Uz dužno poštovanje prema porodici Taton, i saosećanjem za pretrpljeni bol porodice zbog ubijenog deteta, smatramo da Ministarstvo unutrašnjih poslova odnosno policija ne može da snosi isključivu odgovornost niti da garantuje apsolutnu bezbednost svih u Srbiji.
Policajci bi voleli da je naše društvo očišćeno od kriminala, korupcije, ekstremizma i huligana, međutim za tako nešto nije potrebna samo volja policije već čitavog državnog sistema.
Na žalost, pored priča da država ima volju i snagu da se izbori sa ovim društvenim problema vidljivo boljih rezultata i dalje nema. I dok se za preventivu očito premalo ulaže, s druge strane, stiče se utisak da reforma pravosuđa nije dala željene rezultate, da je kaznena politika preslaba i da nema efekta odvraćanja od činjenja krivičnih dela.
U proteklih par godina neprihvatljivo je veliki broj ubistava policajaca, ranjavanja i napada na pripadnike MUP, što logično stvara pitanje, ako se sami ne možemo zaštititi ili nas država ne štiti dovoljno, kako i na koji način možemo štititi građane ili turiste i biti odgovorni za njihovu bezbednost?
Što se tiče odštetnog zahteva Tatonovih od 300.000 evra prema MUP, ni malo nas neće iznenaditi ako Ministarstvo bude platilo ovu sumu, s obzirom da je u proteklih par godina za razne sporove platila više od dve milijarde dinara.
Na žalost, ovim ne domaćinskim poslovanjem i neodgovornošću nadležnih u MUP dolazimo do situacije da se budžetska sredstva nemilice troše na sporove koje MUP redovno gubi, umesto da se troše na poboljšanje uslova rada i preventivu delatnost.
Broj:  47i /012
Beograd, 15.03.2012.godine