Београд, 08.02.2015.године, – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је данас да ће поводом Дана државности 15. фебруара, нерадни дани бити понедељак,15. и уторак, 16. фебруар.

Како се наводи, према Законуо државним и другим празницима у Србији, Сретење – Дан државности Србије је државни празник и празнује се 15. и 16. фебруара. Додаје се још и да ове године Дан државности пада у понедељак и уторак и да су ти дани нерадни.

У Србији се Сретење – Дан државности Србије, обележава у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком,културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Хронолошки:

• фебруар 1804. почео Први српски устанак;
• фебруар 1835. донетСретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.

У сусрет овом празнику позабавићемо се питањем државних празника у Републици Србији и правима запослених у време државних празника.

Будући да у Министарству унутрашњих послова постоји потреба за непрекидним радом одређених служби, као и да имамо две категорије запослених – полицијске службенике и државне службенике, овај празник, као и већина осталих, различито ће се рефлектовати на права запослених када је у питању радно време, зарада и накнада зараде.

Стога вам овде преносимо изводе и Закона и Посебних колективних уговора, као и нека службена Мишљења министарства за рад. Верујемо да ће се свако од вас пронаћи у неком делу текста и да ће му бити разјашњења права у време празника. За све нејасноће помоћ можете добити од наших правника, а питања послати на мејл адресу: pravnik@ssp.org.rs

У складу са чл. 1. Закона о државним празницима у Републици Србији (Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011.)(У даљем тексту: Закон) Сретење- Дан државности Србије празнује се 15. И 16. фебруара.
„Државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије.“

У складу са чл. 3 Закона о државним празницима у Републици Србији :
„У дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим на Дан победе који се празнује радно.“
Међутим, државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга дужни да обезбеде непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дане државних и верских празника, ако би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу (члан 3. став 2 Закона).
Такође, уколико природа делатности или технологија процеса рада захтева непрекидан рад, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, могу да раде и у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији (члан 3. став 3 Закона).
Уколико датум када се празнује државни празник падне у недељу, у том случају се не ради првог наредног радног дана.

У односу на државне празнике, који се померају на наредни радни дан ако падну у недељу, верски празници се не померају. Ако један од наведених верских празника падне у недељу слави се на тај дан и запослени немају право по том основу да не раде наредног радног дана.

У складу са чланом 1а Закона:
„Државни празници Републике Србије јесу и Нова година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату.
Нова година празнује се 1. и 2. јануара, Празник рада – 1. и 2. маја, Дан победе 9. маја а Дан примирја у Првом светском рату 11. новембра.“

Такође се у складу са чл. 2. Закона у Републици Србији празнују и верски празници:
„1) први дан Божића (7. јануар);
2) Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса.“
Запослени у Р. Србији у складу са Законом, а према вероисповести, имају право и на следећи нерадан дан:
„1) православци – на први дан крсне славе;
2) католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару;
3) припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама;
4) припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура.“
Поред државних празника који се празнују нерадно, у складу са чл. 5а Закона: Свети Сава – Дан духовности (27. јануара), Видовдан – спомен на Косовску битку (28. јуна), Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату (22. априла) и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату (21. октобра) представљају празнике који се празнују радно.

– Права запослених у дане државних и верских празника –

Запослени у време државних празника има поред основне зараде и зараде по основу радног учинка и:
1) Право на накнаду зараде за време одсуствања са рада на дан празника
2) Право на увећање зараде за рад на празник
У члану 105. Закона о раду (“Сл. гласник РС” број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014), утврђено је да се зарада запосленог састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду (члан 105. став 1. Закона).
У складу са чл. 108. Закона о раду запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду и то:
„1) за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице;“
Ако је запослени, због природе посла или организације процеса рада, радио на дан државног или верског празника, остварио је право на увећану зараду, у зависности од распореда његовог радног времена.

Запослени који су радили на дан празника, поред увећане зараде за рад на дан празника имају право и на друга увећања зараде у складу са законом, општим актом и уговором о раду и то уколико су испуњени услови за остваривање тих права (нпр. увећање зараде за рад ноћу, ако рад ноћу није вреднован кроз основну плату, увећање зараде за прековремени рад и сл). (Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 011-00-172/2014-02 од 11. марта 2014. год.)
Уз то, уколико су се истовремено стекли услови за увећање зараде по још неком од основа наведених у чл. 108. Закона о раду, проценат увећане зараде не може бити ниже од збира процената по сваком од основа увећања.

У складу са чл. 114. Закона о раду:
„Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.“

У складу са Мишљењем Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 131-06-00014/2005-02 од 5. маја 2005. год. за одсуствовање са рада у дане празника запослени има право на накнаду зараде само ако празник падне у дане који су према распореду радног времена његови радни дани (узимајући у обзир распоред његовог радног времена-петодневни, шестодневни, сменски или турнус).
Имајући у виду наведено, а у складу са мишљењем Министарства рада и социјалне политике бр. 011-00-00421/2008-02 од 04.05.2008. године запослени који није радио на дан државног празника који је нерадни дан има право само на накнаду зараде, а не и на зараду.

У случају да је запослени радио на дан државног празника који је нерадни дан има право на увећану зараду у складу са чланом 108. став 1. тачка 1) Закона, без обзира на уговорену фиксну месечну зараду.

Члан 274. Закона о раду предвиђа новчана казну за послодавца са својством правног лица од 600.000 до 1.500.000 динара:
„10) ако запосленом не исплати накнаду зараде у складу са одредбама овог закона (чл. 114-117);“
Када су питању државни службеници и намештеници, као лекс специјалис у тој области примењује се Закон о платама државних службеника и намештеника (“Сл. гласник РС”, број 62/2006, 63/2006-испр., 115/2006-испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014) који у чл. 32. став 2 наводи следеће:
„Право на накнаду плате у истом износу као да је радио државни службеник има и ако није радио на дан празника који није радни дан или ако се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа.“
Дакле, државни службеници и намештеници док одсуствују са рада због празника имају право на накнаду плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу као и да раде.

Закон о радним односима у државним органима (“Сл. гласнику РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98-др.закон, 49/99-др.закон, 34/2001-др.закон, 39/2002, 49/2005-УС, 79/2005-др. закон и 23/2013-ОУС) у чл. 37. став 3 наводи:
„Плата се прима и за време коришћења годишњег одмора и за дане државних празника за које је законом прописано да се не ради.“

Закон о платама у државним органима и јавним службама (“Сл. гласнику РС”, бр. 34/2001, 62/2006-др.закон, 116/2008-др.закон, 116/2008-др. закон и 92/2011, 99/2011-др.закон, 10/2013, 55/2013 и 99/2014) који уређује плате запослених у јавним службама дефинисаних чл. 1 истог закона, када је у питању накнада плате за одсуствовање за време празника у јавним службама, упућује на примену општих прописа о раду.
Па тако, у чл. 5. став 1 тач. 3) Закона о платама у државним органима и јавним службама предвиђено је да додатак на плату припада за:
„3) рад на дан државног и верског празника;“
Став 3 поменутог члана упућује на директну примену Закона о раду када је у питању обрачун, исплата и висина додатка на плату по овом основу.
Према томе, запослени у јавним службама имају право на накнаду плате за време празника у висини просечне месечне плате остварене у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се одсуствује за време празника.

– Преглед празника у Републици Србији у складу са Законом о државним празницима у Републици Србији –

Државни празници у Републици Србији који се празнују нерадно су:
Нова година – 1. и 2. јануар
Сретење – Дан државности Србије –15. и 16. фебруар
Празник рада –1. и 2. мај
Дан примирја у Првом светском рату –11. новембар
Законом је прописано да ”ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана.”
Верски празници у Републици Србији који се обележавају нерадно су:
Први дан Божића – 7. јануар
Васкршњи празници – почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса

Поред наведених празника, запослени имају право да не раде у дане одређених верских празника, и то:
Православци – на први дан крсне славе
Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару,
Припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама,
Припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура.

У Републици Србији празнују се и обележавају радно:
Свети Сава – 27. јануара
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла
Дан победе – 9. маја
Видовдан – 28. јуна
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра.

И,за крај, подсећање на одредбу Посебног колективног уговора за полицијске службенике којим се гарантују накнаде у нешто већем износу од законом прописаних:

Члан 12.
Полицијски службеник има право на додатак на плату:
1) за рад на дан празника који је нерадни дан – 121% од основне плате;
2) за рад ноћу (од 22 часа до шест часова наредног дана) – 28,6% од основне плате;

Шеф службе за информисање
Миле Лазаревић