На саопштење Синдиката српске полиције у којој смо изнели став да је колега Милосав Стиковић жртва небриге претпостављених реаговао је др Мирко Грабеж начелник Одељења за здравство и
психолошку превенцију и потврдио наш став. „Мишљења смо да је после трагичног догађаја (губитак супруге) било простора да се пружи подршка колеги, било да је он сам тражио, или да су психичке промене примећене од стране непосредних руководиоца или радних колега.„

У саопштењу Синдиката српске полиције, а у вези суспендовања полицијског инспектора Милосава Стиковића, помоћника командира Полицијске станице Стари град, се наводи да је именовани жртва не пружања лекарско-психолошке подршке и небриге претпостављених у Министарству унутрашњих послова.

Наведена тврдња је изречена на основу стручног става психијатра који је наводно достављен Синдикату српске полиције, а у коју нисмо имали увид.

У вези горе наведеног, имамо потребу да подсетимо како је организована и како функционише здравствена психолошка служба у Министарству унутрашњих послова.

Здравствено-психолошка служба у Министарству унутрашњих послова је организована у склопу Управе за људске ресурсе, као Одељење за здравство и психолошку превенцију са два Одсека, и то: Одсек за здравствену превенцију и Одсек за психолошку превенцију.

Поред наведеног, у свим Полицијским управама, специјалним јединицама (Жандармерија, САЈ и ПТЈ) и Сектору за ванредне ситуације су систематизована радна места за лекаре, психологе, социјалне раднике и медицинске техничаре. Попуњеност наведених радних места по Полицијским управама је непотпуна, што се мора у најскорије време поправити.

Наведена служба се бави специфичном здравственом заштитом која обухвата утврђивање здравственог стања кандидата и испуњеност здравствених услова за Курс за полицајце и Полицијску академију, и праћење здравственог стања полицијских службеника који су засновали радни однос у Министарству.

Најчешће врсте лекарских прегледа који се обављају у склопу специфичне здравствене заштите у Министарству унутрашњих послова, а обавља их Завод за здравствену заштиту радника МУП-а су:

• сви кандидати за пријем у Министарство унутрашњих послова се упућују на претходни лекарски преглед, и том приликом се доноси оцена о здравственој и психолошкој способности кандидата за одређено радно место;
• сваки кандидат за пријем на Курс за полицајце и уписа у Полицијску академију пролази професионалну селекцију, у склопу које и психолошку. По завршеном школовању заснивају радни однос у Министарству унутрашњих послова;
• у току рада у Министарству полицијски службеници у статусу УОСЈ1 и ОСЛ се упућују на обавезне периодичне лекарске прегледе. Обим наведеног прегледа се планира на основу Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима. Напомињемо да је од 2009. године, па до 21.12. 2012. године прегледано око 19.000 полицијских службеника у наведеном статусу;
• у случају да дође до промене здравственог стања полицијских службеника између два периодична лекарска прегледа, као и појаве обољења под шифром „Р“, полицијски службеници се упућују на ванредни лекарски преглед, који је по структури и обиму прегледа циљани, јер се при прегледу циља на одређено патолошко стање и доноси оцена о радној способности. Напомињемо да је и ова врста прегледа превентивни лекарски преглед као и остали (претходни, периодични, систематски …), иако нам се чини да се у пракси ова врста прегледа доживљава „као казна“, што се никако не би смело тако тумачити. Полицијским службеницима којима је отворено боловање по шифри „Ф“ из превентивних разлога се одузима наоружање, а по завршетку боловања се упућују на ванредни – циљани лекарски преглед. Оцена радне способности по наведеним шифрама је привременог карактера и има форму предлога који је обавезан за послодавца.

У склопу бриге за ментално здравље припадника Министарства унутрашњих послова, настављена је реализација Пројекта „Подршка колеге“, јер сматрамо да Пројекат треба да заживи у свим организационим јединицама Министарства, како би обучене и одабране колеге могле први реаговати у стресним ситуацијама, а у смислу превенције утицаја стреса на појединце.

У Министарству унутрашњих послова у току је спровођење Пројекта „Менаџмент у људским ресурсима“ и по чијој реализацији би уследила организациона реформа. У склопу исте у Одељењу за здравство и психолошку превенцију је направљен предлог „Стратегија развоја здравствено-психолошке службе у Министарству унутрашњих послова Републике Србије”, са којом је упознат помоћник министра – начелник Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова и који је прослеђен Кабинету министра на упознавање и одобрење.

Горе наведене активности здравствено-психолошке заштите у Министарству унутрашњих послова обавља 43 лекара, 25 психолога, 5 социјалних радника и 40 медицинских техничара.

Напомињемо да су у току припреме за израду Акта о процени ризика на основу којих ће бити одређена радна места са повећаним ризиком за здравље, те здравствени услову које ће кандидат морати испуњавати приликом запослења на та радна места, као и временски интервали за периодичне лекарске прегледе.

У конкретном случају наводимо да је Стиковић Милован био на периодичном лекарском прегледу 14.12.2010. године, и том приликом донешена оцена да је способан за рад на пословима полицијског службеника у статусу УОСЛ.

Мишљења смо да је после трагичног догађаја (губитак супруге) било простора да се пружи подршка колеги, било да је он сам тражио, или да су психичке промене примећене од стране непосредних руководиоца или радних колега.

У Полицијској управи за град Београд у којој именовани ради, запослена су два лекара, психолог, социјални радник и медицински техничар.

Начелник Одељења
за здравство и
психолошку превенцију
др Мирко Грабеж

Повезана вест: Милосав Стиковић жртва небриге претпостављених!