Колико је само командира, начелника или руководилаца другог ранга, након указивања на проблеме, као једини одговор  „одозго“ добило налог „Снађи се, реши то. Премости. Смисли нешто.“?

И, као по команди, сви они смисле нешто, снађу се, премосте… Обично то захтева ход по ивици ножа, на граници легалног и нелегалног. Јер, шта то уопште значи „снађи се“? Набави од неког привредног субјекта или физичког лица оно што је министарство дужно да набави? Са једног неисправног али још увек нерасходованог аутомобила скини неки део и премести на други полуисправан? Неискоришћено гориво са картице неисправног камиона сипај у други, исправан, једини који је у возном стању а служба мора да функционише. Пожар, на пример, не може да чека, људе у невољи не занима да ли ти имаш горива за исправан камион. Очекују помоћ од тебе и твојих људи, а ти се „снађи“!

И то тако иде док се не умешају нечасни интереси. Нечији лични, да тог неког командира „који се снашао“ уклони и заузме његову позицију. И неки службени интерес, на пример Сектора унутрашње контроле, чији службеници, оправдавајући постојање сектора и свој нерад, измишљају кривична дела тамо где их нема.

Одличан пример свега наведеног јесте, сада већ бивши, командир Ватрогасно-спасилачке јединице у Пожеги. Радио и „сналазио се“, веран свом позиву, али и налозима „одозго“. Годинама је то функционисало како-тако, притисци велики, чак је и свој синдикални рад баталио, из Синдиката српске полиције се исчланио… Али, онда кад је требао да буде заштићен од свог Сектора за ванредне ситуације, остављен је на цедилу. Сви ти „одозго“ правили се невешти и неупућени, а њему је стављено на терет да је „сналазећи се, премоштавајући, смишљајући нешто“ прешао ту танку границу и направио кривично дело. А уз поднесену кривичну пријаву, одмах је пришивена и дисциплинска одговорност за нарушавање угледа министарства (ма шта то значило данас и какав тај углед уопште био).

Но, Синдикат српске полиције није попут послодавца, свом бившем члану пружио је најбољу могућу правну заштиту. Колегу заступа један од наших најбољих адвоката, а иначе смо синдикат који је, већ дуги низ година, познат по одличној правној заштити. Кривични поступак је још у почетној фази, очекујемо и да буде обустављен. А поступак утврђивања дисциплинске одговорности је решен онако како је само и могао бити – одговорности нема. То што је против неког поднесена кривична пријава не значи и да је крив, па тако ни да је нанео штету угледу МУП.

А сетимо се само да су пре годину и по дана хтели да нам, за такво нешто, деле отказе! Срећом, у предлогу најновијих измена тог Закона о полицији таква могућност се брише јер није ни праведна, а ни у складу са Уставом Србије.

Међутим, дефинитивно је време да ССП постави питање функционисања Сектора унутрашње контроле! Постоје ли елементи дисциплинске одговорности и нарушавања угледа МУП у оваквом њиховом раду? Која је уопште сврха његовог постојања? Рад на спречавању озбиљног криминала у нашим редовима или дисциплиновање непослушних и неподобних полицијских службеника?

У прилогу можете видети ослобађајућу пресуду за колегу Бешевића: