Дуго најављивање реформе полиције, иновације у људским ресурсима, систем вредновања рада, интерни конкурси и каријерно напредовање, та целокупна материја, остаће и ове године само мртво слово на папиру у појединим Полицијским управама. Ма колико лепо замишљено и испланирано у теорији, неће бити и реализовано у пракси.

Наиме, оцењивање радника за рад и оспособљеност, у првом планираном циклусу, до 30. јуна, неће бити могуће јер једноставно неће ни бити извршена обука и провера полицијских службеника у сегменту руковања ватреним оружјем.

Пре само пар година имали смо сличну ситуацију када, због недостатка пиштољске муниције није извршено редовно гађање бојевом муницијом. Оправдање је било, оно увек популарно – недостатак новчаних средстава. Ал добро, тада је то било „оправдано“ а кривац, наравно, она штеточинска предходна власт, која је разорила државу и довела је до банкрота.

Данас је већ друга прича. Држава је штедела и штедњом се спасла од банкрота, нема више те опасности. Али нема ни било чега другог. Нема дневница какве су некада биле, нема опреме, нема возила, заштитних прслука и антифона, нема меса у ресторанима, често нема хране и воде на терену, семинаре и лиценце плаћају сами запослени, одмаралишта поклањамо… Толико се штеди да се понекад заборавимо ко смо, шта радимо и коме служимо.

Овде године није бојева муниција проблем, ње има довољно. Али, ваљда смо се превише истрошили купујући муницију па нема за друге ствари. О цени коју плаћамо за ту муницију, неком другом приликом, та тема заслужује посебан текст. Узгред буди речено, неки зли језици тврде да смо и конзервиране хране купили у количини довољној за три године, да је за то крива сада већ бивша начелница Сектора за материјално-финансијско пословање. Прва или друга? Је л и та друга већ бивша? Као да је то и битно, начелница купила, сменили је, ал конзерве су ту, па како нам буде! Одговарао није нико.

Данас Министарство унутрашњих послова, једно од највећих и најбитнијих у држави, са вероватно и највећим буџетом, нема новца да обезбеди ни ствари попут рамова-држача мета, а можда ни саме папирне мете. Заиста звучи невероватно али МУП је организаторима обуке у појединим Полицијским управама дао незваничан, али поуздан одговор, да у буџету нема опредељених средстава за ту намену. Па наравно да нема новца и да није планиран, а и зашто би када се у великој већини Полицијских управа већ годинама инструктори сналазе како знају и умеју. Инструктори обезбеђују донације, користе лична познанства и пријатељства те обезбеђују рамове и мете!

Јесмо ли државни орган или нечија приватна прћија која оставља радницима да се сналазе и брукају.

А годишња оцена и базичне компентенције нек сачекају нека боља времена! Или да се неко од начелника снађе, ако већ не смеју саопштити истину директору и министру!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић