О све учесталијим питањима чланства Синдиката српске полиције и других запослених у МУП Р Србије везаним за немогућност наплате путних трошкова па и захтевима за ступање у штрајк с тим у вези, о позицији ССП, Служба за информисање ССП разговарала је са генералним секретаром ССП г. Лазаром Ранитовићем.

СЗИ: Г. Ранитовићу, чланови ССП, али и други запослени у Министарству, све чешће вам се обраћају питањима која се односе на вишемесечни заостатак у наплати путних трошкова, а с тим у вези постоје и захтеви упућени руководству Синдиката да се ступи у штрајк запослених. Ваш коментар?

Лaзар Ранитовић: Питање наплате путних трошкова је веома важно социјално питање на које сви запослени заслужују одговор, пре свега од послодавца. Послодавац је тај који је дужан да обезбеди нормално функционисање Министарства као система, па самим тим и појединих организационих јединица у Министарству. Упркос вишемесечним проблемима у наплати путних трошкова, послодавац се одлучио за један изузетно игнорантски став према свим вапајима запослених, рачунајући при томе, ваљда, да треба да будемо задовољни тиме што уопште имамо посао, што, узевши у обзир актуални друштвено-политички и економски тренутак у коме се читава држава налази, и није далеко од истине. Међутим, све и да је и тако, послодавац нема право да нас игнорише и да нас понижава својим ћутањем. Кад кажем нас, не мислим при томе само на синдикате, већ на све запослене, јер има доста оних који нису чланови нити једног синдиката, а трпе исте последице.

СЗИ: Иако је Ваше објашњење јасно и разумно, очигледно је да чланство не интересују превише објашњења, њих интересује пре свега „акција“. Како видите улогу ССП у решавању овог проблема?

Лaзар Ранитовић: Синдикат српске полиције као одговорна организација има обавезу да „прати“ оправдане захтеве и жеље свога чланства. Међутим, иако су ти захтеви оправдани, приликом покретања сваке акције, па и штрајка, потребно је да руководство направи одговорну процену о сврсисходности и делотворности покретања те акције у одређеном тренутку. При томе је оправданост захтева само један од неопходних критеријума који могу утицати на доношење одлуке. Руководство Синдиката је у обавези да процени снаге са којима би ступило у штрајк, да процени време потребно за његово окончање, морало би да има резервни план у случају да постављени захтеви не буду испуњени, а поред тога никако не се не би смела пренебрегнути очекивана реакција грађана.

СЗИ: Када говорите о снагама са којима би се ушло у евентуални штрајк, на шта конкретно мислите?

Лaзар Ранитовић: Пре доношења одлуке о покретању штрајка морали бисмо знати које су то наше унутрашње снаге које би могле штрајк изгурати до краја, али и које су то спољашње снаге које би нам у томе помогле.

Председник Синдиката г. Глишо Видовић се пре пар месеци обратио репрезентативним синдикатима у МУП Р Србије предлогом за успостављање сарадње и чвршћих односа, имајући у виду потребу заједничког наступа пред послодавцем и по овом питању. На званичан предлог, у коме нисмо поставили никакве услове, ни председник нити било ко у Синдикату није добио никакав званичан или барем незваничан одговор. Наш позив и даље стоји, јер смо и тада наглашавали, а на истом становишту смо и сада, да ће одговорност пред запосленима бити на онима који одбијају сарадњу.

Даље, недостаје јасна, отворена, конкретна и чврста подршка Дирекције полиције и самог директора у решавању овог проблема, а она би била веома значајна с обзиром да Дирекција окупља највећи број запослених. Уместо праве подршке, чак и преузимања иницијативе, добијамо само млаке, куртоазне знаке подршке.

Када говоримо о тзв. унутрашњим снагама, ми у ССП смо веома пажљиво извршили сондажу нашег чланства и при томе смо дошли до непобитног закључка да, иако већина чланова сматра да су захтеви за уређењем наплате путних трошкова оправдани, већина ипак не би ступила у штрајк. Постоји и један број оних који сматрају да у наплати путних трошкова има и доста злоупотреба, те да они који то право злоупотребљавају наносе штету другима и који, због тога, имају изражено негативан став према штрајку. Да ли је у таквим околностим могуће успешно организовати штрајк, закључак се сам намеће.

Веома је битно и то на какав би одјек у јавности наишао евентуални штрајк запослених. Сви су изгледи да би такав штрајк доживео оштру осуду обичних грађана, а што се може видети кроз контакте са грађанима и из коментара на новинске чланке о бројним примерима разноразних малверзација и криминала у самом Министарству унутрашњих послова.

У таквој ситуацији, без икакве подршке од репрезентативних синдиката, без икакве подршке од Дирекције полиције која је оптерећена својим проблемима, са недовољном подршком у сопственом чланству и са, хајде да будемо оптимистично, минималном подршком јавности, сваки штрајк запослених у МУП у организацији ССП у овом тренутку би био осуђен на неуспех.

СЗИ: Да ли то значи да ће ССП по овом питању неће ништа предузимати?

Лaзар Ранитовић: То никако не значи да ће ССП по том питању бити пасиван, нити смо ми то до сада били. Ја сам само покушао да пружим објашњење онима који нам замерају што не покренемо штрајк, зашто би то у овом тренутку било неделотворно, па чак и контрапродуктивно.

Иако ми у ССП сматрамо да главни терет у заштити интереса запослених треба да поднесу пре свега репрезентативни синдикати, јер се они не могу позивати на репрезентативност само као на привилегију у комуникацији са послодавцем, већ та репрезентативност треба да подразумева и већу одговорност и обавезе према запосленима, ми морамо, због нашег чланства, због исправности њихових захтева, да и даље будемо активни на том, али и на свим другим пољима.

Вама је познато, а верујем и већем делу чланства, да је ССП упутио послодавцу предлог у писаној форми за системско решење овог проблема, али на то нисмо добили никакав одговор. При томе су гласноговорници репрезентативних синдиката на становишту да су сви разговори и евентуални споразуми послодавца са нама „необавезујући“, а да су само они договори који се са њима постигну регуларни. Не треба се, онда, много чудити ако послодавац према нама има један „необавезан“ став. Репрезентативни синдикати су формално у праву, али, суштински не морају то увек бити. Зато, хајде да већ једном почнемо да се опредељујемо према ономе што се изговори или напише, тражи и предлаже, према ономе шта се уради, а не да над идејама превлађују бројке.

Ипак, ситуација је таква каква је, због тога је на нама обавеза да до краја године или до почетка следеће, најдаље до потписивања новог колективног уговора, јер садашњи ускоро истиче, постанемо репрезентативни синдикат, а тада ће послодавац и законски бити у обавези да нас, не само саслуша, већ и да нас испоштује у мери у којој ми то будемо желели.

На том путу имамо и одређене препреке јер се једном броју наших чланова не „одузима“ чланарина преко платног списка, а што је једини доказ нечијег чланства, у чему видимо и одређене знаке опструкције од стране експонената послодавца у самом Министарству. Надамо се да ћемо те проблеме превазићи до краја године.

ССП је дао активан допринос у помоћи око премештаја једног, додуше мањег, броја радника из места запослења у место становања и на тај начин смо барем некоме умањили трошкове и помогли у „спајању“ породица. Ми бисмо волели да је тај број већи, али, на жалост, нисмо били у могућности да на том плану више урадимо, што не значи да смо од те идеје одустали-напротив. Ми смо ту идеју уобличили и постигли какав-такав успех, о томе би било најбоље да говоре они којима смо помогли, и зато немамо намеру да од ње дигнемо руке.

Ми као Синдикат стално покушавамо да приволимо послодавца на економичније, одговорније располагање материјално-финансијским средствима, указујемо на криминал и корупцију у Министарству везано, између осталог и за ненаменско трошење средстава, што се одражава на укупан положај запослених, па самим тим и на исплату путних трошкова.

СЗИ: Сведоци смо и неких оптужби да је новац за исплату путних трошкова запослених отишао на организацију „Полицијаде 2013“ на Златибору!?

Лaзар Ранитовић: Само злонамерни могу да повежу „Полицијаду 2013“ са тиме да су тамо потрошене „наше паре за путне трошкове и за јубиларне награде“ и слично. Иако је „паметноме и једна доста“, поновићемо по ко зна који пут, без намере да се икоме правдамо: сваки учесник је је преко своје синдикалне групе финансирао свој боравак на Златибору од својих личних средстава у износу од 1700, 00 динара. Онако успут, не би било згорег рећи, да главни критизери „Полицијаде“ на нашој фејсбук страници нису чланови ССП и за ову тврдњу, наравно, имамо доказе. Наши чланови су преко нашег сајта, преко странице на фејсбуку и преко руководилаца синдикалних група веома добро упознати са условима под којим је Полицијада 2013 организована. Очито је да је некоме стало да минимизира наше успшне акције, па чак и да их представи као фијаско, али узалуд им је то.

