fbpx
Skip to main content

Иницијатива за утврђивање ратног обележја или одличја за учеснике рата 1999.


Синдикат српске полиције упутио је дописе председнику Србије Томиславу Николићу и министру Ивици Дачићу  у коме предочава жељу великог броја полицајаца да се установи ратно обележје за све учеснике који су 1999.године бранили отаџбину током НАТО агресије.


Поштовани,
Синдикат српске полиције покреће  иницијативу којом би се исправила велика неправда према великом броју полицајаца (резервиста и редовних) учесника рата 1999.године.
По завршетку НАТО агресије и ратног стања 1999. године тадашње руководство Републике Србије је у циљу признања припадницима војске и полиције, који су узели активног учешћа у одбрани домовине, уручило одређен број одликовања и медаља. Нажалост, због нејасних услова које би неко требао да испуни да би био награђен, један део тих признања је отишао у погрешне руке, а велик број полицајаца и војника који су исте заслужили остали су без икаквих признања, неки та признања никада нису преузела већ се чувају у магацину МУП.
После октобарских промена и када су у јавност почеле да стижу вести о ратним злочинима почињеним од стране неких припадника полиције и војске почела је да се ствара слика да су сви полицајци и војници који су учествовали у рату на Косову и Метохији ратни злочинци. Такво мишљење је поткрепљавано бројним телевизијским емисијама и натписима у штампи, којима је указивано да су многи осумњичени носиоци високих признања добијених од претходне власти. Тиме су та признања у јавности потпуно девалвирана, иако су већина од награђених та признања залужили јер су професионално, одговорно и законито радили свој посао. Борба против албанских терориста је била изузетно тежак задатак за све који су у то били укључени, а посебно за припаднике МУП-а. Многи од њих су у тој борби дали животе, а да данас њихове породице не смеју да кажу где су и зашто њихови најдражи погинули. Такође велики број полицајаца су ратни инвалиди, који ће цео живот сносити последице тога што су били професионалци и патриоте.
Међу припадницима МУП-а раширено је мишљење да се држава стиди свих оних који су се борили на Косову и Метохији. Док су они који су одбили да тамо оду, после судских процеса, враћени на посао уз огромне новчане одштете. Питамо се да ли ратни ветерани треба да се стиде што су били професионалци и што су радили оно за шта су плаћени и што им је била част, обавеза и дужност – да бране своју земљу.
У исто време, сведоци смо да поједини припадници САЈ-а и жандармерије носе тзв. „Ратне крстове“, који нису прописани Законом о одликовањима Републике Србије, нити је познато на основу којих прописа и мерила су дељени, мада је тежиште борби против тероризма и НАТО интервенције поднео састав ПЈП-а и „редовне“ полиције, као и резервни припадници полиције.
Због свега наведеног сматрамо да би држава требала да установи неку врсту медаље која би се носила на униформи, а коју би добили сви припадници полиције који су директно учествовали у борбама, а нису осумњичени, оптужени или осуђени за ратне и остале злочине, као и породице погинулих у тим борбама. Такође мислим да би требало увести и тзв. Медаљу за рањавање коју би добили сви тешко рањени припадници полиције који су рањени на дужности. Овим гестом би се, постигло следеће:

  1. Показало би се „свету“ да Србија сматра антитерористичку борбу на Косову и Метохији легалном и легитимном, као и да осуђује све злочине почињене у њено име;
  2. Направила би се разлика између криминалаца, убица и лопова који су осрамотили Србију на Косову и Метохији, и професионалаца и патриота са којима свака држава треба да се поноси;
  3. Припадницима војске и полиције би се показало да се избегавање вршења службе када је најтеже, не представља понашање које ће бити толерисано и чак награђивано, а одало би се признање свима онима који су били оно што се од њих и очекује – прави професионалци и патриоте;
  4. Породицама погинулих у тим борбама држава би показала да цени и поштује њихову жртву, као и да могу бити поносни на оне које су изгубили;
  5. Рањеним полицајцима држава би показала да цени и поштује њихову жртву;

Свесни само да установљавање нове медаље значи и промену важећег Закона о одликовањима, али је у крајњем случају наведене категорије могуће наградити постојећим Медаљама за ревносну службу ( чл. 9 ст.4  Закона о одликовањима Републике Србије), а на основу Закона о полицији ( чл.144 ) министар може установити награде својим актом, или искористити постојећи „Ратни крст“, ако је уопште неким актом и прописан.
Сматрамо да је неопходно да се ова иницијатива Синдикат српске полиције озбиљно узме у разматрање и усвоји.
Господине министре, то од Вас очекују сви они који су часно и уздигнуте главе ишли да бране своју отаџбину и који ће, уколико затреба, опет стати на браник отаџбине. У Вас полажемо велике наде да ће неправда према полицајцима бити ускоро исправљена.
Са поштовањем,
Председник ССП
Глишо Видовић
 


СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