fbpx
Skip to main content

ЛОШ, ГОРИ, НАЈГОРИ – НОВИ ПРАВИЛНИК О ПОЛИЦИЈСКИМ ОВЛАШЋЕЊИМА


Мислили смо да ће продужетак срамног ПКУ за полицијске службенике, уз сагласност тада два репрезентативна синдиката бити довољан да бар ове године, ову красну професију више не брукају, омаловажавају и свима отежавају у раду. Мислили смо, али смо их потценили. И појединце у Радној групи Министарства унутрашњих послова, али и репрезентативан синдикат, јер је морао бити информисан како изгледа, ако ништа друго, бар Нацрт Правилника о полицијским овлашћењима који је на мала врата, а без икаквог знања осталих синдиката, дана 19.06.2019. године ступио на снагу. Шта је добро, а шта лоше у њему? Да ли је повољан за полицијске службенике?

Овим Правилником ближе је дефинисан начин обављања полицијских послова и поступања полицијских службеника, примена овлашћења, а још ближе права грађана након примене ових радњи. Уместо да појединци из Радне групе Министарства унутрашњих послова који су учествовали у изради овог по нама, катастрофалног Правилника, њега поједноставе и олакшају рад полицијским службеницима на терену, додатно су закомпликовали ствари. То ће на својој кожи осетити управо наше министарство и ми сами – биће знатно повећан број притужби и представки, јер уз недостатак људских ресурса нису створени адекватни услови за рад, опрему боравак и смештај, како би одредбе овог Правилника могле да заживе у пракси.

Како не би дужили са  анализом, пажњу ћемо усмерити на неколико ствари које се тичу свакодневнице на послу, гледајући  из угла полицајца на терену..

Чињеница је да у последње време пристиже све већи број притужби и представки на рачун рада полиције. У свакој ОЈ постоји један руководилац ( најчешће је то помоћник командира) чији је један од задатака и спровођење притужбеног поступка. Само они знају колико је то обиман посао и да због тога запостављају остале послове и задатке. А применом овог Правилника, тек ће притужба, представка и жалби бити више и то на степен (квадрат). Члан 19. став 1. тачка 7 овог Правилника дефинише да између осталих, једно од права доведеног лица са којим ће бити упознат, буде и „да покрене поступак пред надлежним полицијским или правосудним органима ради испитивање законитости довођења и накнаде штете“. Члан 29. став 1. тачка 10. дефинише права задржаних лица, а између осталих, једно од права задржаног лица је „да покрене поступак пред надлежним полицијским или правосудним органима ради испитивање законитости задржавања и накнаде штете“.

Да нас неко не схвати погрешно, поштовање људских и мањинских права и упознавање грађана о тим правима је оно чему и ми тежимо, али из нама знаних разлога, користимо ову прилику да питамо надлежне из Радне групе МУП-а која је учествовала у изради овог Правилника, зашто нису таксативно наставили и дефинисали још низ одредби које би гласиле: „да покрене поступак пред надлежним полицијским или правосудним органима ради испитивања неадекватних услова смештаја у просторији за задржавање“ или „да покрене поступак пред надлежним полицијским или правосудним органима ради испитивања техничке исправности возила којим је доведен“ или „да покрене поступак пред надлежним полицијским или правосудним органима ради испитивања квалитета исхране коју добија“.

Све је више напада и повређених полицајаца и стално истичемо хитност у промени одредби које се односе на употребу средстава принуде, пре свега физичке снаге, службене палице и ватреног оружја, као крајњу нужду. Нажалост, овим Правилником, осим што и овог пута ни у једном делу није дата предност у поступању полицијском службенику, наметнута је нпр. обавеза да лице према коме буде употребљен распршивач са надражујућим средством, полицијски службеник упозори да не користи креме, коју врсту сапуна да користи, да тапкањем пешкиром брише лице, а не трљањем и сл.

Када сумирамо наведено: довођење, задржавање и употребу средстава принуде, долазимо до Комисије задужене за оцену оправданости и употребе средстава принуде, која ће изгледа бити ригорозна, те нам и у овом случају прети опасност од дисциплинских пријава или још теже прекида радног односа. И у овом случају не стављајући у први план безбедност полицијског службеника, нити ризике и околности под којима је употребио средства принуде и не разматрајући његову процену, Комисија сагледава следеће: да ли је службени задатак могао бити извршен без употребе средстава принуде нпр.

Међутим, није све тако црно, у овом Правилнику ближе је дефинисан начин вршење увиђаја, КД преглед, употреба електрошокера и електричне палице, начин извештавања, изглед образаца, начин уручења позива и сл.

Укратко, како не би дужили, представници Радне групе који су били укључени у изради овог Правилника акценат су највише ставили на заштити и поштовању људска права (да ли та права имају полицијски службеници?), писали нејасне саставе који се у делићу секунде не могу применити у пракси и сл. И овог пута нису водили рачуна (или нису хтели)  о полицајцу на терену и проблемима са којим се сусреће приликом поступања.

Не замерамо њима, они полицијски посао никада нису обављали на улици, већ замерамо онима који су то дозволили. Управо због њих Министарство унутрашњих послова из свог буџета издваја енормне суме ради обештећења услед изгубљених управних и судских поступака. А како ствари стоје, применом овог Правилника биће их још више…

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић


СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