Skip to main content

Autor: Viktor Ratković

Analiza rizika: dokle se stiglo?!

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Pravna pomoć. Nema komentara na Analiza rizika: dokle se stiglo?!

Beograd, 11.02.2016. godine, – Povodom sve češćih pogovaranja, raznih tumačenja, dobronamernih ali i zlonamernih priča i pričica, pa i „prijateljskih“ saveta pojedinaca ali i nekih od sindikata, pravni tim Sindikata srpske policije, nakon izvršene analize, dao je sledeću preporuku kolegama sa rešenjima „poslovi analize rizika“:

OBAVEŠTENJE ČLANOVIMA SSP
u vezi sa postupkom po žalbama na rešenja o premeštaju
na radna mesta „poslovi analize rizika“

  • Žalbena komisija Vlade, koja je jedina nadležna da odlučuje po žalbama na rešenja o premeštaju na radna mesta „poslovi analize rizika“ još uvek nije donela NIJEDNO REŠENJE po osnovu tih žalbi, tako da je žalbeni postupak još uvek u toku. Shodno članu 237. Zakona o opštem upravnom postupku, rok za donošenje rešenja po žalbi i dostavljanje rešenja stranci je dva meseca od dana predaje žalbe. Kako su žalbe predavane do 25.12.2015. godine, to znači da ovaj rok za odlučivanje po žalbi ističe najkasnije 25.2.2016. godine.
  • Kako drugostepeni organ (Komisija Vlade) još uvek nije doneo (konačna) rešenja po žalbama zaposlenih to se još uvek nisu stekli uslovi za podnošenje tužbi i pokretanje upravnih sporova pred Upravnim sudom. Naravno, ukoliko Komisija Vlade ne odluči po žalbama u zakonskom roku od 60 dana, svi oni koji su podneli žalbe stiču pravo na podnošenje tužbe Upravnom sudu zbog tzv. „ćutanja uprave“ (član 19. Zakona o upravnim sporovima). Dakle, još uvek nema zakonskih uslova za podnošenje tužbi Upravnom sudu!
  • Komisija koju je formirao ministar unutrašnjih poslova i koja je sa spiska onih koji su dobili rešenja za radna mesta „poslovi analize rizika“ „skinula“ 402 zaposlena je parapravna kategorija, jer način na koji je ona formirana, na koji je ona radila i odlučivala nema utemeljenje u zakonskim propisima. Doneta rešenja o premeštajima je mogao (usvajanjem žalbe) poništiti samo donosilac tih rešenja – a to su bili direktor policije, načelnik Sektora za vanredne situacije i načelnik Sektora za ljudske resurse, nikako ministar, neka ministrova komisija ili bilo ko treći (osim, naravno, Vladine komisije kao redovnog drugostepenog organa). Iz ovog razloga odluke komisije koju je formirao ministar i koja je sa spiska „skinula“ 402 zaposlena nemaju nikakvu pravnu težinu! Ovome u prilog govori i činjenica da niko od zaposlenih koji je odlukom te ministrove komisije „skinut“ sa spiska premeštenih nije dobio novo rešenje kojim se raspoređuje na pređašnje radno mesto, niti na neko drugo radno mesto. Formalnopravno – svi zaposleni koji su premešteni na radno mesto „poslovi analize rizika“ se i dalje nalaze na tom radnom mestu.
  • Kako je izmenama Pravilnika o sistematizaciji od 31.12.2015. godine oko 1.050 radnih mesta „poslova analize rizika“ ukinuto, to znači da je oko 1.050 zaposlenih raspoređenih na ova radna mesta (od ukupno 1.475) postalo „neraspoređeno“, mada zvaničnici MUP-a tvrde da niko još uvek nije formalnio neraspoređen. Ko su ti koji su postali, i da li su uopšte postali neraspoređeni i dalje je nepoznanica, jer još uvek niko nije dobio rešenje o neraspoređenosti, iako bi to, formalnopravno gledano, trebalo da bude slučaj još 1.1.2016. godine. Treba napomenuti da zaposleni stiče pravo na žalbu na rešenje o neraspoređenosti tek nakon što mu to rešenje bude uručeno. Kada (i ako) takva rešenja budu uručivana, Sindikat srpske policije će svojim članovima obezbediti besplatnu pravnu zaštitu u vidu žalbe na ta rešenja.
  • Zbog svega navedenog niko od zaposlenih koji su podneli žalbe na rešenja o premeštaju ne treba da daje pisanu izjavu o povlačenju podnete žalbe jer se tim definitivno i bespovratno odriče prava žalbe i pravnog puta za zaštitu svojih prava i ostaje na milost i nemilost MUP-a koji ga može proglasiti prekobrojnim, tj. tehnološkim viškom. Dakle, sve do dnošenja novih rešenja kojima biste bili vraćeni na pređašnje radno mesto ili do donošenja odluke Žalbene komisije Vlade RS po žalbama – NE POVLAČITI PODNETE ŽALBE, bez obzira na obećanja i pritiske da to uradite.

Pravni zastupnik
Vladimir Radovanović

Predsednik SK SSP
Viktor Ratković

Rešenja o neraspoređenosti – informacije i dezinformacije

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Pravna pomoć. Nema komentara na Rešenja o neraspoređenosti – informacije i dezinformacije

Povodom „priča i pričica“ o tome da su pojedinim gradovima u Srbiji već uručivana rešenja o neraspoređenosti onim kolegama koje su 16.12.2015. godine premešteni na radna mesta „poslovi analize rizika“ i povodom svakodnevnih vaših pitanja na tu temu, ostvaren je kontakt sa aktivistima SSP iz raznih delova Srbije (pre svega onih gradova u kojima je navodno već otpočelo uručivanje ovih rešenja: Novi Sad, Sombor, Šabac itd.) i dobijen podatak da još uvek NIKO NIJE DOBIO REŠENJE O NERASPOREĐENOSTI (Naravno, od strane poslodavca još uvek nema zvaničnih informacija).

