Београд, 14.05.2019 – У Палати Србија одржан је четврти овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао помоћник директора полиције Слободан Малешић. Делегацију ССП-а чинили су председник Лазар Ранитовић, чланови ГО ССП Саша Симић, Небојша Ристић, Жељко Исаиловић, Марко Москић и Зоран Стојчић. Разговарало се о следећем:

1.ПС Вождовац, ПС Раковица, УСП Београд – Полицијски службеници ПС Вождовац који су по распореду рада распоређени као радници на сектору већ дуже време раде седмочасовно радно време и то: прва смена од 8 до 15 часова, друга од 15 до 22 часа. Напомињемо да је у Правилнику о начину обављања послова на безбедоносном сектору предвиђена 24-часовна покривеност, а радници на сектору у ПС Вождовац раде само прве и друге смене. Сматрамо да непоступање по Правилнику, повлачи и дискимининацију полицијских службеника који раде на сектору, тиме што им немогућност раде у ноћним сменама директно утиче и на плату,а самим тим са егзистенцију њихових породица. Радно време је одређено Законом о раду, као и Законом о полицији у члану 153.Такође у овој полицијској станици, запослени се са распоредом рада службе упознају од данас за сутра, што им онемогућава да организују свој приватни живот. Исти случај око распореда рада је и у ПС Раковица и УСП Београд. За све горе наведене ствари постоје елементи дисциплинске одговорности руководиоца, тако да апелујемо на надлежне из Дирекције да ове пропусте отклоне. У супротном, бићемо принуђени да против одговнорних из поменутих ОЈ иницирамо покретање дисциплинских поступака

Испред ПУ за град Београд састанку су присуствовали Саша Митровић, командири ПС Вождовац и ПС Раковица и заменик начелника УСП Београд. Командир ПС Вождовац је изнео да је истина да полицијски службеници ПС Вождовац, који су распоредом рада распоређени као радници на сектору раде седмочасовно радно време, и да је тај начин рада наследио од претходног командира. Још једно чудно образложење командира било је то да „ноћни рад на сектору изискује предату дужност и слободан дан“ и да такав начин организовања рада изискује већи број полицијских службеника. Око стандарне процедуре прављења распореда дан за дан, односно непоступање по одредбама ПКУ за пол.службенике и обавезе упознавања запослених са распоредом рада 48 сати унапред, командир је објаснио проблематику ПС Вождовац и честа ангажовања ИЈП, која представљају проблем у организовању рада и немогућност да два дана унапред сачини распоред рада.

Након његовог излагања председавајући Слободан Малешић је захтевао од Митровић Саше да у што краћем року о свему наведеном руководиоци горе наведених полицијских станица доставе директору полиције детаљан извештај о чему ће бити упознат и ССП.

2. Поступање полиције по пријавама грађана из члана 20. Закона о ЈРМ-у – бука у угоститељским објектима.

Иако су пријаве по овом члану такође у надлежности Комуналне полиције и Еколошке инспекције, у већини локалних самоуправа, ова поступања падају на терет униформисаног састава полиције. Припадници комуналне полиције ове пријаве преусмеравају на 192, углавном не излазе ради провере основаности, правдајући се немогућношћу да измере ниво буке, а и радно време им се завршава пре поноћи. Еколошки инспектори не раде у ноћним сменама, централизовани су и недоступни у многим локалним самоуправама. Прекршајне пријаве поднете од стране МУП-а, без доказа о измереном нивоу буке, судови одбацују. Статистика показује повећање броја оваквих пријава, а на састанцима се руководиоци на сва врата хвале овим податком, као да су у питању ко зна какви резултати. Синдикат српске полиције не види сврху подношења прекршајних пријава без конкретних доказа и чији је исход унапред познат. Због тога тражимо две ствари: провера у виду статистике крајњих исхода ових пријава и пребацивање надлежности поступања на Комуналну полицију. Да не би дошло до забуне, ми не бежимо од ових интервенција, у сваком случају, ко год буде поступао, уколико то буде неопходно, пружаћемо асистенције и помоћ.

Одговор на ово питање испред Управе полиције дао је потпуковник полиције Недимовић који се захваљује на указаном проблему, и одговора да је полиција дужна да поступа по пријави сваког грађанина, што и ССП наравно подржава. Изнео је статистички податак, да је у току 2018. године на нивоу целе Републике Србије поднето 78 захтева за наведени прекршај, а до сада је решено 34, уз 12 одбачаја, 7 ослобађајућа пресуда и 5 осуђујућих пресуда, а остали захтеви још увек нису решени. У току 2019. године поднето је 19 захтева. Сматра да није велики број поднетих захтева, свестан је проблема доказивања наведеног прекшаја, као и да у свим општинама нема комуналне полиције, еколошке инспекције у чијој је то надлежности па зато полиција мора да поступа и да подноси пријаве.

Нажалост, и у овом случају се дешава да када одређене службе не поступају по пријавама из њихове надлежности, полиција „ускаче“ да попуни ту празнину, односно, да чисто формалности ради неко поступи, иако решење нема. Формалности, јер многи случајеви не представљају полицјски посао и не примењују се полицијска овлашћења.

3. Поступање по пријавама из члана 194. КЗ Насиље у породици

Полиција опште надлежности је преоптерећана са многобројним поступањима,, апирологијом, ангажовањима ИЈП, рад у локалној заједници и сл. Многе ствари у поступањима, где се преплиће надлежност, остале управе и одсеци пребацују на униформисани састав. Захтевамо да МУП изврши поновну процену и равномерно и конкретно расподели послове међу свим линијама рада. Дајемо пример где је депешом министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића 01 број: 12673/14-6 од 18.02.2015 године дефинисано да о свим случајевима насиља у породиц полиција опште надлежности обавештава дежурног криминалистичког инспектора, посебно обученог за рад по предметима насиља у породиц, који касније предузима мере и радње. Међутим, у пракси је другачије, на обукама за поступања по овим случајевима се шаљу припадници униформисаног састава полиције, углавном они поступају по пријавама и у односу на остале, приправни су ноћу и за викенд.

Одговор на ово питање испред Управе полиције дао је потпуковник полиције Недимовић.
Депеша 01 број 12673/14-6 од 18.02.2015. године је донета пре Закона о спречавању насиља у породици, тако да њом нису дефинисани сви услови и начинчи приликом поступања. Процедура је да Управа криминалистичке полиције од начелника Полицијских управа захтева, да доставе одређени број ОСЛ, који ће похађати семинаре о поступању по Закону о спречавању насиља у породици, а начелници ПУ и начелници ПС предлажу полицијске службенике, тако да је на тај начин створен систем разноврстности – за насиље у породици поступају и и полицијски службеници припадници УКП, као и полицијски службеници Управе полицје, тј. полицијски службеника опште надлежности. Циљ МУП-а је да се обучи што већи број полицијских службеника, како би сви једнако подносли обим посла и равномерно били заступљени у поступању. У наредном периоду биће одржане обуке, које ће похађати полицијски службеници које определе начелници ПУ.

4. Психолошка превенција у ОЖ Краљево

Према нашим информацијама, мишљења и препоруке психолога у овом одреду, руководиоцима не представљају смерницу приликом одређивања кадрова ради извршења службених задатака. Упорно инсистирамо на превентивном деловању у овом сегменту, али многи руководиоци на то гледају површно, као што је у овом случају. Подсећамо, да је још увек у примени Оквир за поступање старешина у ситуацијама са елементима ризика од суицида код запослених у МУП-у.

Одговор на ово питање дао је господин Јовановић из ОЖ Краљево.
Психолог који ради у ОЖ Краљево је на годишњем одмору, тако да је у његовим извештајима наведено да он редовно одржава састанке са запосленима у ОЖ Краљево, као и радионице и да о томе сачињва уредно извештаје. Они поступају у складу са правилницима и конкретнији одговор по овом питању, тренутно не може да да.

5. Проблеми са униформом припадника ОЖ НОВИ САД

Новопридошли припадници ОЖ у Новом Саду имају један комплет зелене (Ranger) униформе, док припадници осталих одреда имају по два комплета. Предлажемо да се вишкови из осталих одреда пошаљу у Нови Сад како би задужили још један комплет униформе. Наиме, у другим одредима је пристигао знатно мањи број припадника док је у НС већи број, па због тога није било више комплета за задужење. Што се тиче маскирне униформе (Dragon Tactical), припадници ОЖ у НС немају ни један комплет, а убрзо их очекује терен у КЗБ. За сада припадници раде све послове и задатке у једном комплету униформе, неретко не стизајући ни да оперу униформу, што је недопустиво у хигијенском смислу и нарушава углед службе уколико запрљани обављају задатке.

Одговор на ово питање дао је такође господин Јовановић из ОЖ Краљево.
Подела униформи је вршена по редоследу пријема у ОЖ Нови Сад. Прва и друга класа су добиле комплетну,а трећа ће у најкраћем року добити комплетну униформу, што зависи од добављача.

6. УКП – ЦИВИЛНА ОДЕЋА И ОБУЋА

Када се планира и какав је поступак око подела ваучера и набавке одеће и обуће за припаднике УКП? Да ли је од стране УКП требована опрема за ношење средстава за везивање и службеног наоружања? Подсећамо да у Подручним полицијским управама на сличан начин функционишу оперативне групе које такође раде у цивилној гардероби, али и колеге и колегенице из униформисаног састава који пружају испомоћ ОКП. Пошто се ради о мањем броју полицијских службеника, сматрамо да њих не треба изоставити приликом поделеле одеће и обуће.
Да ли је у плану и подела одеће и обуће припадницима Одсека за пограничне послове?

Већ се преговарало са „YUMCO – PRIZOSI“ DOO из Врања и они имају рок да изаберу неколико фирми које су заступљене у већим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца и да са њима потпишу уговор. Након тога ће полицијски службеници УКП-а у наведеним објектима моћи да купују робу, а износ укупног ваучера биће 50.000 динара. Он ће бити распоређен на делове, тако да ће за сваки објекат у одређеном износу моћи да се купи одећа и обућа. Очекује се да ће се наведена набавка завршити током лета.

Представници из Дирекције полиције су се захвалили Синдикату српске полиције, јер приликом требовања нису узели у обзир припаднике оперативних група и Одсека за пограничне послове. Након набавке ваучера, од стране Сектора за материјално-финансијске послове захтеваће додатна средства за набавку цивилне одеће и обуће припадницима ОПП и оперативних група, као и цивилне опреме за ношење службеног оружја и средстава за везивање.

7. Грешке у систематизацији

• – СГП Богојево

Важећом систематизацијом СГП Богојево је сврстан у трећу категорију граничних прелаза. Према нашим подацима овај гранични прелаз је много оптерећенији од суседног СГП Бездан, који припада другој категорији. Под смислом оптерећења мислимо на број евидентираних возача и путника, проласка теретних возила, али и број шпедиција. Под СГП Богојево делују чак седам шпедиција. Вероватно је у питању још једна грешка у новој систематизацији и тражимо испитивање могућности да се исправи и СГП Богојево промени категорију, како би био бар у истој као СГП Бездан,

Испред УГП одговор су дали Саша Арсенијевић и Зоран Николић, који су захвалили на указаном проблему и они су након детаљне анализе утврдили да СГП Богојево треба да буде у већој категорији граничних прелаза него што је сад. Они ће у најкраћем року покренути и иницирати Дирекцији полиције промену категорије наведеног граничног прелаза, и надају се да ће после детаљно образложених аругментованих доказа о оптерећености граничног прелаза наићи на разумевање, како би у што краћем року СГП Богојево добио категорију коју заслужује.

• – Сектор за ванредне ситуације

Шефови смена у Ватрогасно-спасилачким јединицама добили су статус ОСЛ, као и легитимације. Наше питање је: Која је разлика у задацима и овлашћењима по закону који они примењују у односу на остале који на терену примењују иста овлашћења, а немају статус ОСЛ?

Одговор на ово питање је дао је господин Племић
Шефови смена у Ватрогасно – спасилачикм јединицама добили су статус ОСЛ, зато што та радна места спадају у ниво оперативног руковођења. А шта је њихов посао то можемо сазнати од стране Сектора за људске ресурсе, где постоји опис и задатак за свако радно место у СВС. Парадокс овој теми пуној нејасноћа је тај да је СВС предложио да то радно место добије статус ОСЛ, а слични предлози за остале припаднике СВС који раде на терену нису послати, из њима знаног разлога.

8. ПУ ВРАЊЕ – Просторија за полицијско задржавање

По степену оптерећења, сложености и обима обављања полицијских послова, ПУ Врање је у самом врху због своје територијалне надлежности. Ова управа не поседује просторију за задржавање лица, већ се они одводе у Окружни затвор у Врању, где стално дежура један полицајац. Према нашим подацима МУП је у претходним годинама добијао донације ради реновирања и адаптација просторија за задржавање, али да ова средства нису преусмерена у ПУ Врање. Од стране начелника ПУ Врање смо такође захтевали решавање проблема, али смо упућени на Дирекцију полиције, која је у претходном периоду имала у плану решавања овог проблема, али се негде стало. Због тога тражимо формирање Комисије која би испитала услове и могућност формирања просторије за полицијско задржавање у ПУ Врање.

Одговор на ово питање испред Управе полиције дао је потпуковник полиције Недимовић, који је члан Комисије за праћење спровођења Европске конвенције о спречавању мучења, нечовечних или понижавајућих казни или поступака, и том приликом је рекао да је у току септембра 2018. године извршио контролну делатност у ПУ Врање и увидео одређене проблеме у погледу недоступности просторије за задржавање. ПУ Врање је једна од ретких ПУ, која у свом седишту просторије за задржавање. У међувремену су од стране Норвешке обезбеђена средства у износу од 800.000 еура за сређивање свих просторија за задржавање у Републици Србији. Приорите ће бити оне ПУ, где су биле највише примедбе од стране ове Комисије. ПУ Врање ће бити на 5 месту, што значи да ће до краја ове године ПУ Врање добити потпуно нове просторије.

9. Прибављање уверења о радном стажу

На адресу Синдиката српске полиције често пристижу жалбе полициских службеника који су у периоду од марта до јуна 1999. године били ангажовани за време Нато агресије на Републику Србију. Наиме, они имају проблема око прибављања уверења ради уписивање радног стажа.

Сви радници МУП-а који су били у статусу ОСЛ за време НАТО агресије могу у Сектору за људске ресурсе у року од два дана од дана предаје захтева добити уверење да ли су радили у наведеном врменском периоду, да ли су били одсутни по разним основама (боловања, плаћеног, неплаћеног одсустава). Са тим уверењем је потребно да се запослени обрате Управи полиције која ће издати коначно уверње које се прилаже ПИО фонду – рекао је господин Драгиша Анђелоковић из Сектора за људске ресурсе.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић