O sve učestalijim pitanjima članstva Sindikata srpske policije i drugih zaposlenih u MUP R Srbije vezanim za nemogućnost naplate putnih troškova pa i zahtevima za stupanje u štrajk s tim u vezi, o poziciji SSP, Služba za informisanje SSP razgovarala je sa generalnim sekretarom SSP g. Lazarom Ranitovićem.

SZI: G. Ranitoviću, članovi SSP, ali i drugi zaposleni u Ministarstvu, sve češće vam se obraćaju pitanjima koja se odnose na višemesečni zaostatak u naplati putnih troškova, a s tim u vezi postoje i zahtevi upućeni rukovodstvu Sindikata da se stupi u štrajk zaposlenih. Vaš komentar?

Lazar Ranitović: Pitanje naplate putnih troškova je veoma važno socijalno pitanje na koje svi zaposleni zaslužuju odgovor, pre svega od poslodavca. Poslodavac je taj koji je dužan da obezbedi normalno funkcionisanje Ministarstva kao sistema, pa samim tim i pojedinih organizacionih jedinica u Ministarstvu. Uprkos višemesečnim problemima u naplati putnih troškova, poslodavac se odlučio za jedan izuzetno ignorantski stav prema svim vapajima zaposlenih, računajući pri tome, valjda, da treba da budemo zadovoljni time što uopšte imamo posao, što, uzevši u obzir aktualni društveno-politički i ekonomski trenutak u kome se čitava država nalazi, i nije daleko od istine. Međutim, sve i da je i tako, poslodavac nema pravo da nas ignoriše i da nas ponižava svojim ćutanjem. Kad kažem nas, ne mislim pri tome samo na sindikate, već na sve zaposlene, jer ima dosta onih koji nisu članovi niti jednog sindikata, a trpe iste posledice.

SZI: Iako je Vaše objašnjenje jasno i razumno, očigledno je da članstvo ne interesuju previše objašnjenja, njih interesuje pre svega „akcija“. Kako vidite ulogu SSP u rešavanju ovog problema?

Lazar Ranitović: Sindikat srpske policije kao odgovorna organizacija ima obavezu da „prati“ opravdane zahteve i želje svoga članstva. Međutim, iako su ti zahtevi opravdani, prilikom pokretanja svake akcije, pa i štrajka, potrebno je da rukovodstvo napravi odgovornu procenu o svrsishodnosti i delotvornosti pokretanja te akcije u određenom trenutku. Pri tome je opravdanost zahteva samo jedan od neophodnih kriterijuma koji mogu uticati na donošenje odluke. Rukovodstvo Sindikata je u obavezi da proceni snage sa kojima bi stupilo u štrajk, da proceni vreme potrebno za njegovo okončanje, moralo bi da ima rezervni plan u slučaju da postavljeni zahtevi ne budu ispunjeni, a pored toga nikako ne se ne bi smela prenebregnuti očekivana reakcija građana.

SZI: Kada govorite o snagama sa kojima bi se ušlo u eventualni štrajk, na šta konkretno mislite?

Lazar Ranitović: Pre donošenja odluke o pokretanju štrajka morali bismo znati koje su to naše unutrašnje snage koje bi mogle štrajk izgurati do kraja, ali i koje su to spoljašnje snage koje bi nam u tome pomogle.

Predsednik Sindikata g. Glišo Vidović se pre par meseci obratio reprezentativnim sindikatima u MUP R Srbije predlogom za uspostavljanje saradnje i čvršćih odnosa, imajući u vidu potrebu zajedničkog nastupa pred poslodavcem i po ovom pitanju. Na zvaničan predlog, u kome nismo postavili nikakve uslove, ni predsednik niti bilo ko u Sindikatu nije dobio nikakav zvaničan ili barem nezvaničan odgovor. Naš poziv i dalje stoji, jer smo i tada naglašavali, a na istom stanovištu smo i sada, da će odgovornost pred zaposlenima biti na onima koji odbijaju saradnju.

Dalje, nedostaje jasna, otvorena, konkretna i čvrsta podrška Direkcije policije i samog direktora u rešavanju ovog problema, a ona bi bila veoma značajna s obzirom da Direkcija okuplja najveći broj zaposlenih. Umesto prave podrške, čak i preuzimanja inicijative, dobijamo samo mlake, kurtoazne znake podrške.

Kada govorimo o tzv. unutrašnjim snagama, mi u SSP smo veoma pažljivo izvršili sondažu našeg članstva i pri tome smo došli do nepobitnog zaključka da, iako većina članova smatra da su zahtevi za uređenjem naplate putnih troškova opravdani, većina ipak ne bi stupila u štrajk. Postoji i jedan broj onih koji smatraju da u naplati putnih troškova ima i dosta zloupotreba, te da oni koji to pravo zloupotrebljavaju nanose štetu drugima i koji, zbog toga, imaju izraženo negativan stav prema štrajku. Da li je u takvim okolnostim moguće uspešno organizovati štrajk, zaključak se sam nameće.

Veoma je bitno i to na kakav bi odjek u javnosti naišao eventualni štrajk zaposlenih. Svi su izgledi da bi takav štrajk doživeo oštru osudu običnih građana, a što se može videti kroz kontakte sa građanima i iz komentara na novinske članke o brojnim primerima raznoraznih malverzacija i kriminala u samom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U takvoj situaciji, bez ikakve podrške od reprezentativnih sindikata, bez ikakve podrške od Direkcije policije koja je opterećena svojim problemima, sa nedovoljnom podrškom u sopstvenom članstvu i sa, hajde da budemo optimistično, minimalnom podrškom javnosti, svaki štrajk zaposlenih u MUP u organizaciji SSP u ovom trenutku bi bio osuđen na neuspeh.

SZI: Da li to znači da će SSP po ovom pitanju neće ništa preduzimati?

Lazar Ranitović: To nikako ne znači da će SSP po tom pitanju biti pasivan, niti smo mi to do sada bili. Ja sam samo pokušao da pružim objašnjenje onima koji nam zameraju što ne pokrenemo štrajk, zašto bi to u ovom trenutku bilo nedelotvorno, pa čak i kontraproduktivno.

Iako mi u SSP smatramo da glavni teret u zaštiti interesa zaposlenih treba da podnesu pre svega reprezentativni sindikati, jer se oni ne mogu pozivati na reprezentativnost samo kao na privilegiju u komunikaciji sa poslodavcem, već ta reprezentativnost treba da podrazumeva i veću odgovornost i obaveze prema zaposlenima, mi moramo, zbog našeg članstva, zbog ispravnosti njihovih zahteva, da i dalje budemo aktivni na tom, ali i na svim drugim poljima.

Vama je poznato, a verujem i većem delu članstva, da je SSP uputio poslodavcu predlog u pisanoj formi za sistemsko rešenje ovog problema, ali na to nismo dobili nikakav odgovor. Pri tome su glasnogovornici reprezentativnih sindikata na stanovištu da su svi razgovori i eventualni sporazumi poslodavca sa nama „neobavezujući“, a da su samo oni dogovori koji se sa njima postignu regularni. Ne treba se, onda, mnogo čuditi ako poslodavac prema nama ima jedan „neobavezan“ stav. Reprezentativni sindikati su formalno u pravu, ali, suštinski ne moraju to uvek biti. Zato, hajde da već jednom počnemo da se opredeljujemo prema onome što se izgovori ili napiše, traži i predlaže, prema onome šta se uradi, a ne da nad idejama prevlađuju brojke.

Ipak, situacija je takva kakva je, zbog toga je na nama obaveza da do kraja godine ili do početka sledeće, najdalje do potpisivanja novog kolektivnog ugovora, jer sadašnji uskoro ističe, postanemo reprezentativni sindikat, a tada će poslodavac i zakonski biti u obavezi da nas, ne samo sasluša, već i da nas ispoštuje u meri u kojoj mi to budemo želeli.

Na tom putu imamo i određene prepreke jer se jednom broju naših članova ne „oduzima“ članarina preko platnog spiska, a što je jedini dokaz nečijeg članstva, u čemu vidimo i određene znake opstrukcije od strane eksponenata poslodavca u samom Ministarstvu. Nadamo se da ćemo te probleme prevazići do kraja godine.

SSP je dao aktivan doprinos u pomoći oko premeštaja jednog, doduše manjeg, broja radnika iz mesta zaposlenja u mesto stanovanja i na taj način smo barem nekome umanjili troškove i pomogli u „spajanju“ porodica. Mi bismo voleli da je taj broj veći, ali, na žalost, nismo bili u mogućnosti da na tom planu više uradimo, što ne znači da smo od te ideje odustali-naprotiv. Mi smo tu ideju uobličili i postigli kakav-takav uspeh, o tome bi bilo najbolje da govore oni kojima smo pomogli, i zato nemamo nameru da od nje dignemo ruke.

Mi kao Sindikat stalno pokušavamo da privolimo poslodavca na ekonomičnije, odgovornije raspolaganje materijalno-finansijskim sredstvima, ukazujemo na kriminal i korupciju u Ministarstvu vezano, između ostalog i za nenamensko trošenje sredstava, što se odražava na ukupan položaj zaposlenih, pa samim tim i na isplatu putnih troškova.

SZI: Svedoci smo i nekih optužbi da je novac za isplatu putnih troškova zaposlenih otišao na organizaciju „Policijade 2013“ na Zlatiboru!?

Lazar Ranitović: Samo zlonamerni mogu da povežu „Policijadu 2013“ sa time da su tamo potrošene „naše pare za putne troškove i za jubilarne nagrade“ i slično. Iako je „pametnome i jedna dosta“, ponovićemo po ko zna koji put, bez namere da se ikome pravdamo: svaki učesnik je je preko svoje sindikalne grupe finansirao svoj boravak na Zlatiboru od svojih ličnih sredstava u iznosu od 1700, 00 dinara. Onako usput, ne bi bilo zgoreg reći, da glavni kritizeri „Policijade“ na našoj fejsbuk stranici nisu članovi SSP i za ovu tvrdnju, naravno, imamo dokaze. Naši članovi su preko našeg sajta, preko stranice na fejsbuku i preko rukovodilaca sindikalnih grupa veoma dobro upoznati sa uslovima pod kojim je Policijada 2013 organizovana. Očito je da je nekome stalo da minimizira naše uspšne akcije, pa čak i da ih predstavi kao fijasko, ali uzalud im je to.

Od ovoga objašnjenja mnogo je važnija činjenica da se na „Policijadi 2013“ okupilo oko 1000 naših kolega i koleginica, dakle skoro svaki sedmi član SSP, što je uvećanje za više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Sa gostima nas je bilo preko 1000. Sindikat srpske policije je na ovaj način pokazao svoju kreativnost i organizacionu sposobnost, pa ako baš hoćete i sopstvenu snagu. Niko u Ministarstvu u ovom trenutku nije u mogućnosti da kao mi okupi toliki broj policijskih službenika na dobrovoljnoj osnovi na jednom mestu i da sa takvog okupljanja svi ponesu samo pozitivne utiske. I mi u organizacionom odboru smo bili prijatno iznenađeni velikim odzivom, posle toga je usledila i ne mala strepnja da li ćemo uspeti da se snađemo u neplaniranim uslovima, a sve to je, na kraju, zamenio osećaj ogromnog zadovoljastva zbog uspešno izvršenog zadatka.

Naravno da je u realizaciji ovog projekta bilo određenih propusta, ali smo se mi trudili da gosti i učesnici to uopšte ne osete. I već sutradan po „Policijadi“ izvršena je početna analiza onoga što je urađeno, sa posebnim osvrtom na probleme i propuste, kako bismo ih sledeće godine smanjili na što je moguće manju meru. A već imamo najava da će na sledećoj policijadi učešće uzeti oko 1500 kolega i koleginica.

O tome kako je bilo na Zlatiboru 13. septembra ne treba trošiti previše reči-najbolje je pročitati utiske i fotografije učesnika na našoj fejsbuk stranici. Nemamo sumnje da će pozitivna slika sa Zlatibora uticati na podizanje ugleda SSP u celini.

SZI: Kakav je stav SSP u vezi sa natpisima u štampi o nedozvoljenim aktivnostima visokih rukovodilaca u MUP R Srbije?

Lazar Ranitović: Glavni odbor SSP iz objektivnih razloga nije bio u mogućnosti da se sastane ovih dana tim povodom, niti će to biti u mogućnosti naredne sedmice, tako da za sada nemamo zvaničan stav. Ono što vam mogu reći je da je SSP još pre nekoliko meseci upozorio na postojanje sistemskih uslova za koorupciju u Ministarstvu, prvi smo koji smo upozorili rukovodstvo policije i Ministarstva da je godinu dana preko 1000 policijskih službenika bilo u nezakonitom statusu jer su, bez svoje krivice, ostali bez rešenja o raspoređivanju u skladu sa sistematizacijom, prvi smo pokrenuli pitanje „pomoćnog sistema za obračun plata“ jer smo znali da je to nezakonito i za to dobili „packe“ od g. Kojića iz Sektora za zajedničke poslove, upozorili smo da su pojedine kolege, članovi našeg Sindikata, oficiri visokog ranga, u takvom statusu već više godina, da im se ne dozvoljava da rade, da ima kolega bez rešenja kojima se godinama ne dozvoljava da dolaze na posao, pokrenuli smo pitanje „luksuziranja“ skupocenim službenim automobilima, tražili smo da se javno objavljuju spiskovi radnika koji se nagrađuju na mesečnom nivou, upravo zato što smo znali kako se u mnogim slučajevima određuje ko će tu nagradu dobiti, tražili smo, između ostalog, da se pooštri kaznena politika prema visokim rukovodiocima, jer su oni za sada nedodirljivi. Stalno upozoravamo na svu štetnost nepotizma i partijsko-burazerskog zapošljavanja, na negativnu selekciju rukovodećeg kadra. Da ne pominjem to da smo postavili pitanje povezanosti pojedinih generala policije sa organizovanim kriminalom.

Ne ulazeći u detalje onoga što novine ovih dana pišu, mogu da kažem da je Sindikat u svim svojim istupima bio u pravu. Iako smo tražili i pomoć drugih sindikata, pomoć medija i javnosti u obračunavanju sa svim nepravilnostima, podršku smo dobili jedino od alternativnih medija i na tome smo im neizmerno zahvalni.

Iz svih ovih pisanja u dnevnoj štampi, možemo zaključiti da država ima novca pa i za putne troškove radnika MUP-a, ali je potrebno izvršiti njegovo preusmeravanje. To bi trebalo da bude polazna osnova za pregovore sa poslodavcem, a Sindikat je još ranije rukovodstvu uputio predlog na koji bi se način mogle izvršiti značajne uštede finansijskih sredstava.

Ono što mene brine je da se ovome još ne vidi kraja i da se neće tek tako završiti, a sve to negativno prisustvo u štampi, u javnosti ozbiljno narušava ugled policije kao institucije, ali i svakog zaposlenog pojedinca, a najveću šteu ćemo pretrpeti mi radnici. Ukoliko se ova situacija ne razreši što pre u institucijama sistema, ukoliko krivci za ovu situaciju ne ponesu odgovornost, posledice po državu mogu biti još teže. Vara se svako ko misli da se sve ovo može zataškati jer više nije u pitanju samo naša javnost – tu je i Evropa koja nas pažljivo posmatra i koja nam može usporiti put ka EU, što će doneti novu ekonomsko-političku nestabilnost. Tamo gde postoji takva nestabilnost nema stranih investicija, a to će opet najviše pogoditi obične građane.

Služba za informisanje SSP