Na tragu ideje o borbi protiv korupcije kao jednog od prioritetnih zadatka Vlade, što je i jedan od uslova  da se privede kraju ovo naše „dugo putovanje u Jevropu“, stvorena je široka koalicija partnera različitih, do juče nepomirljivih, političkih interesa i profila. Ova borba naišla je na podršku svih društvenih slojeva, ali od ideje do njene realizacije postoje brojne prepreke.

Iako se u čitavoj javnosti neprimetno i neminovno nameće pitanje – da li nam je u ovom istorijskom trenutku potrebna borba ili rat protiv korupcije, jer to podrazumeva drastično različite pristupe u pokušaju iskorenjivanja ovoga zla  (nije slučajno što Amerikanci posle 11/09 koriste sintagmu „rat protiv terorizma“) koje već godinama izjeda društveno tkivo – u tolikoj meri da se već teško razlikuje zdravo od bolesnog, mi, kao sindikat, u ovom trenutku želimo da skrenemo pažnju na samo neke elemente koji mogu ukazati na sposobnost nadležnih institucija da se uhvate u koštac sa ovim problemom.

S tim u vezi, postavljamo pitanje, može li MUP R Srbije u najavljenu borbu  protiv korupcije u društvu, ako njegovi najviši rukovodioci već godinama rade na stvaranju uslova za sistemsku korupciju u samom Ministarstvu!!!? Može li se u takvu borbu bez iskorenjivanja gotovo institucinalizovanih pojavnih oblika „unutrašnje“ korupcije, bez ukidanja osnova za pojavu korupcije u Ministarstvu!???

Prema nekim definicijama korupcija (lat. Corruptus  – potplaćen) ili podmitljivost obično označava korišćenje službenih ovlašćenja i prava poverene moći za privatne svrhe, suprotno zakonu i moralnim vrednostima. Otuda se po nekima korupcija definiše i kao „moralna pokvarenost“. U političkim pogledu, po definiciji politologa Harold-a Dwight-a Lasswell-a, korupcija je povreda opšteg interesa zbog ličnog koristoljublja.

Za početak ćemo samo pobrojati neke pojavne oblike (ali se nećemo njima i baviti) „unutrašnjeg“ korumpiranja na različitim nivoima u Ministarstvu, od kojih je svakako najrazorniji negativna selekcija kadrova. Nećemo pričati ni o davanju na 24-časovno korišćenje „besnih“ službenih automobila koje možete do mile volje voziti gde god hoćete i koliko hoćete, niti o davanju skupocenih mobilnih telefona kojima se preciznije određuje „status“ pojedinaca u radnoj sredini. Nećemo se baviti ni postavljanjem pojedinaca na rukovodeće funkcije u pojedinim policijskim upravama – rukovodilaca kojima se omogućuje da više godina po osnovu, plate, dnevnica, hranarine, odvojenog života od porodice, luksuziranja po hotelima, zgrću velike sume novca, kao da baš tamo, u toj sredini, nema sposobnih i radnika od poverenja. Samo ćemo pomenuti slučajeve kada visoki rukovodioci političkih stranaka dovode svoje štićenike za ručicu i zapošljavaju ih u Ministarstvu bez ikakve prethodne provere, ne samo bezbednosne.

Zašto nećemo, pitate se vi!!!? Pa, zbog toga što u svim ovim slučajevima već imamo i korumpirane i one koji korumpiraju. Mada se o ovakvim vidovima korupcije malo piše i zna u javnosti, javnost to ipak dobro naslućuje.

Namera nam je da ovog puta vašu pažnju usmerimo na veoma opasnu pojavu koja zbog višemesečnog, a u nekim slučajevima i višegodišnjeg opstajanja, postaje ili je već postala institucionalizovani osnov za stvaranje korupcije u Ministarstvu.

Većini zaposlenih u MUP-u je poznato da oko 1000 zaposlenih u Ministarstvu već više od pola godine nije dobilo rešenje o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa poslednjom sistematizacijom radnih mesta u Ministarstvu. Oko 1000 ljudi koji su protivzakonito lišeni svojih prava. Šta tek reći o onim slučajevima, a obavešteni smo da ima i takvih, mada su ova saznanja neproverena, kada policijski službenik ne dobije rešenje, iako se u evidencijama Ministarstva vodi da je raspoređen na niže radno mesto, sa nižom platom!? A pošto nema rešenja ne može ni da se zvanično žali. I ćutke prima tu nižu platu.

A tek o slučajevima kolega koji sedam (7) godina ne dobijaju nikakvo rešenje o raspoređivanju pri čemu su do krajnosti marginalizovani i isključeni iz radnog procesa!!! A ima i kolega koji godinama ne dolaze na posao, jer „nema slobodnih kancelarija“.

Svi oni su postali statusno i materijalno zavisni, ne od zakona i od rezultata svog rada, već od svojih rukovodilaca. Za razliku od većine zaposlenih imaju još jedan, dodatni problem – stalnu strepnju da li će zadržati radno mesto, hoće li im sutradan neko doneti rešenje kojim se proglašavaju tehnološkim viškom? Ili će im neko doneti neodgovarajuće rešenje u smislu Zakona o policiji? Upravo ljudi u takvoj poziciji, ne želimo nikoga ovime da uvredimo, postaju „dobar materijal“ za korupciju i ucenu svake vrste. I spoljašnje i unutrašnje. A od korumpiranog i ucenjenog koji je jednom podlegao pritisku, mogu se uvek iznova tražiti razne „usluge“.

SSP je pokušao da, po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, preko Biroa za informacije od javnog značaja Ministarstva, dođe do podatka o tome koliko zaposlenih u Ministarstvu od stupanja na snagu Zakona o policiji nije dobilo nijedno rešenje o raspoređivanju na radno mesto i to po organizacionim jedinicama. Od strane Biroa obavešteni smo da Biro ne raspolaže takvim dokumentom. Verujemo da je odgovor istinit, odnosno da se u Ministarstvu ne vodi evidencija o broju takvih lica, ali isto tako verujemo da Ministarstvo raspolaže imenima svih njih, iako, po Zakonu, Biro nije u obavezi da sačini novi dokument da bi odgovorio na naš zahtev. Sa zakonske strane gledano, njihov odgovor je sasvim u redu.

Međutim, ovakav odgovor je sa moralnog stanovišta u najmanju ruku diskutabilan i kao takav nije u duhu Zakona, a istovremeno je diskriminatorski prema sindikatima uopšte u odnosu na druge učesnike javnog života.

Da bismo ovo objasnili ovu poslednju tvrdnju, zamislićemo jedan drugi primer. Recimo, da se neki novinar, po osnovu istog Zakona, obrati Ministarstvu zahtevom da mu se dostave podaci o ukupnom broju prekršaja javnog reda i mira u Beogradu, po vrstama, na dan 01.01.2013.januara 2013. godine, u vremenu od 00,00-02, 00 časa. Cilj ovakvog jednog zahteva bi, najjednostavnije rečeno, mogao biti da se dođe do podatka o tome kako novogodišnja atmosfera utiče na javni red i mir, ali to nije ni bitno, jer, po Zakonu, niko nije dužan da objašnjava raloge zbog kojih traži neku informaciju od javnog značaja. Elem, takav zbirni podatak ne postoji niti u jednom dokumentu u Ministarstvu. Da bi se udovoljilo tom zahtevu, neophodno je pokrenuti bazu podataka u informacionom sistemu Ministarstva, treba da se napiše tušta i tma komandi kako bi se iz postojeće baze izvukli baš ti traženi podaci, a onda i obrade ti podaci i sačini novi dokument, što Ministarstvo, opet, po Zakonu, nije dužno da učini. E, sad, zamislite situaciju da se novinaru odgovori da Ministarstvo ne raspolaže traženim dokumentom.!!! Mišljenja smo da bi potpisnik takvog odgovora, posle protesta novinara ili direktora njegove kuće, momentalno dobio otkaz, a svakorazni analitičari iliti tumači i obducenti aktualnog društvenog trenutka bi bili gosti svekolikih trlababalan emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom; opozicija bi u najmanju ruku tražila ostavku ministra, ako ne i čitave Vlade, dok bi se pozicija branila da oni sa tim nemaju veze, da su oni bezbroj puta dokazali da su za saradnju sa medijima, da je pomenuti odgovor delo jednog činovnika i to, gle, baš onog kojeg je na to mesto postavila prethodna vlast… i sve tako u krug.

Upravo zbog ovakvog jednog primera tvrdimo da Biro ne postupa u skladu sa duhom Zakona o pristupu o javnim informacijama i da se faktičkim skrivanjem podataka koje smo tražili, svesno ili nesvesno, sasvim je svejedno, stavlja u službu onih koji podstiču stvaranje uslova za pojavu korupcije u Ministarstvu i postaje njihov aktivan saučesnik. Pa zdrava logika nalaže da nije Zakon donet da bi se prljavština sklanjala pod tepih, već naprotiv – da se otkrije.

Potpisnik već pomenutog odgovora Biroa je ovlašćeno lice g. Dragan Popović, koji je nedavno na jedan naš drugi zahtev, da nam se dostavi evidencija radnika Uprave za poslove ishrane i smeštaja koji tokom sezone obavljaju poslove u hotelu „Beograd“ u Bečićima za protekle 4 godina, odgovorio da MUP ne raspolaže dokumentom koji sadrži takve informacije. Izgovori čovek neistinu a da nije nimalo pocrveneo, prekoračivši pri tom sve zakonske rokove za odgovor!!! I za to neće nikome odgovarati! (Ne zato što nije pocrveneo, već zato što je dao neistinitu informaciju i prekoračio rok). Njemu nije bitno što smo na ovaj način želeli da, barem u jednom delu, proverimo neke glasine kako se na rad u „Beograd“ gotovo uvek šalju isti radnici a što je posledica korumpiranosti onih koji te odluke donose.

SSP je nedavno uputio Birou novi zahtev kojim tražimo da nam se dostavi informacija koji su to radnici koji od 2006. godine, odnosno od stupanja na snagu Zakona o policiji nisu dobili nikakvo rešenje o raspoređivanju, uz upozorenje na zakonske posledice kod eventualnog odgovora da Ministarstvo ne poseduje dokument koji sadrži tražene informacije, s obzirom da se takvi podaci nalaze u digitalnom zapisu u UIT, odnosno u Sektoru finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova. Na isti način tražili smo i da nam se dostave podaci o svim radnicima koji nisu dobili rešenje u skladu sa poslednjim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta iz 2012. godine.

Sa ovim nezakonitostima su i u pisanoj i u usmenoj formi upoznati i ministar i direktor policije i nadležni u Sektoru finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, a sa nekim od njih i nadležni sudovi i Javno pravobranilaštvo. Kako to obično biva, očekivane reakcije onih koji su zaduženi za sprovođenje zakona nema. Zato se postavlja pitanje mogu li građani imati poverenja u institucije sistema, ako ni sam zaposleni u tim institucijama ne veruju svojim rukovodiocima?

Jedan od osnovnih zadataka SSP je da bude katalizator svih negativnih pojava u MUP-u koje štete interesima radnika, pa i onih pojava koji predstavljaju pogodnu podlogu za pojavu korupcije, da takve pojave i njihove generatore argumentovano žigoše i da se kao anti-telo u bolesnom organizmu bori protiv bolesti. Za to nam je potrebna podrška svih radnika, ne samo članova našeg Sindikata. Nemamo nikakve sumnje da nam je potrebna i podrška i pomoć drugih sindikata, bez obzira na njihovu reprezentativnost, jer verujemo da su nam ciljevi isti. To, međutim, nije dovoljno. Neophodna nam je i pomoć medija, javnih ličnosti i šire društvene javnosti, jer iako smo ove konkretne probleme locirali i identifikovali, sigurni smo da oni svoje pandane imaju u drugim organima državne uprave.

Služba za informisanje SSP