Београд, 03.12.2014.године – Смене генерала полиције и високих старешина из времена министра Ивице Дачића, почеле су сменом Драгише Симића, начелника Управе саобраћајне полиције и Милоша Перовића, начелника Јединице за заштиту сведока, јуна 2014. године.

После низа афера и медијских препуцавања које су кулминирале ратом кланова у безбедносним структурама Србије, Александар Вучић на конференцији за штампу 20. јуна 2014. године објавио је да је сменио четворицу генерала, начелника полицијских управа из Дирекције полиције МУП!

Са својих функција смењени су Родољуб Миловић, начелник Управе криминалистичке полиције, Младен Курибак, начелнику Управе полиције, Ненад Бановић, начелнику Управе граничне полиције и Зоран Томашевић, начелнику Управе за обезбеђење. Велика „метла“ је практично „помела“ пет кључних људи у врху МУП, сем вечитог директора полиције Милорада Вељовића.

Детаље једне од највећих чистки у врху српске полиције открио је премијер Александар Вучић, на ванредној конференцији за медије у згради Владе. Са њим су тада били и министар полиције Небојша Стефановић и директор Милорад Вељовић.

Образлажући своју одлуку, Александар Вучић је истакао:  „Држава је овакву одлуку донела јер грађани желе да имају потпуну сигурност кад виде полицајца на улици и неће да читају о политичким сплеткама у полицији. Сви шефови управа у полицији биће промењени, а на њихово место доћи ће привремено њихови заменици“.

Одлука о смени шефова управа полиције, како је објаснио, резултат је чињенице да су полицијске службе почеле да се баве саме собом, политиком и све већим утицајем на медије.

– Одлука је донета и зато што Србијом неће владати Дарко Шарић, али ни Љубиша Буха Чуме, који је извор свих медијских информација ових дана о „земунском клану“. Никада више полиција се неће бавити полицијом, већ својим послом. – Објаснио је тада премијер Вучић.

Многи од нас, полицијских службеника и запослених у Министарству унутрашњих послова питали смо се, како је „сечу генерала“ преживео генерал полиције директор Милорад Вељовић, који је одавно већ требао да буде пензионисан.

Спекулише се да је Вељовић задржао своје место на инсистирање и притисак страних обавештајних структура. У јавности се уз помоћ медија отворено говори о утицају обевештајаца Енглеске, Немачке, УСА, Француске, Хрватске и Русије. Односно да је генерал полиције, Милорад Вељовић миљеник једне од тих обавештајних агенција.

Не желећи да се бавимо спекулацијама и нагађањима зашто „нова метла није помела и директора Вељовића уз своје потчињене генерале“ и дали на његов опстанак утичу стране обавештајне структуре или неки политички или економски моћници. Довољно је да анализирамо дешавања и поступке државног врха и да се као професионалци запитамо како то да је утврђена одговорност свих осталих сем садашњег директора Вељовића? Зар је могуће да је само он „добар полицајац“ док нико од његових блиских сарадника, генерала начелника управа није добар и није преживео „нову метлу“.

Биографија:

Директор полиције Милорад Вељовић је рођен 1958. године у месту Свиланово, општина Нови Пазар. Завршио је Правни факултет 1983. године. У Секретаријату унутрашњих послова у Крагујевцу почео је да ради 1986. године на пословима сузбијања криминалитета.

На радно место начелника Одељења за унапређење оперативног поступања и контролу законитости у раду у Управи криминалистичке полиције МУП-а Републике Србије распоређен је 2000. године.

Од средине 2003. до фебруара 2005. године радио је на месту помоћника начелника и начелника Одељења у Служби генералног инспектора Ресора јавне безбедности (РЈБ).

Због професионалног неслагања у раду са тадашњим генералним инспектором Владимиром Божовићем,  министар Драган Јочић излази Вељовићу у сусрет и премешта га у Управу криминалистичке полиције.

На предлог и молбу тадашњег саветника министра Драгана О. тадашњи министар Драган Јошић поставља Милорада Вељовића на радно место начелника Управе криминалистичке полиције МУП-а Републике Србије , у мају 2005. године.

Унапређен је у чин генерал-мајора у марту 2006. године.

Због добрих резултата рада, на предлог Драгана Јочића уз сагласност Војислава Коштунице, Влада Републике Србије поставила је на седници од 15. јуна 2006. године генерал-мајора Милорада Вељовића за директора полиције Министарства унутрашњих послова Владе Србије на чијем је челу до данас.

Ожењен је и има двоје деце, синове Станка и Немању .

Више пута у предходних година директор Вељовић налазио се на мети медија у Србији који су износили разне информације о везама са тајкунима или осумњиченим лицима. Последња од медијских кампањи је и случај у коме медији износе повезаност Немање Вељовића са фирмом Фармаком у којој је радио а чији је власник ухапшени Богићевић.

Информер у тексту под насловом „Вељовићев син зарадио милионе код Богићевића“ износи део уговора о раду уз наводе да је Немања Вељовић са само 20 година, са средњом стручном спремом, без радног искуства засновао радни однос као експерт, зарађујући милионске хонораре. Директор полиције све је то демантовао, како наводи Информер.

Међутим, ако је све ово неистина коју пласирају медији, намеће се питање одакле пара млађаном Немањи Вељовићу да на пример летује на Тајланду од фебруара до марта 2012. године и финансира свој боравак. Да ли је то од татине плате од 160.000 рсд или од своје плате коју је легално зарадио у неком „Фармакому“, саветујући некога попут Богићевића? Такође, одакле пара за скупе аутомобиле? Да ли му је то неко поклонио или су то аутомобили одузети у заплени и дати МУП на коришћење? Па мало вози тата а мало син…

И ако поштијемо право на приватност и право на рад сваког грађана, у овом случају основано можемо да сумњамо на корупцију. Посебно када знамо о којим лицима се ради и на којим су функцијама. Неопходно је утврдити истину, логично намеће се питање зашто је Богићевић запослио баш сина директора полиције, и као је познато да је Немања тада имао само средњи степен стручне спреме и да није имао никаквог искуства у раду.

На страну све ово што износе медији, неопходно је истакнути да је за време од осам година мандата директора Милорад Вељовић изузетан велики број суицида у полицији, да је кадовска политика униформисаног састава полиције веома лоша, лоша опремљеност, непоштовање закона и ускраћивање радничких права, прогон активиста и функционера ССП,  неомогућавање премештаја заинтересованим полицијским службеницима и др.

По свему судећи, углед и ауторитет директора полиције у јавности и међу полицијским службеницима је озбиљно нарушен, што писањем штампе, што јавним поговарањем.

Питање је, како ће директор полиције Милорад Вељовић поступити, као частан човек понудити оставку на функцију и сачекати да се истрага заврши, или настојати да остане на том месту без обзира на последице по углед службе и њега лично.

И још једном да Вас питамо господине директоре, како преживесте „сечу генерала“ и како Вас још није помела „нова метла“?

Служба за информисање