Полицијски инспектор Милован Стиковић, помоћник командира у ПС Стари Град очита је жртва лоше организације психолошке подршке у Министарству унутрашњих послова Републике Србије.
Породична трагедија која је задесила Милована Стиковића, када је у саобраћајној несрећи смртно страдала његова супруга Весна, у ситуацији када је принуђен да се стара о два  малолетна детета под константним притисцима и стресом на раду, као и унутрашњи психички сукоб између закона и правде у ситуацији када је био приморан да исели породицу колеге Матића, у највећој мери могла је да  допринесе  непримерено агресивном понашање према грађанима.

Сматрамо да његово понашање не може и не сме бити оправдање за учињено дело, нити га оправдавамо, већ објективно сагледавамо узрок учињеног, с обзиром да је Стиковић полицајац без мрље у каријери. Овај случај мора бити пример и апел да се ниво психолошке подршке у Министарству доведе до задовољавајућег нивоа, у противном можемо очекивати овакве и сличне проблеме.
Свакодневни лични и професионални проблеми, лоша материјална ситуација, лош однос претпостављених, разне неправде и растрзаност између правде и права, изузетно лоше утичу на психолошко стање полицајаца и доводе до огромне акумулације стреса који се претвара у агресивно понашање или суцид.
У зависности од типа особе, нивоа акумулираног стреса, суочавамо се са проблемом да полицијски службеници постају агресивни према породици, колегама, старешинама, грађанима или деструктивни према себи и то је огроман проблем за струку и читаво друштво.
Синдикат српске полиције у више наврата обавештавао је јавност о огромном броју суицида међу полицијом. Сваке године, десетак запослених који носе оружје изврши суицид. За протеклих десет година, преко 130 запослених у МУП одузело је себи живот.
Питамо се, да ли је послодавац полицијском инспектору Стиковићу пружио адекватну здравствено психолошку подршку? Да ли је његов надређени старешина и командир ПС Стари Град добро проценио психолошко стање овог човека када га је упутио да води и координира исељењем породице Матић? Да ли је неко из МУП ових дана понудио или пружио психолошку подршку Стиковићу и грађанима који су били приведени?
Синдикат српске полиције апелује на министра Ивицу Дачића и његове сараднике да што пре усвоје Предлог стратегије развоја психолошке службе МУП коју води шеф Одсека психолошке превенције, психолог, саветник Мирјана Смиљковић, како би се међу запосленима свели на минимум набројани проблеми.

 Број: 138и/012
Београд, 16.11.2012. године

 Портпарол
Синдиката српске полиције
Драган  Жебељан

Чињенице:
Милован Стиковић је такође био жртва Општине Стари Град која га је принудног иселила из једне вешернице са Дорћола пре око пет година. Са супругом је тада ушао у кредит, купили су стан у коме сада живи са децом.
Летос је породица Стикови доживела тешку саобраћајну несрећу у којој је погинула супруга полицајца. При повратку са свадбе, Милован је замолио супругу Весну да вози аутомобил с обзиром да је он пипо алкохол и није желео да рескира живот своје деце нити да крши саобраћајне прописе. У току вожње његова супруга је заспала за воланом, погинула је. Он и деца су остали неповређени. Колега кажу да је Весна била предивна.
Милован себи није могао да опрости због тога што лично није управљао возилом већ је од супруге тражио да вози, и даље криви себе. По погибији супруге сам се стара о две малолетне ћерке. Како је у кредиту за стан, има и финансијске проблеме. Полицијска станица нема командира, као помоћник командира под константним је стресом.
Да ли су ове чињенице довољне сваком човеку да схвати у каквом је менталном и психичком стању полицајац Стиковић?   Да ли му је неко приметио његове проблеме и да ли га је упутио код психолога или психијатра? На жалост, не! Тек када се десио проблем и када је Стиковић добио  „прекид филма“ и онако реаговао, уз тешке последице по грађане, надлежни смењују начелника ПС Стари Град јер није реаговао на време,  односно зато што је упутио очигледно болесног човека на асистенцију.