Докле, бре, више, да нас нападају, ометају, омаловажавају, прете, вичу, скачу, дивљају, потцењују, уцењују, протерују са трибина, гурају бакље у уста?

Докле, бре, више, да их јуримо, раздвајамо, пратимо, миримо, помажемо, уручујемо судске позиве, прегледамо, хапсимо, подносимо пријаве, одузимамо им бакље, ножеве?

Докле, бре, више, да због њих, путујемо целе ноћи у полуисправним аутобусима, ненаспавани стојимо цео дан у месту и ризикујемо наше животе?

Докле, бре, више, да изигравамо стабла у кордонима, гледамо их, глумимо, трпимо и сусздржавамо се од употреба средстава принуде?

Докле, бре, више, да се бранимо, ћутимо, не реагујемо и чекамо одобрења „одозго“, а када их добијемо, тада буде касно?

Докле, бре, више, да се руководиоци у МУП-у устручавају како би дали таква одобрења?

Докле, бре, више, да примењујемо полицијска овлашћења према њима, знајући да је то све,  „пресипање из шупљег у празно“?

Докле, бре, више, да нас процесуирају због њихових жалби и представки?

Докле, бре, више, да они против нас подносе приватне тужбе, због употреба средстава принуде, а трошкове поступака, али и казне плаћамо из свог џепа?

Докле, бре, више, да их потражујемо по местима пребивалишта, знајући да их нећемо наћи?

Докле, бре, више, да наше слободно време уместо са породицом, проводимо по судовима и изигравамо сведоке, знајући да се они неће ни појавити?

Докле, бре, више, да их гледамо како шетају улицом и скрећемо поглед од срамоте, знајући да су држава у држави?

Докле, бре, више, да грађани Србије финансирају наше активности према њима?

Докле, бре, више да вршимо притиске на (не)зависно судство и тужилаштво, знајући да од тога нема ништа?

Докле, бре, више, да ми и наше породице трпимо због њих?

Докле, бре, више, да држава Србија страхује и трпи због њих?

Претходних неколико дана, догодила су се три напада на полицијске службенике у Новом Пазару, Нишу и Младеновцу.

Зашто се у Новом Пазару не би догодио напад колегницу, а затим и патролу, када су, пре неколико година, у истом граду, криминалци пуцали аутоматским оружјем на полицијске службенике, а још увек нису осуђени? Зашто би, они што себе зову навијачима, били процесуирани, након напада код наплатне рампе „Наис“? Зашто би се плашили закона када Жандармерију протерију са трибина, а тужиоци ћуте? Зашто полицијски службеници у Младеновцу не би били нападнути, када је то постала свакодневница у Србији?

Судије, оправдајте своју плату! Тужиоци, зарадите своју плату!

АМАН, БРЕ, ВИШЕ !!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић