У  Министарству унутрашњих послова ових дана је у току спровођење годишњег оцењивање запослених. Оцењивање се врши на предлог непосредних старешина као што је то случај био и раније, а оно што је ново, сада добијена оцена има знатно већи утицај, јер каријерно напредовање запосленог у великом степену зависи од исте. Управо то и јесте разлог да се овог пута приступи што реалнијем и поштенијем оцењивању, односно руковођење јасним критеријумима приликом доношења одлуке о оцени. Не сме бити поновљена стара, свима добро позната пракса да старешине својим „миљеницима“ деле добре оцене и шаком и капом, а да скромни и тихи, али добри радници, буду негде у запећку, са осредњим и лошим оценама, а да никоме није јасно зашто је то тако.

Нажалост, поједине старешине, које су срећом у мањини, нису испоштовале струку, нису, према нашем суду, добро извагали и одредили оцене полицијским службеницима у својим организационим јединицама.

Као пример такве праксе, навешћемо случај који је скренуо пажњу на нереално оцењивање запослених, то је случај из Вршца где је наш колега и члан Далибор Вукић оцењен оценом „довољан – 2“. Командир Саобраћајне полицијске испоставе Вршац га је оценио укупном оценом 2.40 мада колега Вукић није имао никакве озбиљне преступе у 2015. години, нити је дисциплински кажњаван, имао је просечне резултате рада на годишњем нивоу, био је чак и награђиван увећањем на плату, и против њега није било икаквих притужби или каквих других представки од стране грађана.

Рекло би се, просечни резултати, просечна и оцена, могла је бити и тројка, али… Оно што је командир свакако превидео јесте подвиг који је својевремено извео управо колега Вукић. Командир би требало да посебно цени подизање угледа полиције у јавности. Овај човек, колега Далибор Вукић, својим поступањем је итекако утицао на поправљање имиџа полиције, тако што су о њему у 2015. години писали медији под насловом „Херој ван дужности: Младић витлао ножем у дому здравља, ухапсио га полицајац који је дошао на терапију“.

Да се подсетимо, колега је дошао на сам крај радног времена у Дому здравља Вршац, да би примио терапију јер је трпео јаке болове. По пријави грађана који  су му пришли и указали на то да једно лице прети ножем у чекаоници Дома здравља у Вршцу, колега је без оклевања, иако у боловима, изашао из ординације пришао лицу и разоружао га.

Данас, када имамо учестале нападе на раднике здравствених установа, који су се завршавали чак и трагичним исходом,  када министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић најављује присуство полицајаца у истим установама, на делу је толерисање старешина који процењују  да се овакви, и слични поступци полицајаца категоришу једва пролазном оценом.

Каква порука, преко оваквих руководилаца у МУП, стиже до запослених али и до грађана и целокупне јавности, остаје нам да сами закључимо. Поставља се питање да ли министар подржава праксу својих подређених да једино релевантно мерило приликом оцењивања полицајаца јесте број казни наплаћених од ионако осиромашених грађања? Желимо да верујемо да министар, који започиње озбиљне реформе МУП, не може подржати искључиво репресију, да схвата неопходност стављања акцента на превентивно деловање полиције.

Стога очекујемо реакцију министра у смеру исправљања ове својеврсне неправде и кориговање годишње оцене колеги Вукићу, али оно што је још битније јесте то да се истовремено заложи за доношење јасних правила и критеријума којих се старешине морају да придржавају приликом будућих одређивања годишњих оцена запосленим радницима.

Тренутно је, одлуком командира у Вршцу, послата порука и полицајцима и грађанима, да се у Србији полицијска пожртвованост, ризиковање свог живота ради заштите живота грађана оцењује једва оценом довољан – 2.

Служба за информисање ССП