Чињеница је да у одређеним Секторима у Министарству унутрашњих послова нешто не „штима“. Да ли је то ствар незнања, нестручности, неодговорности или можда зависти оних чији је задатак само да спроведу у дело Одлуке и Споразуме Министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића нисмо сигурни. Али једно знамо – захваљујући „стручњацима“ из тих Сектора, запослени у МУП-у у последње време бивају оштећени и дискриминисани са свих страна. Сетимо се само случајева дневница, накнада за рад са мигрантима, путних трошкова, јубиларних награда… И томе изгледа нема краја. Синдикат српске полиције се свакодневно труди да њихове грешке исправи и док ти поступци трају, они се потруде, па нас поново изненаде. Овог пута су то учинили са тзв. мешовитим патролама Војске и Полиције које су распоређене дуж граница са Македонијом и Бугарском.

Анализирајући ситуацију где је за овакве активности потребно обезбедити довољан број људства, опреме и возила, а сви знамо да су ово горући проблеми код нас и да једва састављамо крај са крајем, Синдикат српске полиције овакав вид сарадње између МУП-а и МО апсолутно подржава. Разлог је тај што Војска има ону опрему која нама највише недостаје. Сматрамо да се заједничком сарадњом, допуњујући једне друге, добро опремљени можемо борити против спречавања илегалних прелазака и кријумчарење миграната.   

Осим материјалних ствари где МО предњачи у односу на МУП, са малом дозом љубоморе и зависти, али и са жалошћу морамо истаћи и то да су њихови радници запослени у Логистици боље организованији и стручнији од наших. Код њих се ради све „под конац“, а „наши“ увек траже начина да нешто искриве када нема потребе и када то ураде обичај је да увек буде оштећен онај ко и највише ради на терену – полицијски службеник.

Мешовите патроле су организационе и теренске активности припадника Војске Р.Србије ( у даљем тексту: војник)  и полицијских службеника МУП-а Р. Србије чији је циљ сузбијање и спречавања илегалних прелазака и кријумчарење миграната. На терену полицијски службеници поступају искључиво по наређењима војника,  неретко се деси да се она косе са описом послова који су дефинисани у Закону о полицији. Смене најчешће трају  12 часова, где је за то време бољем опремљеном  војнику обезбеђена исхрана, вода и дневница у износу од 1.800 динара (а међу њима се прича да ће се она ових дана повећати на 2.400 динара). Насупрот њега је локални полицијски службеник у неквалитетној одећи и борбеним патикама које пропуштају воду или дотрајалим и поцепаним чизмама, без хране и воде и возила, али са већим степеном одговорности у односу на војника. Дневница или било каква друга накнада локалном полицијском службенику није обезбеђена, јер по речима  појединих економиста из МУП-а  који су прави специјалисти за правне науке, он само ради „свој редован посао на терену у оквиру своје матичне јединице“. Изузетак су припадници Жандармерије и ИЈП ангажовани на раду са мигрантима, где им горе наведена права следују сходно Одлуци министра унутрашњих послова 01 Број 6368/2016 од дана 26.07.2016. године.

Синдикат српске полиције апелује на надлежне органе у МУП-у да што пре предузму одговарајуће мере и радње како би се обезбедила неопходна материјална средства,  храна, вода и наравно дневнице полицијским службеницима и тиме стали на пут очигледној дискриминацији у односу на војнике који обављају скоро па исти посао.  У супротном бићемо принуђени да се обратимо осталим надлежним институцијама у држави да нам помогну и у складу са својим овлашћењима реагују.

Гледати неког са ким заједно проводите сваког другог дана по 12 часова како у односу на тебе има обезбеђене све неопходне услове за рад, никоме није пријатно.  Наравно о овоме и осталим непријатним ситуацијама на терену не могу знати они који до 15 часова не излазе из климатизованих канцеларија и обедују у ресторанима. Нажалост,  такви нам у МУП-у планирају и организују активности на терену.

 Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић