Skip to main content

Аутор: spp_admin

Зашто потписати петицију? (део III)

Велика прича о каријерном напредовању и праведном оцењивању свела се на једно велико ништа! Једно у теорији сасвим друго у пракси!

Да ли ће полицијски службеник икада изборити тај сулуди ултимативни, Законом о полицији предвиђени просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби? Практично, ЗОП одређује да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи референт или млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

Да ли ико заиста верује у могућност да командир свом заменику да такве оцене којим би га овај угрпзио на тој позицији? Да, ми верујемо! Али само и искључиво онда када тај командир има јака „политичка леђа“! Никако другачије!

(Чл 167 ЗОП у ставу 3 прецизира: Напредовање из чл. 165 овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечене оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“. )

А и када се жалиш на добијену оцену, замисли чуда – у комисији која решава твоју жалбу седи управо твој џелат који те је већ понизио! Кадија те тужи – кадија ти суди!

Савремена европска пракса или наслеђе турске владавине?

А шта тек рећи о услову о „две године узастопно јединица – отказ уговора о раду“!? Је ли то начин да се из службе избаце битанге које не заслужују да носе униформу или је то елегантан начин елиминисања непослушних? Надамо се овом првом, страхујемо да ће у пракси ипак много чешће бити ово друго!

(Чл. 172. ст. 1 у  тачкаи 4 као разлог за престанак радног односа полицијском службенику предвиђа: ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“)

Стога – потпиши петицију и спречи неправду!

Спречи да те неко доживотно стопира у напредовању, спречи да само послушни напредују!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

 

Зашто потписати петицију? (део II)

Зато што су сви полицијски службеници стављени на стуб срама као унапред криви, без уставне претпоставке невиности!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Док се сви запослени, међу којима и судија, тижилац или војно лице, након чак и правоснажне пресуде и издржане казне затвора краће од 6 месеци, враћају на дотадашње радно место, то им чак не смета ни да напредују, дотле полицијски службеници, као једина категорија запослених у том положају, остаје без посла самим покретањем кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности!

Члан 172 ЗОП је предвидео разлоге за раскид радног односа, а међу њима је и горе поменути – нама је укинута претпоставка невиности! Џаба касније ослобађање на суду, џаба све! Без посла остајемо „превентивно“!

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

Шта ли је било у глави оног ко је овакво решење предложио? А шта тек у главама оних који су за овакав закон подигли руку?

Зато – потпиши петицију, склонимо мач  који виси над главама свих нас!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто потписати петицију? (део I)

Један од разлога за потписивање петиције јесте то што само запосленима у МУП држава укида накнаду реалних трошкова доласка на посао и одласка са посла, јер Законом о полицији и, према њему припремљеној Уредби, признају трошкове само на територији општине рада:

Члан 189 Закон о полицији
Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у
висини трошкова само на територији општине или града запослења.

Шта то у пракси значи? Значи управо то да ће запослени који путује из Краљева (на пример) добијати трошкове од момента уласка у Београд (негде на Петловом Брду) а за преостали део пута нек се сам снађе.

Тренутно, Уредба још није заживела али је то питање дана јер су буџетом МУП за 2017. годину средства за ову врсту накнаде планирана у знатно мањем износу него за прошлу годину. А ваљдаје свима јасно шта то значи?

Узгред, цитираћемо и члан Закона о раду који гарантује накнаду реалних трошкова свим другим запосленим у Србији:

Члан 118 Закона о раду
Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то:
1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;

Да ли смо ми шугави? Или смо грађани другог реда?

Потпиши петицију и спречи ову неправду!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ПЕТИЦИЈА – ЗА ДОСТОЈАНСТВЕН И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ!

Београд, 01.05.2017. године, – Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, последњих неколико година сведоци смо убрзаног урушавања нашег достојанства и положаја у оквиру МУП и шире друштвене заједнице.

Лоше ствари нам се ређају једна за другом: умањења плата, спуштања висине дневница на срамних 150 динара, јавно блаћење и криминализација запослених путем „анализе ризика“, практично онемогућавање премештаја и напредовања, укидање правичне накнаде путних трошкова, губитак основне сигурности радног места, додатно умањење овлашћења уз све чешће некажњене нападе на полицијске службенике на дужности, никада већа централизација и све дубља политизација службе…

Постоје два кључна разлога за такво стање. Један је новоусвојени Закон о полицији, препун погрешних решења која остављају несагледиве последице на запослене! Синдикат српске полиције поднео је иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких кључних. Верујемо да ће Уставни суд, ма колико и сам политизован, донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом ни након годину дана није ни почео. Одговора још увек нема а ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност већине синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо прикупљање потписа за подношење петиције за измене појединих одредби Закона о полицији, Закона о раду и сличних и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Позивамо и све синдикате у МУП да позову своје чланове и све запослене да потписивањем петиције подрже ову акцију од заједничког интереса! Нека ово буде победа синдикализма и први показатељ да можемо сви заједно!

Садржај петиције можете видети у наставку текста, а образац скинути на следећем линку:ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ

Петицију је први потписао председник ССП са најближим сарадницима.
Петицију су први потписали председник ССП Лазар Ранитовић и његови најближи сарадници.

На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на

П Е Т И Ц И Ј У

За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.

За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.

За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.

За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.

За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.

За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).

За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

 

 

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС ССП

Синдикат српске полиције је поводом међународног Празника рада позвао своје чланове на симболичан излазак на улицу, ради демонстрације незадовољства постојећим стањем радничких и синдикалних права у Министарству унутрашњих послова.

– С тим у вези издали смо и следећи проглас упућен свим запосленим у МУП:

 

ПРОГЛАС СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, полицајци, саобраћајци, граничари, ватрогасци, административни радници, мајстори, спремачице, куварице, жандармеријо!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Да ли ћуnovcanik икада изборити тај сулуди просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби, или ћу лакше добити јединицу и отказ?

Да ли ћу имати довољно новца да допутујем на посао? Да ли ћу деци од уста одвајати јер ми послодавац не надокнађује те трошкове у целости, сасвим у супротности са Законом о раду?

Хоћу ли икада знати колика ми је заиста плата, кад одузмемо топли оброк и регрес, који су наводно уграђени у ту бедну плату?

Зашто нам послодавац укида неке од елементарних основа за солидарну помоћ? Тако ли се држава бори против беле куге?

До када ћемо имати таква ограничења код употребе ватреног оружја да пољски лугари имају већа овлашћења? Руке су нам везали, ограничили права, а криминалце и нападаче на полицајце охрабрили и заштитили као беле медведе! Брже они из притвора но ми из болнице!

Да ли ће држава поклонити наша одмаралишта, Нарцис и Променаду, под изговором нерентабилног пословања? Аномалије у закону о буџетском систему је лако отклонити! Ми можемо и морамо да одбранимо радничка одмаралишта!

На већину постављених питања одговор је, нажалост поразан. Ваш посао „виси о концу“! Тешко да ћете икада напредовати! Нећете имати новца за пут до посла! Топли оброк и регрес можете само да сањате! Нападаће нас и Курта и Мурта, а држава неће штитити нас већ те нападаче!

Један од основних разлога зашто је то случај јесте нови Закон о полицији који је ступио на снагу 5. фебруара прошле године.

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

У ЗОП пише да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

ЗОП јепредвидеоruke надокнаду трошкова доласка на посао само на територији општине рада упркос (или баш због тога) што хиљаде полицајаца путују стотинама километара свакодневно!

Само запослени у МУП не знају висину плате, крију износе топлог оброка и регреса, упркос одредби ЗОР која на то обавезује сваког послодавца!

Зашто МУП планира уштеде на нашој још нерођеној деци? Зашто је укинуо доделу солидарне помоћи новородитељима?

Одмаралишта која сви запослени деценијама сматрају својима, у којима се осећамо као код куће, данас МУП нуди на поклон! Министар који је ту одскора и ко зна докле још, продаје оно што је наше више од пола века. Ко га је за то овластио? Ми запослени нисмо!

Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких. Верујемо да ће Уставни суд донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом трајаће извесно време, одговора још увек нема. А ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност репрезентативних синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо петицију за прикупљање потписа за измене појединих одредби Закона о полицији, и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Свако ко се у МУП-у буде бавио истинском „декриминализацијом“, под унапред утврђеним, јасним и правичним критеријумима, тај ће у нама имати великог саборца. Али, исто тако, свако ко у МУП-у буде арбитретно одређивао ко ће остати без посла, а ко не, и ко буде примењивао неуставне и неправичне законе – тај ће у Синдикату српске полиције имати заклетог непријатеља!

Ми не желимо ништа више од других! Ми заправо желимо само онолико права колико их имају и други државни службеници! Не можемо дозволити да полицајац изгуби посао само из разлога што је против њега покренут кривични поступак! Не можемо дозволити да посао губимо само зато што неко сумња у нас да нисмо безбедносно подобни (нека то и докаже!), а да нпр. судија може обављати свој посао иако је због кривичног дела осуђен на казну затвора мању од шест месеци! Не можемо дозволити да ако неко од нас, иако правноснажно ослобођен у судском поступку, нема право да се врати на посао!

Још једном, ми не тражимо ништа више од других – ми само тражимо

 ПРАВДУ ЗА ПОЛИЦИЈУ!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Чисто да се зна!

Јуче се председник владе РС Александар Вучић похвалио оствареним суфицитом у буџету Србије у износу од чак 9,8 милијарди динара. На први поглед би се рекло да је министар Вујовић заслужио смену због тако велике омашке у планирању буџета, али је то ипак игра бројки. Дуг, наиме, редовно изражавамо у еврима а тај некакав суфицит у динарима. Игра бројки, варка за мозак преко ушију за оног ко га нема, а дизање тензије онима који га имају.

Не спорећи успехе власти у достизању историјских рекорда, желимо да ипак истакнемо како тај суфицит није резултат повећања производње већ остварених „мера штедње“! Мера које нису осетили министри и директори већ радничка класа! Терет тог суфицита су поднели, између осталих, полицијски службеници који сами купују тонере, папир, штампаче, обућу, цивилна одела (која већина није добила ниједном у свом радном веку). Терет суфицита поднели су полицајци који немају дневнице (јер се оних бедних 150 динара не могу тако звати), што им касне посебне накнаде, не исплаћује им се солидарна помоћ, опрема нам је дотрајала, возила одавно за расод…. И тако можемо до сутра!

Терет су запослени поднели тако што им не недостаје храна само на терену, већ им и код куће дува промаја у фрижидерима, егзистенција нам је срозана до дна. Већина од нас поред основног ради још неки додатни посао да бисмо уопште преживели.

Ми тај суфицит осећамо на својој кожи а и историјске успехе не видимо таквима!

Текст објављен на сајту Б92:

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na kraju aprila Srbija umesto deficita ima suficit od 9,8 milijardi dinara, uz sve plaćene kamate i kredite.
On je rekao je da je u zakonu u budžetu računato da će deficit biti 53,5 milijardi.
„Što znači da je za 63,5 milijardi bolji rezultat, što znači da je negde od 520-530 miliona evra bolji rezultat od očekivanog. Verujem da ćemo tako nastaviti u mesecima pred nama, jer su prihodi viši a rashodi niži“, kazao je Vučić za RTS.
On je rekao da će vojnici, policajci i prosvetni radnici imati bolja primanja.
„Sada će to značiti značajno bolja primanja nego što su ikada imali u javnom sektoru. Uvećaćemo i minimalne zarade“, kazao je srpski premijer.

Текст чланка можете погледати и у оригиналу на следећем линку:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=04&dd=28&nav_id=1255176

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ССП изборио историјску исплату накнаде за вишак радних сати

Како време одмиче, све је више разочарења односом послодавца према својим запосленима. Синдикат српске полиције троши огромне ресурсе, капацитете, време и средства, борећи се да послодавцу покаже и докаже како није у праву, да се правних аката, чак и донетих инструкција и депеша  и сам не придржава доследно Због тога је веома тешко, скоро па немогуће, изборити се да нам се на пример повећа плата, добијемо боља возила и томе слично.

Због самовоље, нестручности и неодговорности појединаца у врху МУП-у, те старешина који углавном подлежу њиховим притисцима и непоступања по иницијативама и предлозима синдиката у погледу уштеде, запослени се одлучују да своја права потражују путем суда. Стално пишемо о томе, упозоравамо, међутим и даље се наставља тренд да је МУП скоро па увек губитник у тим споровима, где због тога, из свог буџета, а о трошку грађана Србије, издваја велики новац ради подмиривања повериоца и тужиоца и плаћања судских трошкова у милионским износима. И за то, као по обичају, нема материјалне, кривичне и дисциплинске одговорности. А кривци су више него познати.

Синдикат српске полиције као озбиљна организација тежи, а и свој рад прилагођава том циљу, да са једне стране запослени остваре своја права, а са друге, да тај поступак прође без наношења штете буџету МУП-а. Пример за то, који може ући чак и у новију историју, где је МУП први пут своме запосленом, без тужби, камата и других трошкова, исплатио стваран број оствареног вишка радних часова, долази нам из Полицијске управе Врање. Да, добро сте прочитали, ССП је притисцима буквално натерао послодавца да испоштује своју законску, инструктивну и договорену обавезу.

Пут за то је био дуг и трновит, са много саплитања, кривина, лажних обећања, уцена, притисака, суочавања. Све су то доживели наши активисти у Регионалном центру Врање од стране претходног руководства ПУ Врање. Након наше храбрости и неодустајања од постављеног циља, МУП је морао подлећи притиску. Упркос појединцима којима није било мило и драго да нам понуде Споразум о накнади штете и исплати вишка радних сати, већ су нас усмеравали на тужбе,  морали су да прихвате реалност. Велики утицај и разумевање имали су у, Богом даном, постављеном новом руководству ПУ Врање, на челу са в.д. начелника ПУ Врање господином Игором Живковићем, за кога очекујемо да ће од три преостала кандидата победити на конкурсу и коначно завести ред и дисциплину међу појединцима који су се понашали као да им је ПУ Врање отац оставио у наслеђу. Господин Живковић је од свог претходника наследио брдо тужбених захтева за исплату вишка сати, прековременог рада, приправности, и осталих дуговања по основу радничких права и схватио је да их је боље решити социјалним дијалогом и сарадњом како буџет МУП-а не би био касније додатно оштећен.

Најбитнија ствар код ових Споразума о вансудском поравнању и исплату вишка сати није сам новац, већ суочавање са реалним проблемима у стварном времену. Склапајући ове Споразуме у читавој Србији, чију иницијативу је покренуо ССП, представници послодавца имаће јаснију и чистију слику о „заслугама“ оних због чијег срамног понашања, самовоље и бахатости настаје последица  у виду масовних покретања судских спорова, где МУП увек губи и плаћа велике трошкове, а исти ти руководиоци не сносе никакву одговорност. Сада ће тачно знати, деловаће превентивно и моћи ће да спрече ударце по буџет МУП-а, захваљујући мукотрпном раду ССП. Очекујемо да ће и они схватити озбиљност наше намере, свидело се то њима или не и на овај начин спровести мере штедње. А овако изгледа ПРВИ Споразум, где ће МУП,  ПРВИ пут исплатити стваран број вишак радних сати:

НАПОМЕНА: За више информација о процедури приликом подношења Захтева, самих Захтева чија се форма и услови мењају у зависности од много фактора, обратите се представницима ССП у вашим организационим јединицима.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Буџет у суфициту, полиција у дефициту!

Дуго најављивање реформе полиције, иновације у људским ресурсима, систем вредновања рада, интерни конкурси и каријерно напредовање, та целокупна материја, остаће и ове године само мртво слово на папиру у појединим Полицијским управама. Ма колико лепо замишљено и испланирано у теорији, неће бити и реализовано у пракси.

Наиме, оцењивање радника за рад и оспособљеност, у првом планираном циклусу, до 30. јуна, неће бити могуће јер једноставно неће ни бити извршена обука и провера полицијских службеника у сегменту руковања ватреним оружјем.

Пре само пар година имали смо сличну ситуацију када, због недостатка пиштољске муниције није извршено редовно гађање бојевом муницијом. Оправдање је било, оно увек популарно – недостатак новчаних средстава. Ал добро, тада је то било „оправдано“ а кривац, наравно, она штеточинска предходна власт, која је разорила државу и довела је до банкрота.

Данас је већ друга прича. Држава је штедела и штедњом се спасла од банкрота, нема више те опасности. Али нема ни било чега другог. Нема дневница какве су некада биле, нема опреме, нема возила, заштитних прслука и антифона, нема меса у ресторанима, често нема хране и воде на терену, семинаре и лиценце плаћају сами запослени, одмаралишта поклањамо… Толико се штеди да се понекад заборавимо ко смо, шта радимо и коме служимо.

Овде године gadjanjeније бојева муниција проблем, ње има довољно. Али, ваљда смо се превише истрошили купујући муницију па нема за друге ствари. О цени коју плаћамо за ту муницију, неком другом приликом, та тема заслужује посебан текст. Узгред буди речено, неки зли језици тврде да смо и конзервиране хране купили у количини довољној за три године, да је за то крива сада већ бивша начелница Сектора за материјално-финансијско пословање. Прва или друга? Је л и та друга већ бивша? Као да је то и битно, начелница купила, сменили је, ал конзерве су ту, па како нам буде! Одговарао није нико.

Данас Министарство унутрашњих послова, једно од највећих и најбитнијих у држави, са вероватно и највећим буџетом, нема новца да обезбеди ни ствари попут рамова-држача мета, а можда ни саме папирне мете. Заиста звучи невероватно али МУП је организаторима обуке у појединим Полицијским управама дао незваничан, али поуздан одговор, да у буџету нема опредељених средстава за ту намену. Па наравно да нема новца и да није планиран, а и зашто би када се у великој већини Полицијских управа већ годинама инструктори сналазе како знају и умеју. Инструктори обезбеђују донације, користе лична познанства и пријатељства те обезбеђују рамове и мете!

Јесмо ли државни орган или нечија приватна прћија која оставља радницима да се сналазе и брукају.

А годишња оцена и базичне компентенције нек сачекају нека боља времена! Или да се неко од начелника снађе, ако већ не смеју саопштити истину директору и министру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Чланови ССП на 30. Београдском маратону

БЕОГРАД – 22. април 2017. године одржан је јубиларни 30. београдски маратон. Тачно у 10,00 часова кренуле су полумаратонска и маратонска трка, у 10,15 часова стартовала је и Трка задовољства. Учешће у јубиларном и добро  познатом Београдском маратону узело је неколико десетина хиљада такмичара укључујући и такмичере из неколико десетина земаља света са свих континената.

18109836_1180753728703393_1571747796_n18090541_1529129357117291_1454207162_oМеђу такмичарима традиционално учешће узима немали број припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије из свих организационих јединица, како у седишту, тако и ван седишта Министарства, који су уједно чланови Синдиката  српске полиције и ред је да их поменемо и похвалимо. Министар унутрашњих послова и потпредседник Владе РС др Небојша Стефановић пожелео је успех свим припадницима МУП-а у маратону свестан чињенице да велик број припадника узима учешће у овој спортској манифестацији чиме се подиже углед професије и њених припадника на један од најлепших начина, а то је афирмација спорта међу младиима кроз учешће у спортским манифестацијама.

18052654_1180753708703395_577425350_n 18035476_1525201840843376_343639744_nНа 30. јубиларном маратону учешће су узели чланови Синдиката српске полиције, Регионалног центра Панчево Владимир Ристић, који је учествовао у полумаратону представљајући синдикат и свој регионални центар. Ристић је трку завршио одличним временом 2.20,47.  Из поменутог регионалног центра учествовао је и Александар Адамов из Вршца који је такође забележио одличан резултат као и правни заступник РЦ Панчево, адвокат Ђорђе Бокшан. Ненад Јовановић из Полицијске станице Вождовац,  члан Регионалног центра Београд такође је узео учешће у маратону.

18034269_1114927315279074_7802430142726729027_n 18136371_771128986378392_1578403675_nОве године забележено је учешће великог броја јавних личности из културног и политичког живота поред активних спортиста. Победник у мушкој конкурнецији 30. јубиларног маратона је кенијац Стивен Катам са временом 2.21,11. Друго место заузео је наш атлетичар Дарко Живановић са временом 2.29,40. Победница у женској конкуренцији је наша искусна атлетичарка Оливера Јевтић са временом 2.37,59, док је другопласирана била Тијана Симовић са временом 2.41,45.

Верујемо да је међу хиљадама такмичара било још чланова ССП али нама нису достављени подаци о томе, те им се унапред извињавамо.

Служба за информисање
Бобан Ђорђић

Министре, помешали сте бабе и жабе

Од почетка мигрантске кризе полицијски службеници МУП-а који раде на терену суочавају се са огромним проблемима. На страну то што се баш они, у непосредном контакту са њима, дирекно излажу опасности од свега и свачега што једног човека може снаћи. Шта ће, мора тако, навикли су, а и то је све у опису посла. Међутим, оно што највише боли је чињеница да представници послодавца, који бораве у топлим канцеларијама, а мигранта уживо вероватни нису ни видели, на све начине покушавају да ускрате права онима који управо са тим мигрантима и раде. То што брукају себе својим незнањем нас не чуди, навикли смо, боримо се против таквих, али чуди нас одсутност реакције министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића.

Министре, отворите очи, окрените се око себе и видећете како Вас Ваши сарадници  на све стране „минирају“, непоштују, подцењују, а пред Вама се улизују, паметују и сакупљају поене предлажући Вам некакве мере штедње које касније МУП-у „изађу на нос“, након изгубљених судских спорова. Ми, Синдикат српске полиције не можемо све постићи, то увек пропратити и променити, али дајемо свој максимум, покушавамо овакве ствари на време спречити како буџет МУП-а не би био касније оштећен.

Овог пута, препаметни, набеђени, нестручни, некомпетентни, смешни, а уједно и жалосни појединци су одлучили и Вама предложили и потурили на потпис нову промењену Одлуку о утврђивању специфичних подручја на којима запослени у МУП-у раде под отежаним теренским условима. Пети пут, министре, руководиоци мењају ову Вашу Одлуку и обесмислилу су Вашу намеру да МУП награди, у виду посебне накнаде, све оне запослене који раде у специфичним подручјима и директно у контакту са мигрантима, као и полицијске службенике ангажоване у КЗБ као најризичнијој зони. Мењајући Одлуку на сваких пар месеци, толико су се уплели да више не знају шта да раде. Саплићу све око себе, али не и себе.

Новом Одлуком 01. Број 4122/17 коју сте потписали дана 13.04.2017. године тотално су обесмишљени појмови „посебна накнада“, „отежани теренски услови“, „специфична подручја“. Тако су полицијски службеници у појединим организационим јединицама које мигрантску кризу носе на леђима већ годинама, и свакодневно су ангажовани на раду у специфичним подручјима и под отежаним условима са мигрантима потцењени и дискриминисани, пљунуто им је директно у лице. Ради се о полицијским службеницима ПУ Врање и ПУ Сремска Митровица. Као по обичају нису Вам све информације достављене када сте потписали ову Одлуку, али њихова 12-часовна ангажовања у Прихватним центрима, на пословима обезбеђења, прегледа, превоза, интервенција и осталих полицијских послова у ДИРЕКТНОМ И НЕПОСРЕДНОМ раду са мигрантима су сада ИСКЉУЧЕНА из ове Одлуке. Сетили се „стручњаци“ да као право за добијање посебне накнаде уведу некакво временско ограничење од „боравка на терену више од 24 часова“, које је у супротности са насловом и циљем ове одлуке да се награде сви запослени у МУП-у који раде са мигрантима под отежаним условима. Укратко, полицијски службеник из Смедерева упућен на раду са мигрантима у Прихватном центру у Прешеву ради исти посао, под истим условима, на истом месту, заједно у патроли са полицијским службеником из Врања. Овај први ће добити посебну накнаду, овај други не. Да ли у Шиду има миграната и проблема са њима? Зашто је и полицијским службеницима ПУ Сремска Митровица ускраћено право на посебну накнаду иако су свакодневно ангажовани на раду са мигрантима у Прихватним центрима на подручју општине Шид?

Министре, питамо Вас и ово: какви су то отежани услови полицијским службеницима (читајте старешинама из МУП-а) који раде у Команди заједничких снага у Нишу, а за све време мигранта и не виде, а на специфичним подручјима се не појављују уопште или ретко када? Питамо Вас, шта уопште ради онај који седи у Штабу у Куршумлији? Је л му у канцеларији није напуњена клима, можда га жуља столица, или се уплашио оних силних папира на којима стоје фотографије миграната па су му због тога услови рада отежани и због тога су такви, на кварно, убачени у нову Одлуку?

О лошој намери врха Дирекције полиције говори и то да прошлу Одлуку министра, ону из јануара месеца, никада нису ни послали на терен. Задржали су је код себе, упркос што је та олдука добила зелено светло Секретаријата и потпис министра! Дакле, неко се у Дирекцији осетио моћнијим од министра и то одмах и доказао!

Ово је само почетак. Обавестили смо министра и јавност и нећемо стати док правду не истерамо на чистац. Докле год на овакве начине по леђима ударају оне које највише раде, а тапшу и награђују оне своје који из канцеларија не излазе и ништа конкретно не ураде, нећемо стати. Тражићемо одговорност свих оних који су Одлуку обесмислили и обрукали намеру министра.

Страховали смо да ће се нешто слично овоме десити, припремали смо се за тај тренутак, имамо кеца у рукаву. Избацићемо га ускоро.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић