Ситуација један: полицајци одељења за сузбијање наркотика претресају стан ухапшеног дилера дроге. Један од њих у купатилу налази баде мантил са новчаницом од 100 евра. Да ли ће новац ставити у свој џеп? Ситуација два: полицијска патрола је послата да обезбеди украдени аутомобил, паркиран на улици. У њему се налази скупоцени „ајфон”. Да ли ће полицајац доћи у искушење и телефон, вредан неколико стотина евра, узети и задржати за себе? Ситуација три: саобраћајци уочавају возача који прелази преко пуне линије и заустављају га. Грађанин признаје грешку и са њима започиње расправу. Да ли ће полицајац од возача затражити десетак евра да би „зажмурио” на прекршај?

Ово су свакодневне околности у послу полицајца. Међутим, он неће знати да ли је реч о уобичајеној ситуацији или управо полаже такозвани тест интегритета Сектора унутрашње контроле МУП-а Србије. Реч је новом овлашћењу унутрашње контроле која ће открити корумпиране полицајце.

„Основни циљ СУК-а је генерална превенција, а не хапшење полицајаца. То значи да када саобраћајац заустави возача, он не зна да ли је то грађанин или припадник унутрашње контроле”, каже за „Политику” Милош Опарница, начелник СУК-а и помоћник министра унутрашњих послова.

Нова антикорупцијска метода је симулација стварне животне ситуације по унапред утврђеном сценарију који се не може мењати. „Код теста интегритета нема провокације кривичног дела, инспектор СУК-а не сме полицајцу да нуди новац”, објашњава Опарница суштину овог теста. На констатацију да је остављен новац у баде мантилу провокација кривичног дела, начелник тврди да није, јер, како наводи, полицајац размишља о сразмери последица и добити. За мали новчани износ не исплати му се да ризикује губитак посла.

Полицајац који је тестиран на корупцију биће обавештен о томе. Уколико је „позитиван”, значи да је прошао тест, а ако је „негативан” против њега се покреће поступак. Међутим, не значи да они који су прошли тест неће поново бити проверавани. Начелник СУК-а каже да су искуства страних полиција, које већ увелико примењују овај тест, таква да многи „падну” на ретестирању.

Тесту интегритета мора да претходи сумња, односно обавештајни податак или пријава грађана да је одређени полицајац корумпиран, као и анализа ризика. Нема насумичног бирања „жртве”, јер је, наводи Опарница, тест интегритета скуп посао и он неће бити рађен серијски. „Неколико успешно обављених тестова интегритета би у Србији променило стање у борби против корупције у полицији”, каже Опарница. За почетак, неопходна је одговарајућа опрема и новац. „Потребна нам је и засебна зграда, гаража, радионица. Најидеалнија и најјефтинија комбинација је да се тест обавља са различитим аутомобилима”, наводи Опарница.

Иницијативу за покретање „теста интегритета” моћи ће да наложи осам људи у полицији – директор, министар и његови помоћници. Осим теста интегритета СУК ће почети да примењује још две новине у борби против корупције – проверу промене имовинског стања и анализу ризика корупције. „Анализа ризика, провера имовног стања и тест интегритета су систем спојених судова. На основу анализе ризика и процене корумпираности сваког радног места, одређени делови полиције даваће на увид имовинско стање које може да буде индикатор за тест интегритета.

Имовинске карте мораће да приложе министар, помоћници министра, државни секретари, секретар и директор полиције. По новом закону, имовинске карте на увид ће давати одређени број начелника и шефова у МУП-у, као и полицајци на високоризичним радним местима. То могу да буду запослени на посебно осетљивим пословима (сузбијања наркоманије и примени посебних доказних радњи као што је прислушкивање).

СУК је прошле године поднео 168 кривичних пријава против 173 полицајца и 65 грађана. Пријавама је обухваћено 335 кривичних дела, међу којима су најбројнија примање мита (111) и злоупотреба службеног положаја (86), превара (37), несавестан рад у служби (23) и давање мита (21). Ухапшен је 51 полицајац и 29 грађана. У 2015. години поднета је 31 кривична пријава против руководилаца у МУП-у. Међу њима су два полицајца највишег ранга и више начелника управа.
———————————————————————————-

Шта треба да зна министар

На поједине оптужбе да рад СУК-а зависи од воље министра унутрашњих послова, Милош Опарница каже да је први човек МУП-а увек информисан о ономе што би требало да зна, али да не може да утиче на рад или да стопира истрагу. „Тужилац води истрагу, а ми поступамо по његовим налозима. Када спознамо да постоје елементи кривичног дела, дужни смо, по Закону о кривичном поступку, да без одлагања о томе обавестимо тужиоца. О томе се сачињава службена белешка. Тиме је онемогућено да министар утиче на рад СУК-а”, каже Опарница.
———————————————————————————–

Ко контролише унутрашњу контролу

Милош Опарница тврди да није било случајева да су његови запослени „ухваћени” у кривичном делу. Као доказ поузданости наводи прошлогодишњу акцију „ревизор”, која је после 13 месеци истраге довела до хапшења 41 особе на граничном прелазу Бачки брег.

„За то време ниједан оперативни податак није процурео”, каже Опарница.

Рад СУК-а изнутра контролише комисија коју формира министар унутрашњих послова, а чине је два помоћника директора полиције и један представник СУК-а. Спољну контролу обавља скупштински Одбор за безбедност и унутрашње послове, судови, тужилаштва, повереник за информације од јавног значаја, заштитник грађана и други.

Колеге их не воле, али их поштују!

Како на запослене у СУК-у гледа остатак полиције? „Никоме ништа не можемо да учинимо, завршимо, нити да опростимо. Нас нико не воли. То и не тражимо, већ само да нас поштују. Сви имамо пријатеље из других организационих јединица, са факултета, из комшилука. Оно што радимо је строго поверљиво и службена тајна“, наводи Милош Опарница.

Служба за информисање ССП