Од овога објашњења много је важнија чињеница да се на „Полицијади 2013“ окупило око 1000 наших колега и колегиница, дакле скоро сваки седми члан ССП, што је увећање за више од 50 одсто у односу на прошлу годину. Са гостима нас је било преко 1000. Синдикат српске полиције је на овај начин показао своју креативност и организациону способност, па ако баш хоћете и сопствену снагу. Нико у Министарству у овом тренутку није у могућности да као ми окупи толики број полицијских службеника на добровољној основи на једном месту и да са таквог окупљања сви понесу само позитивне утиске. И ми у организационом одбору смо били пријатно изненађени великим одзивом, после тога је уследила и не мала стрепња да ли ћемо успети да се снађемо у непланираним условима, а све то је, на крају, заменио осећај огромног задовољаства због успешно извршеног задатка.

Наравно да је у реализацији овог пројекта било одређених пропуста, али смо се ми трудили да гости и учесници то уопште не осете. И већ сутрадан по „Полицијади“ извршена је почетна анализа онога што је урађено, са посебним освртом на проблеме и пропусте, како бисмо их следеће године смањили на што је могуће мању меру. А већ имамо најава да ће на следећој полицијади учешће узети око 1500 колега и колегиница.

О томе како је било на Златибору 13. септембра не треба трошити превише речи-најбоље је прочитати утиске и фотографије учесника на нашој фејсбук страници. Немамо сумње да ће позитивна слика са Златибора утицати на подизање угледа ССП у целини.

СЗИ: Какав је став ССП у вези са натписима у штампи о недозвољеним активностима високих руководилаца у МУП Р Србије?

Лaзар Ранитовић: Главни одбор ССП из објективних разлога није био у могућности да се састане ових дана тим поводом, нити ће то бити у могућности наредне седмице, тако да за сада немамо званичан став. Оно што вам могу рећи је да је ССП још пре неколико месеци упозорио на постојање системских услова за коорупцију у Министарству, први смо који смо упозорили руководство полиције и Министарства да је годину дана преко 1000 полицијских службеника било у незаконитом статусу јер су, без своје кривице, остали без решења о распоређивању у складу са систематизацијом, први смо покренули питање „помоћног система за обрачун плата“ јер смо знали да је то незаконито и за то добили „пацке“ од г. Којића из Сектора за заједничке послове, упозорили смо да су поједине колеге, чланови нашег Синдиката, официри високог ранга, у таквом статусу већ више година, да им се не дозвољава да раде, да има колега без решења којима се годинама не дозвољава да долазе на посао, покренули смо питање „луксузирања“ скупоценим службеним аутомобилима, тражили смо да се јавно објављују спискови радника који се награђују на месечном нивоу, управо зато што смо знали како се у многим случајевима одређује ко ће ту награду добити, тражили смо, између осталог, да се пооштри казнена политика према високим руководиоцима, јер су они за сада недодирљиви. Стално упозоравамо на сву штетност непотизма и партијско-буразерског запошљавања, на негативну селекцију руководећег кадра. Да не помињем то да смо поставили питање повезаности појединих генерала полиције са организованим криминалом.

Не улазећи у детаље онога што новине ових дана пишу, могу да кажем да је Синдикат у свим својим иступима био у праву. Иако смо тражили и помоћ других синдиката, помоћ медија и јавности у обрачунавању са свим неправилностима, подршку смо добили једино од алтернативних медија и на томе смо им неизмерно захвални.

Из свих ових писања у дневној штампи, можемо закључити да држава има новца па и за путне трошкове радника МУП-а, али је потребно извршити његово преусмеравање. То би требало да буде полазна основа за преговоре са послодавцем, а Синдикат је још раније руководству упутио предлог на који би се начин могле извршити значајне уштеде финансијских средстава.

Оно што мене брине је да се овоме још не види краја и да се неће тек тако завршити, а све то негативно присуство у штампи, у јавности озбиљно нарушава углед полиције као институције, али и сваког запосленог појединца, а највећу штеу ћемо претрпети ми радници. Уколико се ова ситуација не разреши што пре у институцијама система, уколико кривци за ову ситуацију не понесу одговорност, последице по државу могу бити још теже. Вара се свако ко мисли да се све ово може заташкати јер више није у питању само наша јавност – ту је и Европа која нас пажљиво посматра и која нам може успорити пут ка ЕУ, што ће донети нову економско-политичку нестабилност. Тамо где постоји таква нестабилност нема страних инвестиција, а то ће опет највише погодити обичне грађане.

Служба за информисање ССП