Dugo najavljivanje reforme policije, inovacije u ljudskim resursima, sistem vrednovanja rada, interni konkursi i karijerno napredovanje, ta celokupna materija, ostaće i ove godine samo mrtvo slovo na papiru u pojedinim Policijskim upravama. Ma koliko lepo zamišljeno i isplanirano u teoriji, neće biti i realizovano u praksi.

Naime, ocenjivanje radnika za rad i osposobljenost, u prvom planiranom ciklusu, do 30. juna, neće biti moguće jer jednostavno neće ni biti izvršena obuka i provera policijskih službenika u segmentu rukovanja vatrenim oružjem.

Pre samo par godina imali smo sličnu situaciju kada, zbog nedostatka pištoljske municije nije izvršeno redovno gađanje bojevom municijom. Opravdanje je bilo, ono uvek popularno – nedostatak novčanih sredstava. Al dobro, tada je to bilo „opravdano“ a krivac, naravno, ona štetočinska predhodna vlast, koja je razorila državu i dovela je do bankrota.

Danas je već druga priča. Država je štedela i štednjom se spasla od bankrota, nema više te opasnosti. Ali nema ni bilo čega drugog. Nema dnevnica kakve su nekada bile, nema opreme, nema vozila, zaštitnih prsluka i antifona, nema mesa u restoranima, često nema hrane i vode na terenu, seminare i licence plaćaju sami zaposleni, odmarališta poklanjamo… Toliko se štedi da se ponekad zaboravimo ko smo, šta radimo i kome služimo.

Ovde godine nije bojeva municija problem, nje ima dovoljno. Ali, valjda smo se previše istrošili kupujući municiju pa nema za druge stvari. O ceni koju plaćamo za tu municiju, nekom drugom prilikom, ta tema zaslužuje poseban tekst. Uzgred budi rečeno, neki zli jezici tvrde da smo i konzervirane hrane kupili u količini dovoljnoj za tri godine, da je za to kriva sada već bivša načelnica Sektora za materijalno-finansijsko poslovanje. Prva ili druga? Je l i ta druga već bivša? Kao da je to i bitno, načelnica kupila, smenili je, al konzerve su tu, pa kako nam bude! Odgovarao nije niko.

Danas Ministarstvo unutrašnjih poslova, jedno od najvećih i najbitnijih u državi, sa verovatno i najvećim budžetom, nema novca da obezbedi ni stvari poput ramova-držača meta, a možda ni same papirne mete. Zaista zvuči neverovatno ali MUP je organizatorima obuke u pojedinim Policijskim upravama dao nezvaničan, ali pouzdan odgovor, da u budžetu nema opredeljenih sredstava za tu namenu. Pa naravno da nema novca i da nije planiran, a i zašto bi kada se u velikoj većini Policijskih uprava već godinama instruktori snalaze kako znaju i umeju. Instruktori obezbeđuju donacije, koriste lična poznanstva i prijateljstva te obezbeđuju ramove i mete!

Jesmo li državni organ ili nečija privatna prćija koja ostavlja radnicima da se snalaze i brukaju.

A godišnja ocena i bazične kompentencije nek sačekaju neka bolja vremena! Ili da se neko od načelnika snađe, ako već ne smeju saopštiti istinu direktoru i ministru!

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević