Beograd, 14.05.2019 – U Palati Srbija održan je četvrti ovogodišnji mesečni radni sastanak predstavnika Sindikata srpske policije i Radne grupe za saradnju sa sindikatima u MUP-u. Sastankom je, u odsustvu državnog sekretara Dijane Hrkalović, predsedavao pomoćnik direktora policije Slobodan Malešić. Delegaciju SSP-a činili su predsednik Lazar Ranitović, članovi GO SSP Saša Simić, Nebojša Ristić, Željko Isailović, Marko Moskić i Zoran Stojčić. Razgovaralo se o sledećem:

1.PS Voždovac, PS Rakovica, USP Beograd – Policijski službenici PS Voždovac koji su po rasporedu rada raspoređeni kao radnici na sektoru već duže vreme rade sedmočasovno radno vreme i to: prva smena od 8 do 15 časova, druga od 15 do 22 časa. Napominjemo da je u Pravilniku o načinu obavljanja poslova na bezbedonosnom sektoru predviđena 24-časovna pokrivenost, a radnici na sektoru u PS Voždovac rade samo prve i druge smene. Smatramo da nepostupanje po Pravilniku, povlači i diskimininaciju policijskih službenika koji rade na sektoru, time što im nemogućnost rade u noćnim smenama direktno utiče i na platu,a samim tim sa egzistenciju njihovih porodica. Radno vreme je određeno Zakonom o radu, kao i Zakonom o policiji u članu 153.Takođe u ovoj policijskoj stanici, zaposleni se sa rasporedom rada službe upoznaju od danas za sutra, što im onemogućava da organizuju svoj privatni život. Isti slučaj oko rasporeda rada je i u PS Rakovica i USP Beograd. Za sve gore navedene stvari postoje elementi disciplinske odgovornosti rukovodioca, tako da apelujemo na nadležne iz Direkcije da ove propuste otklone. U suprotnom, bićemo prinuđeni da protiv odgovnornih iz pomenutih OJ iniciramo pokretanje disciplinskih postupaka

Ispred PU za grad Beograd sastanku su prisustvovali Saša Mitrović, komandiri PS Voždovac i PS Rakovica i zamenik načelnika USP Beograd. Komandir PS Voždovac je izneo da je istina da policijski službenici PS Voždovac, koji su rasporedom rada raspoređeni kao radnici na sektoru rade sedmočasovno radno vreme, i da je taj način rada nasledio od prethodnog komandira. Još jedno čudno obrazloženje komandira bilo je to da „noćni rad na sektoru iziskuje predatu dužnost i slobodan dan“ i da takav način organizovanja rada iziskuje veći broj policijskih službenika. Oko standarne procedure pravljenja rasporeda dan za dan, odnosno nepostupanje po odredbama PKU za pol.službenike i obaveze upoznavanja zaposlenih sa rasporedom rada 48 sati unapred, komandir je objasnio problematiku PS Voždovac i česta angažovanja IJP, koja predstavljaju problem u organizovanju rada i nemogućnost da dva dana unapred sačini raspored rada.

Nakon njegovog izlaganja predsedavajući Slobodan Malešić je zahtevao od Mitrović Saše da u što kraćem roku o svemu navedenom rukovodioci gore navedenih policijskih stanica dostave direktoru policije detaljan izveštaj o čemu će biti upoznat i SSP.

2. Postupanje policije po prijavama građana iz člana 20. Zakona o JRM-u – buka u ugostiteljskim objektima.

Iako su prijave po ovom članu takođe u nadležnosti Komunalne policije i Ekološke inspekcije, u većini lokalnih samouprava, ova postupanja padaju na teret uniformisanog sastava policije. Pripadnici komunalne policije ove prijave preusmeravaju na 192, uglavnom ne izlaze radi provere osnovanosti, pravdajući se nemogućnošću da izmere nivo buke, a i radno vreme im se završava pre ponoći. Ekološki inspektori ne rade u noćnim smenama, centralizovani su i nedostupni u mnogim lokalnim samoupravama. Prekršajne prijave podnete od strane MUP-a, bez dokaza o izmerenom nivou buke, sudovi odbacuju. Statistika pokazuje povećanje broja ovakvih prijava, a na sastancima se rukovodioci na sva vrata hvale ovim podatkom, kao da su u pitanju ko zna kakvi rezultati. Sindikat srpske policije ne vidi svrhu podnošenja prekršajnih prijava bez konkretnih dokaza i čiji je ishod unapred poznat. Zbog toga tražimo dve stvari: provera u vidu statistike krajnjih ishoda ovih prijava i prebacivanje nadležnosti postupanja na Komunalnu policiju. Da ne bi došlo do zabune, mi ne bežimo od ovih intervencija, u svakom slučaju, ko god bude postupao, ukoliko to bude neophodno, pružaćemo asistencije i pomoć.

Odgovor na ovo pitanje ispred Uprave policije dao je potpukovnik policije Nedimović koji se zahvaljuje na ukazanom problemu, i odgovora da je policija dužna da postupa po prijavi svakog građanina, što i SSP naravno podržava. Izneo je statistički podatak, da je u toku 2018. godine na nivou cele Republike Srbije podneto 78 zahteva za navedeni prekršaj, a do sada je rešeno 34, uz 12 odbačaja, 7 oslobađajuća presuda i 5 osuđujućih presuda, a ostali zahtevi još uvek nisu rešeni. U toku 2019. godine podneto je 19 zahteva. Smatra da nije veliki broj podnetih zahteva, svestan je problema dokazivanja navedenog prekšaja, kao i da u svim opštinama nema komunalne policije, ekološke inspekcije u čijoj je to nadležnosti pa zato policija mora da postupa i da podnosi prijave.

Nažalost, i u ovom slučaju se dešava da kada određene službe ne postupaju po prijavama iz njihove nadležnosti, policija „uskače“ da popuni tu prazninu, odnosno, da čisto formalnosti radi neko postupi, iako rešenje nema. Formalnosti, jer mnogi slučajevi ne predstavljaju policjski posao i ne primenjuju se policijska ovlašćenja.

3. Postupanje po prijavama iz člana 194. KZ Nasilje u porodici

Policija opšte nadležnosti je preopterećana sa mnogobrojnim postupanjima,, apirologijom, angažovanjima IJP, rad u lokalnoj zajednici i sl. Mnoge stvari u postupanjima, gde se prepliće nadležnost, ostale uprave i odseci prebacuju na uniformisani sastav. Zahtevamo da MUP izvrši ponovnu procenu i ravnomerno i konkretno raspodeli poslove među svim linijama rada. Dajemo primer gde je depešom ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića 01 broj: 12673/14-6 od 18.02.2015 godine definisano da o svim slučajevima nasilja u porodic policija opšte nadležnosti obaveštava dežurnog kriminalističkog inspektora, posebno obučenog za rad po predmetima nasilja u porodic, koji kasnije preduzima mere i radnje. Međutim, u praksi je drugačije, na obukama za postupanja po ovim slučajevima se šalju pripadnici uniformisanog sastava policije, uglavnom oni postupaju po prijavama i u odnosu na ostale, pripravni su noću i za vikend.

Odgovor na ovo pitanje ispred Uprave policije dao je potpukovnik policije Nedimović.
Depeša 01 broj 12673/14-6 od 18.02.2015. godine je doneta pre Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tako da njom nisu definisani svi uslovi i načinči prilikom postupanja. Procedura je da Uprava kriminalističke policije od načelnika Policijskih uprava zahteva, da dostave određeni broj OSL, koji će pohađati seminare o postupanju po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, a načelnici PU i načelnici PS predlažu policijske službenike, tako da je na taj način stvoren sistem raznovrstnosti – za nasilje u porodici postupaju i i policijski službenici pripadnici UKP, kao i policijski službenici Uprave policje, tj. policijski službenika opšte nadležnosti. Cilj MUP-a je da se obuči što veći broj policijskih službenika, kako bi svi jednako podnosli obim posla i ravnomerno bili zastupljeni u postupanju. U narednom periodu biće održane obuke, koje će pohađati policijski službenici koje opredele načelnici PU.

4. Psihološka prevencija u OŽ Kraljevo

Prema našim informacijama, mišljenja i preporuke psihologa u ovom odredu, rukovodiocima ne predstavljaju smernicu prilikom određivanja kadrova radi izvršenja službenih zadataka. Uporno insistiramo na preventivnom delovanju u ovom segmentu, ali mnogi rukovodioci na to gledaju površno, kao što je u ovom slučaju. Podsećamo, da je još uvek u primeni Okvir za postupanje starešina u situacijama sa elementima rizika od suicida kod zaposlenih u MUP-u.

Odgovor na ovo pitanje dao je gospodin Jovanović iz OŽ Kraljevo.
Psiholog koji radi u OŽ Kraljevo je na godišnjem odmoru, tako da je u njegovim izveštajima navedeno da on redovno održava sastanke sa zaposlenima u OŽ Kraljevo, kao i radionice i da o tome sačinjva uredno izveštaje. Oni postupaju u skladu sa pravilnicima i konkretniji odgovor po ovom pitanju, trenutno ne može da da.

5. Problemi sa uniformom pripadnika OŽ NOVI SAD

Novopridošli pripadnici OŽ u Novom Sadu imaju jedan komplet zelene (Ranger) uniforme, dok pripadnici ostalih odreda imaju po dva kompleta. Predlažemo da se viškovi iz ostalih odreda pošalju u Novi Sad kako bi zadužili još jedan komplet uniforme. Naime, u drugim odredima je pristigao znatno manji broj pripadnika dok je u NS veći broj, pa zbog toga nije bilo više kompleta za zaduženje. Što se tiče maskirne uniforme (Dragon Tactical), pripadnici OŽ u NS nemaju ni jedan komplet, a ubrzo ih očekuje teren u KZB. Za sada pripadnici rade sve poslove i zadatke u jednom kompletu uniforme, neretko ne stizajući ni da operu uniformu, što je nedopustivo u higijenskom smislu i narušava ugled službe ukoliko zaprljani obavljaju zadatke.

Odgovor na ovo pitanje dao je takođe gospodin Jovanović iz OŽ Kraljevo.
Podela uniformi je vršena po redosledu prijema u OŽ Novi Sad. Prva i druga klasa su dobile kompletnu,a treća će u najkraćem roku dobiti kompletnu uniformu, što zavisi od dobavljača.

6. UKP – CIVILNA ODEĆA I OBUĆA

Kada se planira i kakav je postupak oko podela vaučera i nabavke odeće i obuće za pripadnike UKP? Da li je od strane UKP trebovana oprema za nošenje sredstava za vezivanje i službenog naoružanja? Podsećamo da u Područnim policijskim upravama na sličan način funkcionišu operativne grupe koje takođe rade u civilnoj garderobi, ali i kolege i kolegenice iz uniformisanog sastava koji pružaju ispomoć OKP. Pošto se radi o manjem broju policijskih službenika, smatramo da njih ne treba izostaviti prilikom podelele odeće i obuće.
Da li je u planu i podela odeće i obuće pripadnicima Odseka za pogranične poslove?

Već se pregovaralo sa „YUMCO – PRIZOSI“ DOO iz Vranja i oni imaju rok da izaberu nekoliko firmi koje su zastupljene u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca i da sa njima potpišu ugovor. Nakon toga će policijski službenici UKP-a u navedenim objektima moći da kupuju robu, a iznos ukupnog vaučera biće 50.000 dinara. On će biti raspoređen na delove, tako da će za svaki objekat u određenom iznosu moći da se kupi odeća i obuća. Očekuje se da će se navedena nabavka završiti tokom leta.

Predstavnici iz Direkcije policije su se zahvalili Sindikatu srpske policije, jer prilikom trebovanja nisu uzeli u obzir pripadnike operativnih grupa i Odseka za pogranične poslove. Nakon nabavke vaučera, od strane Sektora za materijalno-finansijske poslove zahtevaće dodatna sredstva za nabavku civilne odeće i obuće pripadnicima OPP i operativnih grupa, kao i civilne opreme za nošenje službenog oružja i sredstava za vezivanje.

7. Greške u sistematizaciji

• – SGP Bogojevo

Važećom sistematizacijom SGP Bogojevo je svrstan u treću kategoriju graničnih prelaza. Prema našim podacima ovaj granični prelaz je mnogo opterećeniji od susednog SGP Bezdan, koji pripada drugoj kategoriji. Pod smislom opterećenja mislimo na broj evidentiranih vozača i putnika, prolaska teretnih vozila, ali i broj špedicija. Pod SGP Bogojevo deluju čak sedam špedicija. Verovatno je u pitanju još jedna greška u novoj sistematizaciji i tražimo ispitivanje mogućnosti da se ispravi i SGP Bogojevo promeni kategoriju, kako bi bio bar u istoj kao SGP Bezdan,

Ispred UGP odgovor su dali Saša Arsenijević i Zoran Nikolić, koji su zahvalili na ukazanom problemu i oni su nakon detaljne analize utvrdili da SGP Bogojevo treba da bude u većoj kategoriji graničnih prelaza nego što je sad. Oni će u najkraćem roku pokrenuti i inicirati Direkciji policije promenu kategorije navedenog graničnog prelaza, i nadaju se da će posle detaljno obrazloženih arugmentovanih dokaza o opterećenosti graničnog prelaza naići na razumevanje, kako bi u što kraćem roku SGP Bogojevo dobio kategoriju koju zaslužuje.

• – Sektor za vanredne situacije

Šefovi smena u Vatrogasno-spasilačkim jedinicama dobili su status OSL, kao i legitimacije. Naše pitanje je: Koja je razlika u zadacima i ovlašćenjima po zakonu koji oni primenjuju u odnosu na ostale koji na terenu primenjuju ista ovlašćenja, a nemaju status OSL?

Odgovor na ovo pitanje je dao je gospodin Plemić
Šefovi smena u Vatrogasno – spasilačikm jedinicama dobili su status OSL, zato što ta radna mesta spadaju u nivo operativnog rukovođenja. A šta je njihov posao to možemo saznati od strane Sektora za ljudske resurse, gde postoji opis i zadatak za svako radno mesto u SVS. Paradoks ovoj temi punoj nejasnoća je taj da je SVS predložio da to radno mesto dobije status OSL, a slični predlozi za ostale pripadnike SVS koji rade na terenu nisu poslati, iz njima znanog razloga.

8. PU VRANJE – Prostorija za policijsko zadržavanje

Po stepenu opterećenja, složenosti i obima obavljanja policijskih poslova, PU Vranje je u samom vrhu zbog svoje teritorijalne nadležnosti. Ova uprava ne poseduje prostoriju za zadržavanje lica, već se oni odvode u Okružni zatvor u Vranju, gde stalno dežura jedan policajac. Prema našim podacima MUP je u prethodnim godinama dobijao donacije radi renoviranja i adaptacija prostorija za zadržavanje, ali da ova sredstva nisu preusmerena u PU Vranje. Od strane načelnika PU Vranje smo takođe zahtevali rešavanje problema, ali smo upućeni na Direkciju policije, koja je u prethodnom periodu imala u planu rešavanja ovog problema, ali se negde stalo. Zbog toga tražimo formiranje Komisije koja bi ispitala uslove i mogućnost formiranja prostorije za policijsko zadržavanje u PU Vranje.

Odgovor na ovo pitanje ispred Uprave policije dao je potpukovnik policije Nedimović, koji je član Komisije za praćenje sprovođenja Evropske konvencije o sprečavanju mučenja, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, i tom prilikom je rekao da je u toku septembra 2018. godine izvršio kontrolnu delatnost u PU Vranje i uvideo određene probleme u pogledu nedostupnosti prostorije za zadržavanje. PU Vranje je jedna od retkih PU, koja u svom sedištu prostorije za zadržavanje. U međuvremenu su od strane Norveške obezbeđena sredstva u iznosu od 800.000 eura za sređivanje svih prostorija za zadržavanje u Republici Srbiji. Priorite će biti one PU, gde su bile najviše primedbe od strane ove Komisije. PU Vranje će biti na 5 mestu, što znači da će do kraja ove godine PU Vranje dobiti potpuno nove prostorije.

9. Pribavljanje uverenja o radnom stažu

Na adresu Sindikata srpske policije često pristižu žalbe policiskih službenika koji su u periodu od marta do juna 1999. godine bili angažovani za vreme Nato agresije na Republiku Srbiju. Naime, oni imaju problema oko pribavljanja uverenja radi upisivanje radnog staža.

Svi radnici MUP-a koji su bili u statusu OSL za vreme NATO agresije mogu u Sektoru za ljudske resurse u roku od dva dana od dana predaje zahteva dobiti uverenje da li su radili u navedenom vrmenskom periodu, da li su bili odsutni po raznim osnovama (bolovanja, plaćenog, neplaćenog odsustava). Sa tim uverenjem je potrebno da se zaposleni obrate Upravi policije koja će izdati konačno uvernje koje se prilaže PIO fondu – rekao je gospodin Dragiša Anđeloković iz Sektora za ljudske resurse.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić