Уз дужно поштовање према породици Татон, и саосећањем за претрпљени бол породице због убијеног детета, сматрамо да Министарство унутрашњих послова односно полиција не може да сноси искључиву одговорност нити да гарантује апсолутну безбедност свих у Србији.
Полицајци би волели да је наше друштво очишћено од криминала, корупције, екстремизма и хулигана, међутим за тако нешто није потребна само воља полиције већ читавог државног система.
На жалост, поред прича да држава има вољу и снагу да се избори са овим друштвеним проблема видљиво бољих резултата и даље нема. И док се за превентиву очито премало улаже, с друге стране, стиче се утисак да реформа правосуђа није дала жељене резултате, да је казнена политика преслаба и да нема ефекта одвраћања од чињења кривичних дела.
У протеклих пар година неприхватљиво је велики број убистава полицајаца, рањавања и напада на припаднике МУП, што логично ствара питање, ако се сами не можемо заштитити или нас држава не штити довољно, како и на који начин можемо штитити грађане или туристе и бити одговорни за њихову безбедност?
Што се тиче одштетног захтева Татонових од 300.000 евра према МУП, ни мало нас неће изненадити ако Министарство буде платило ову суму, с обзиром да је у протеклих пар година за разне спорове платила више од две милијарде динара.
На жалост, овим не домаћинским пословањем и неодговорношћу надлежних у МУП долазимо до ситуације да се буџетска средства немилице троше на спорове које МУП редовно губи, уместо да се троше на побољшање услова рада и превентиву делатност.
Број:  47и /012
Београд, 15.03.2012.године