Jedina rešenja koja su ovih dana uručivana u MUP-u, su rešenja onim kolegama koji su 30.11.2015. godine postavljeni na starešinska mesta, a rešenja o tim postavljenjima iz nekog razloga još uvek nisu dobili. Vrlo je moguće da je podela ovih „starešinskih“ rešenja pogrešno preneta i shvaćena, a sve to u kombinaciji sa tekstom objavljenim u Kuriru pre par dana :http://www.kurir.rs/…/brutalna-cistka-u-mup-stefanovic-1500…, koji je, u principu, tačan, ali veoma „bajat“, jer se u njemu barata sa informacijama koje su stare gotovo mesec dana.

Dakle, tačno je da je 30.12.2015. godine izvršena izmena Akta o sistematizaciji radnih mesta u MUP-u, kojom je ukinuto („izbrisano“) nešto preko 1.000 radnih mesta „poslova analize rizika“, te da onima čija su radna mesta ukinuta sledi uručivanje rešenja o neraspoređenosti, na koje se može izjaviti žalba, koju članovi SSP-a mogu izjaviti besplatno posredstvom pravnih zastupnika (advokata) SSP-a.

Ujedno vas podsećamo da još uvek NIKO nije dobio odgovor drugostepene komisije Vlade R. Srbije po žalbama na rešenja o premeštajima na radna mesta „poslovi analize rizika“ od 16.12.2015. godine, te da i u slučaju da ta komisija potvrdi prvostepena rešenja, zaposlenima ostaje mogućnost vođenja upravnog spora pred Upravnim sudom.

Takođe, shodno članu 133. stavu 1. Zakona o državnim službenicima i članovima 49-53. PKU za državne organe, svi koji dobiju rešenja o neraspoređenosti imaju pravo na premeštaj na druga odgovarajuća slobodna radna mesta u MUP-u (i drugim državnim organima), pri čemu prednost imaju oni sa boljim godišnjim ocenama u poslednje tri godine.

— „Ako dva ili više zaposlenih ostvaruju istu ocenu, odnosno jednake rezultate rada, primenjuju se sledeći socijalni kriterijumi:
— 1) broj članova uže porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu;
— 2) dužina efektivnog staža osiguranja;
— 3) po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegove uže porodice;
— 4) broj dece na redovnom školovanju najduže do navršene 26 godine života.
— Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug, vanbračni drug, kao i deca rođena u braku i van braka.
— Kriterijumi iz stava 1. ovog člana, vrednuju se u bodovima, i to:
— 1) Po osnovu broja članova porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu:
— — (1) jedan član – 3 boda,
— — (2) dva člana – 2 boda,
— — (3) tri ili više članova porodice – 1 bod;
— 2) Po osnovu dužine efektivnog staža osiguranja:
— — (1) zaposlenom preko 30 godina – 5 bodova,
— — (2) zaposlenom od 25 do 30 godina – 4 boda,
— — (3) zaposlenom od 15 do 25 godina – 3 boda,
— — (4) zaposlenom od 5 do 15 godina – 2 boda,
— — (5) zaposlenom do 5 godina – 1 bod;
— 3) Po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegove uže porodice:
— — (1) teško oboljenje u smislu ovog člana – 3 boda,
— — (2) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti – 2 boda,
— — (3) osoba sa invaliditetom – 1 bod.
— Bodovanje po ovom osnovu vrši se samo po jednoj od tačaka koja je najpovoljnija za zaposlenog.
— 4) Po osnovu broja dece na redovnom školovanju do 26 godina starosti:
— — (1) ako zaposleni ima jedno dete – 1 bod,
— — (2) ako zaposleni ima dvoje dece – 3 boda,
— — (3) ako zaposleni ima troje i više dece – 5 bodova.
— Težem oboljenjem u smislu ovog člana smatraju se oboljenja koja su navedena u članu 35. stav 2. tačka 1. podtač. 1) do 19) Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 59/08, 75/08 – ispravka, 24/11 i 7/12), kao i oboljenja koja se smatraju retkim bolestima.
— Kao dete na redovnom školovanju do 26 godina starosti smatra se i učenik završnog razreda osnovne i srednje škole do kraja školske godine, odnosno do 31. avgusta godine u kojoj dete ima svojstvo redovnog učenika završnog razreda.
— Za kriterijum za koji zaposleni ne dostavi potrebnu dokumentaciju u ostavljenom roku, boduje se sa nula bodova.
— Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog člana sačinjava se rang lista prema broju bodova, počev od najvećeg.
— Zaposleni koji ostvare najmanji broj bodova postaju neraspoređeni u skladu sa zakonom, odnosno otkazuje im se ugovor o radu.
— Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu broja članova porodice koji ostvaruju zaradu, odnosno platu, dužine efektivnog staža osiguranja, zdravstvenog stanja, broja dece na redovnom školovanju, i to navedenim redosledom.
— Zaposlenoj ženi sa detetom do 2 godine života čiji ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi iznos minimalne zarade ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njenim radom.
— Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da donese rešenje o prestanku radnog odnosa, odnosno otkaže ugovor o radu.“ (čl.50-52. PKU za državne organe)

Predsednik SK SSP
Viktor Ratković