijski službenik-pripravnik, primetili su da više lica romske nacionalnosti pokušavaju da se elektro kablovima priključe, sa svoje barake na instalaciju javne ulične rasvete.
S obzirom da je policijski službenik uočio izvršenje krivičnog dela, primenio je zakonsko ovlašćenje – legitimisanje lica, kako bi utvrdio identitet osumnjičenih. Tom prilikom izdato je i naređenje licima da se udalje od stubova ulične rasvete. Čekajući proveru podataka o legitimisanim licima, iz pravca romskog naselja prema policiji počelo je da doleće kamenje i staklene boce, tom činu su se pridružili i prisutni legitimisani.
Prilikom napada policijski službenik je pokušao da zadrži jedno lice, ali iznenada, iza leđa policajca zadesila se romkinja koja je ugrizla policajca za nogu, on je ubrzo je pogođen više puta kamenicama i staklenom bocom u predelu tela i vrata, zadobivši lake povrede.
Zbog nemogućnosti da odbrani policajca pripravnika (koji nema zakonsa ovlašćenja u upotrebi sredstava prinude) i sebe, policajac je pozvao pomoć. Ubrzo zatim, na lice mesta dolaze dve auto patrole PI Novi Beograd i dve patrole „Interventne jedinice 92“.
Po pristizanju policijskog pojačanja, prisutni građani su se razbežali u dubinu romskog naselja, ali u jednom trenutku iz naselja je doletela kamenica koja je razbila prednje vetrobransko staklo vozila „Interventne jedinice 92“. Policija je privela dve maloletne i jednu punoletnu osobu u PS Novi Beograd gde će uz konsultaciju sa državnim tužiocem biti dalje procesuirani.
„Policija i ako je svakodnevno na udaru raznih obesnih i nervoznih građana redovno obavlja svoje poslove, kao što se i vidi, spremna je i daje život da u borbi protiv kriminala dok pomaže građanima u nevolji. Zbog toga molimo sve građane da imaju obzira i razumevanja prema problemima koje policija svakodnevno ima.“ – Ističe Marko Virijević, predsednik SG Novi Beograd.
Što se same države tiče ona nema efikasan mehanizam ili ne želi da zaštiti svoje policajce koji su postali meta za napade ili odstrel. Našeg ministra Ivicu Dačića, ministarku pravde Snežanu Malović i predsednika države Borisa Tadića, sve sudije i tužioce javno pitamo, dokle će nepoštovanje zakona, loša sudska praksa i mala kaznena politika prema osuđenima ići daleko? Da li je poruka ove države da u njoj vlada bezakonje i praksa da se kriminalcima, huliganima i vandalima povlađuje i da se stimulišu da se i dalje bave poslom kao i ranije ili će država, političari i sudstvo, osim deklarativne osude, preuzeti konkretne radnje da zaštite policajce i građane Srbije?
Od ministra Dačića, tražimo da se više posveti unutrašnjim problemima u policiji, i da jasno policajcima stavi do znanja šta preduzima i šta će konkretno preduzeti da se spreče napadi na policajce. Prigodna retorika i deklarativna osuda i dalje ne daje rezultate!
U Beogradu 09.11.2011
Tokom noći, u Beogradu u ulici Kneza Miloša br.101, tokom obezbeđenja objekta policajac D.P. star 26 godina, iz za sada ne utvrđenog razloga, pucao je sebi u predelu glave i od zadobijene rane kasnije preminuo.
Sindikat srpske policije, po ko zna koji put apeluje na poslodavca i državu da konkretno počne da rešava probleme u policiji i preduzme adekvatne i hitne mere na prevenciji i psihološkoj podršci pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.
Napadi, ubistva i samoubistva u policiji zauzimaju razmere epidemije. Ove godine, prema našim podacima pet pripadnika policije oduzelo je sebi život, isto toliko ih je poginulo na dužnosti. Deset smrtno stradalih policajaca na dužnosti, za jednu godinu, nije mala brojka. Posebno čuđenje izaziva činjenica da za ovaj fenomen napada ubistava i samoubistava u policiji, niko nije odgovoran! Niti iko u vrhu MUP, preuzima čak i moralnu komandnu odgovornost, što je sasvim neshvatljivo za jedno odgovorno društvo! – ističe Glišo Vidivić, VD predsednika sindikata.
– Policajci u Srbiji suočeni su lošim menadžmentom, a policajci usled vrlo čestog mobinga i velikog stresa koji se nagomilava tokom svakodnevnog rada plaše se da zatraže psihološku pomoć jer tada kreće proganjanje od strane većine pretpostavljenih , za svaku „F” šifru policajcu odmah oduzimaju oružje i vozačku dozvolu i ostavljaju ga nezaštićenog na nemilost kriminalaca, dok se preostale kolege tome podsmevaju i izostaje njihova podrška koja je u takvim situacijama presudna.
Povećan broj samoubistava policajaca, beleži se nakon 2003. godine a koliko je tačno njih u proteklih osam godina diglo ruku na sebe znaju samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, i oni takve podatke taje i ne žele da saopšte javnosti.
– Zbog toga smo se za pomoć obratili i Povereniku za informacije od javnog značaja, ali ni nakon toga odgovora odnosno podataka nema i sumnjam da će ih i biti, mada bi bilo dobro da javnost jednom sazna pravu istinu o policajcima koji sami na sebe dižu ruke. Među nama se samo nagađa iz kojih naših službi ima najviše žrtava odnosno ko se najteže nosi s obavezama koje su bezbednosnim radnicima nametnute.
Beograd, 5. 11. 2011.godine
