Паттерсон, Ансхел и Виолант су писали на тему физичких и психичких последица стреса у полицијској професији. Надасве, сјајна литература, али када поглед склоним са поменутих редова, срећем се са истином односно сви ми се свакодневно срећемо са чињеницама које указују да се готово ништа не предузима на тему превенције и психосоцијалне подршке у полицијској професији.
Ватрогасци често раде под екстремним условима и временским притиском. Увек током акције спашавања или гашења пожара морају бити на опрезу. Увек бити на опрезу, значи бити под стресом. Свој посао обављају у напетој атмосфери, и често доживљавају ситуације које су далеко изван њихових приватних живота и искустава. Ватрогасци-спасиоци су сведоци људских трагедија, те постоје ситуације где не могу да спрече трагичне исходе. Психолошки терет ватрогасаца-спасилаца услед појава стреса и психолошких последица излагања стресним ситуацијама, представља проблем, како за појединца, тако и за колектив.
ПРАКСА У СУПРОТНОСТИ СА ЗАКОНОМ И ПОДЗАКОНСКИМ АКТИМА
Врло тешко је одредити приоритетно место у односу на све примећене радње у пракси које се супростављају појединим законима и подзаконским актима. Већину дешавања у пракси готово да сви уочавамо. Реално, колике су могућности указати и доказати да се поједине радње примењују а да се уједно супростављају закону.
Синдикат српске полиције има задовољство да објави ексклузивни интервју са председником Владе и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем. После бројних и вишемесечних покушаја да се лично састанемо са министром како бисмо разјаснили нека синдикална и професионална питања у томе нисмо успели, те смо због тога били принуђени да са њим обавимо интервју који је проистекао анализом штампе и интернет портала. Дакле сви ликови у овом интервјуу су стварни осим оних који су измишљени, док су сви дијалози и догађаји измишљени, осим оних који су истинити.
Ватрогаство у Србији, већ годинама у назад трпи промене. 2006.године организована је модерна служба, која поред ватрогасаца-спасилаца у свом саставу има и Управе које се баве превентивном заштитом, управљањем ризицима и цивилном заштитом. Овај вид промена захтева веома много труда и улагања, почев од савремене опреме и возила, па до едукације ватрогасаца – спасилаца.
Ватрогасно – спасилачке једине тренутно броје око три хиљаде запосених, што се показује као не довољан број у односу на потребе за њиховим деловањем, које су из дана у дан све бројније и захтевније.
Српска економија је у кризи!!! Како МУП Р Србије може помоћи да држава изађе из те кризе? На ово као и на нека друга питања одговор ће покушати да да специјални консултант аналитичар проф. др Сулејман Суљо ел-Мањифико, експерт у области менаџмента у безбедности.
Иако се, можда, многима чини да је предлог вође једног од синдиката у полицији да се укине јесење бојево гађање апсолутно неприхватљиво, сви економски показатељи, али не само они, указују на прагматичност овог предлога, што изискује озбиљнији приступ свих синдиката и руководилаца МУП-а овом предлогу. На трагу овог предлога је и други предлог да полицијски службеници престану да извршавају судске наредбе, чиме се готово заокружује комплетан програм мера и радњи без којих се неопходне уштеде у буџету МУП Р Србије никако не могу остварити.
У правом мору једноличних вести из сиве свакодневице српског друштва, ових дана пажњу је привукао један новински наслов: „Звезда шаље Јовановића на лечење“! У тексту објашњавају да наведени фудбалер има проблема са алкохолизмом и да га клуб шаље програм одвикавања. Није лепо, наравно, што су то јавно објавили и сасвима нама поделили информацију о његовој болести зависности. Али сам тај потез пружања помоћи човеку и подршку на путу да се избори са пороком је најбољи могући потез руководства клуба.