Beograd, 12.9.2016. godine, – Održan je osmi redovni mesečni sastanak sa Radnom grupom MUP za saradnju sa sindikatima. Delegaciju Sindikata srpske policije na sastanku činili su: Lazar Ranitović – predsednik SSP, Mile Lazarević – zamenik predsednika, Viktor Ratković – generalni sekretar, Nikola Petrović – predsednik SG OŽ Beograd i Mirko Jovnaš – predsednik SG UZO.

Radom radne grupe predsedavao je državni sekretar Milosav Miličković, uz učešće skoro svih redovnih članova Radne grupe. Nakon kratkih pozdravnih reči državnog sekretara i predsednika sindikata pristupilo se radu po unapred dostavljenim temama.

1. Čuvanje hemijskih materija, predmeta KD

Na sastanku održanom juna ove godine izneli smo problem policijskog obezbeđenja hemijskih materija u Staroj Pazovi i u Zemunu. Tada je zajednički konstatovano da u okviru MUP ne postoji mogućnost rešavanja ovog problema, kao i to da u nadležnim sudovima i zdravstveno-medicinskim ustanovama nema sluha, niti dobre volje da se problem reši. Stoga je državni sekretar na sebe preuzeo da ministru prenese situaciju i potrebu direktnog kontakta sa njegovim kolegama iz ministarstva zdravlja i pravosuđa.

Nažalost, ni tri meseca kasnije, iako je državni sekratar konstatovao da je ovo opravdano pitanje, još uvek ništa nije urađeno, odnosno dogovor između ministarstava nije napravljen, a rešenje je izvan domašaja MUP-a. Stoga nam preostaje da i dalje bespotrebno trošimo i ljudske i materijalne resurse.

2. Problematika u Upravi za obezbeđenje

Iako je pre dva meseca delegacija SSP održala sastanak u Jedinici za obezbeđenje, sa komadnatom JZO Milanom Glišovićem, njegovim pomoćnikom Petrom Bogdanovićem i načelnikom Odeljenja za obezbeđenje DKP Goranom Isakovićem, odredbe Zakona o radu i PKU u pogledu prekovremenog rada, posebno u Odeljenju za obezbeđenje DKP, se ne primenjuju, ukazani propusti se ne ispravljaju, već se ponavljaju. O veličini problema govori i činjenica da su zaposleni uvidom u redne liste utvrdili da su u poslednje 3 godine ostvarili prosečno po oko 400 prekovremenih sati. Iako direktno oštećeni i obespravljeni, oni su uzeli u obzir da bi podnošenje tužbe izazvalo dodatne troškove za MUP i dodatno opterećenje za ionako mali budžet, pa su 31.3.2016. godine predali zahteve za sklapanje sporazuma o vansudskom poravnanju, ali da čak posle više od 5 meseci nije izrađen i zaposlenima ponuđen sporazum o vansudskom poravnanju.

Predstavnici SSP su kao posebno loše istakli nastavak prakse da se na isplatnim listama ne poklapaju ostvareni i isplaćeni sati, a pomoćnik komadanta JZO Petar Bogdanović se pravi nevešt smatrajući da propisima nije precizno uređena materija prekovremenog rada, već da se to treba urediti pisanom naredbom ili depešom, a do tada, on neće postupiti.

Pomoćnik direktora policije, gospodin Bogoljub Živković je izneo da je iz JZO dobio uveravanja da je rešavanje ovog problema započeto i da će u dogledno vreme biti trajno rešeni. Takve informacije iz JZO smo demantovali, uz napomenu da je stanje, kako smo već ukazali čak pogoršano i da je sprovedena jedna vrsta odmazde tako što je Petar Bogdanović usmeno naredio da se zaposlenima u Odeljenju za obezbeđenje DKP više ne dozvoljava zamena smena.

Gospodin Miličković je zadužio gospodina Živkovića da najkasnije do 23.9.2016. godine, uz učešće predstavnika Direkcije policije, organizuje zajednički sastanak predstanika JZO i SSP, na kojem će se rešiti ovi problemi.

3. Radne grupe za izradu podzakonskih akata

Krajem avgusta formirano je ukupno sedam radnih grupa sa zadacima izrade pojedinih podzakonskih akata. Donosilac rešenja se poziva na član 124. Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mestau MUP pov. 01 broj: 2149/16 od 2.3.2016. godine, i u radne grupe imenuje po dva predstavnika reprezentativnih sindikata. Budući da je navedeni Pravilnik tajna, mi ne možemo znati da li u njemu postoji odredba o obaveznom uključivanju reprezentativnih i zabrani učešća sindikata kojima nije utvrđen takav status. Budući da je donošenje planiranih pravilnika izuzetno važno i svakako utiče na radno-socijalni status naših članova, Sindikat srpske policije, kao sindikat sa znatno više od 10% zaposlenih u svom članstvu, traži učešće u radu tih sedam formiranih radnih grupa. Smatramo da to ni na koji način neće ometati rad, niti da ugroziti interese poslodavca i reprezentativnih sindikata. Naprotiv, smatramo da smo kadri da doprinesemo usvajanju što boljih pravilnika.

Ukazali smo i da je propuštena prilika da se formira i radna grupa za izradu akta o proceni rizika. Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem Odluke o pokretanju postupka procene rizika, uz podsećanje da je rok za donošenje ovog akta 11.12.2016. godine (godinu dana od donošenja Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu).

Gospodin Miličković je odgovorio da je stav MUP, u skladu sa kolektivnim ugovorom, da samo reprezentativni sindikati daju svoje predstavnike u radna tela, a odbijen je i predlog da predstavnici SSP u radne grupe delegiraju bar posmatrače bez prava glasa. Napomenuo je da SSP, baš kao i svi ostali zainteresovani sindikati i pojedinci, radnim grupama mogu dostaviti svoje predloge akata i da će radne grupe takve predloge razmotriti. Takođe, nakon što ove radne grupe budu izradile nacrte akata, ti nacrti će biti dostavljeni i Sindikatu srpske policije na razmatranje i davanje mišljenja.

Zamenik predsednika Mile Lazarević je izneo da će SSP svakako da pripremi i dostavi svoje predloge pravilnika koje treba izraditi, uz opasku da izopštavanjem iz radnih grupa manje gubi SSP, ali mnogo više zaposleni i MUP u celini, jer bi predstavnici SSP doprineli da kvalitet tih pravilnika bude viši. Dodao je da predstavnici SSP, zbog prethodnih iskustava, nisu ubeđeni da će reprezentativni sindikati prilikom izrade pravilnika na pravi način zastupati zaposlene, da su ti sindikati su u više navrata pokazali svoju nesposobnost da se izbore za povoljna rešenja po zaposlene, a da je MUP dokazao svoju sposobnost da usvaja nerazumljive i u praksi neprimenljive pravilnike, koje onda pojašnjava depešama, pa potom i depešama na depešu. Konstatuje da su već uočena određena loša rešenja koja će samo komplikovati život i posao i zaposlenima i sindikatima u kasnijoj borbi za „isterivanje pravde“.

U pogledu akta o proceni rizika dobili smo odgovor da još niko ne zna ni kada se planira izrada ovog akta, ni da li se uopšte planira, uz napomenu da po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ne postoji obaveza izrade akta o proceni rizika za policijske poslove. Na pitanje šta ćemo sa više od 10.000 zaposlenih u MUP koji nisu policijski službenici, ostali smo bez ikakavog odgoora.

4. Nagrađivanje radnika angažovanih na obezbeđenjeu Sabora trubača u Guči

Predložili smo uvećanje koeficijenta plate svim policijskim službenicima koji su bili radno angažovani na posebnom obezbeđenju sabora trubača u Guči, analogno uvećanju koeficijenta plate pripadnicima IJP, bez obzira na pripadnost IJP, čime će zaposleni za isti rad biti na isti način i nagrađeni (kako je Zakonom o radu i propisano).

Dobili smo odgovor da nije moguće lienarno uvećanje zarade svim angažovanim ljudima zbog ograničenja planiranog budžetom MUP-a za ovu godinu, ali da je data preporuka načelnicima policijskih uprava da te ljude nagrade u okviru predviđene kvote za nagrađivanje od 5% ukupnog broja zaposlenih mesečno. Pošto su članovi Radne grupe zahtevali dostavljanje podataka o angažovanim policijskim službenicima koji su bili angažovani na posebnom obezbeđenju sabora trubača u Guči koji nisu nagrađeni uvećanjem koeficijenta plate, ovom prilikom pozivamo takve policijske službenike da se obrate predsednicima sindikalnih grupa, kako bi ovaj propust bio ispravljen.

     5. Žandarmerija

• Prekovremeni rad

Predsednik SG OŽ Beograd Nikola Petrović izneo je da se u odredima žandarmerije ne poštuju odredbe Zakona o radu i PKU kojima je regulisano radno vreme i prekovremeni rad. Predsednik SSP Lazar Ranitović je izneo opasku da je, prema podacima kojima SSP raspolaže, neverovatno da od 2011. godine do danas nije napisan nijedan jedini nalog za prekovremeni rad pripadnicima odreda, dok je to redovna praksa u Komandi žandrarmerije (bar po rečima Gorana Divjaka) i postavio pitanje da li je moguće da niko nikada u odredima žandarmerije nije ostvario ni sat prekovremeno rada?! Da li je to pravedno?!

Nikola Petrović je izneo da postoje slučajevi da se redovno radno vreme planira u trajanju dužem od 12 sati, skrenuvši pažnju na još jednu pojavu perfidnog izbegavanja mogućnosti ostvarivanja prava na prekovremeni rad na taj način što se smena planira npr. „od 16h – do potrebe“!, kojom prilikom je nevericu članova Radne grupe prekinuo pokazivanjem fotokopije primerka jednog takvog rasporeda rada. Kojim propisom je predviđeno takvo radno vreme?!

Gospodin Divjak je potvrdio da je ovaj problem uočen i da je evidentan, ali da će on u narednom periodu biti rešen. Dodao je da je problem nastao zbog toga što starešine u odredima žandarmerije nisu razlikovale institute prekovremenog rada i preraspodele radnog vremena, odnosno viška sati. Na to se nadovezao predsednik SSP Lazar Ranitović postavio pitanje da li starešine ne razlikuju tako jednostavne stvari zaslužuju da budu na mestima na kojima su sada. Gospodin Divjak je odgovorio da ne bi ulazio u to pitanje, ali da sigurno zaslužuju čim ih je neko tu postavio i ponovio da je on lično odredima žandarmerije uputio obrasce za prekovremeni rad, te da očekuje da u narednom periodu ovih problema više ne bude.

Nikola Petrović je tom prilikom izneo da je tačno da su starešine u odredima te obrasce dobili, ali da oni i dalje zahtevaju da im se prosledi depeša, instrukcija ili uputstvo gde bi im se precizno ukazalo u kojim slučajevima pripadnici odreda žandarmerije ostvaruju pravo na prekovremeni rad.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković je kao jedno od rešenja gospodinu Divjaku predložio slanje instruktine kontrole.

• Ishrana u Odredu u Beogradu

Postavili smo i pitanje kada će restoran MUP na Bežanijskoj Kosi postati funkcionalan, s obzirom na to da se Odred Žandarmerije u Beogradu snabdeva hranom iz ovog restorana. To ima za posledicu da policijski službenici umesto kuvanog obroka dobijaju lanč pakete (konzerve) iako nisu na terenu, uz opasku da su kuvani obroci svakao bolji po zdravlje i spremnost policijskih službenika, a, s druge strane, lanč paketi iziskuju više finansijskih sredstava od kuvanih obroka. S tim u vezi predložili smo da se dok se restoran na Bežanijskoj Kosi ne osposobi, njegovu funkciju preuzme neki od drugih restorana MUP.

Na ovo pitanje odgovorio je načelnik Sektora za finansije gospodin Drago Bjelica saopštivši da jer restoran na Bežanijskog Kosi van funkcije iz opravdanih razloga (požar), da su radovi u toku, tačnije pri kraju i da će po okončanju tih radova biti otvoren.

• Prekrivanje tetovaža

Ukazali smo i na još uvek aktuelno naređenje bivšeg komadanta Žandarmerije generala Milenka Božovića da pripadnici Žandarmerije prilikom angažovanja prekrivaju tetovaže. Postavili smo pitanje pravnog osnova za ovakvu zabranu, za šta nismo dobili odgovarajući odgovor, osim da je to naređenje još uvek na snazi i da je zabrana na osnovu tog naređenja, a da je smisao zabrane da pripadnici Žandarmerije prilikom postupanja zbog karakteristične tetovaže koja je izložena ne bi odali svoj identitet i na taj način potencijalno ugrozili svoju bezbednost.

Nismo bili zadovoljni dobijenim odgovorom, posebno u pitanju pravnog osnova, već smo predložili da, ukoliko je procena MUP-a da tetovaže treba prekrivati da se to uredi posebnim pravilnikom.

• Zaštitna oprema – antifoni

Nikola Petrović je ukazao na još jedan značajan nedostatak i problem u Žandarmeriji – nedostatak obavezne zaštitne opreme – antifona prilikom izvođenja gađanja, uz napomenu da je obaveza nošenja antifona propisana naređenjem, kao i elaboratom gađanja. S obzirom na to da spadaju u zaštitnu opremu i da njihov nedostatak može ostaviti trajne posledice po zdravlje (sluh) policijskih službenika, koje opet na kraju košta, smatramo da je neophodno što pre odobriti nabavku antifona i iste dostaviti odredima žandarmerije.

Dobili smo odgovor da su članovi Radne grupe svesni ovog problema, ali da zbog nedostatka finansijskih sredstava, antifoni do kraja tekuće godine sigurno neće biti nabavljeni.

Predložili smo da, do nabavke dovoljnog broja antifona, postojeći koji su na ličnom zaduženju budu razduženi i da se podele policijskim službenicima prilikom gađanja. Sa predlogom se složio gospodin Bjelica saopštivši da će biti izdat nalog da se vidi koliko ukupno ima antifona, gde se nalaze, da se razduže sa ličnog zaduženja, a da se nakon toga podele odredima u skladu sa potrebama (gađanjima).

• Zadržavanje pošte

Predsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na neprihvatljivu praksu u Žandarmeriji da se pošta upućena iz neke pisarnice izvan Žandarmerije (npr. iz SIV2) prema nekoj OJ ili prema nekom starešini u Žandarmeriji, zadržava u Komandi Žandarmerije i postavio pitanje po kom osnovu se to radi, odnosno po čijem naređenju?

Gospodin Divjak je rekao da od strane sindikata stiže prevelika količina pošte koja ometa redovan rad pisarnice i preporučio da sindikalni aktivisti međusobno opšte koristeći resurse Pošte Srbije, a ne resurse službene pošte MUP-a, navodeći da ako je neko pismeno upućeno nekom starešini u Žandarmeriji zadržano u Komandi Žandarmerije, onda za to sigurno postoji neki razlog, npr. ukoliko pismeno sadrži neke podatke koji zahtevaju proveru zakonitosti rada zaposlenih.

SSP je stava da niko ne može zadržavati poštu upućenu određenom adresatu, jer se na taj način obesmišljava pismeno i onemogućava komunikacija između predstavnika sindikata i predstavnika poslodavca. Slažemo se da ukoliko u dopisu ima elemenata da Komanda Žandarmerije, SUK ili tužilaštvo ispitaju određene navode da takav dopis mogu zadržati u cilju vršenja provera, ali da svakako adresatu moraju dostaviti bar fotokopiju dopisa. Takođe je neprihvatljivo da poštu kojom međusobno komuniciraju sindikalni predstavnici bilo ko otvara bez odgovarajće naredbe suda, jer se u suprotnom čini kriivično delo Povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki iz člana 142. Krivičnog zakonika, uz napomenu da se u slučaju da ovo krivično delo učini službeno lice u vršenju službe, gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

7. Nedostatak odgovarajućeg službenog vozila za rad s migrantima u PS Šid

Predsednik SSP Lazar Ranitović je članove Radne grupe upoznao da u PS Šid zbog kvara jedne marice, policijski službenici po trojicu migranata dovode do službenih prostorija putničkim vozilom, kojom prilikom dvojica policijskih službenika sede na vozačkom i suvozačkom mestu, a migranti na zadnjoj klupi, što je evidentno nebezbedno, posebno u svetlu najnovijeg događaja kada je migrant nožem povredio jednog meštanina.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković je odgovorio da ne postoji drugo vozilo (marica) koje bi moglo biti privremeno ustupljeno PS Šid.

8. Nedostatak struje i vode u objektima karaule Gradskovo

Napomenuli smo da je policijski službenici u karauli Gradskovo nisu imali ni vodu, ali je na inicijativu SSP, u saradnji sa JKP „Vodovod“ Zaječar, realizoano vodosnadbevanje, doduše slabog pritiska. Ukazan je i na problem nedostatka struje u objektu, iako je struja sprovedena nadomak objekta, ali se ne može koristiti dok MUP ne potpiše ugovor sa EPS. U tom cilju apelovali smo da MUP hitno potpiše ovaj ugovor i policijskim službenicima omogući koliko-toliko humane uslove.

Rukovodstvo sindikata nije zadovoljno ishodom današnjeg sastanka niti postignutim rezultatima, odnosno odsustvom rezultata i bilo kakvim smislenim odgovorom članova Radne grupe, koji su velikom većinom na sastanak došli apsolutno nepripremljeni. U takvim uslovima, termin za sastanak u trajanju od samo pola sata, za sindikat koji broji hiljade članova, u sistemu sa mnoštvom problema i kršenja prava zaposlenih, kakav MUP jeste, svakako da nije doboljan za iole ozbiljniju razmenu argumenata. Apelujemo na Radnu grupu i gospodina Miličkovića da ubuduće održe kvalitetnije pripremne sastanke, kako su to inače i radili u jednom periodu, te da na sastanku budu spremni da pruže konkretne odgovore na unapred dostavljena pitanja.

Delegacije SSP na ove sastanke ne odlaze sa bombastičnim i uhu policajca prijatnim temama, kao što su povišica plate i udeljivanje jednokratne novčane pomoći, ili pak zidanje jeftinih stanova. Svesni smo da su to najveće muke svakog zaposlenog, ali smo još svesniji da Radna grupa nije mesto gde se ti problemi mogu da rešavaju. Populističke teme smo ostavili nekim drugim sindikatima a mi spremamo konkretna pitanja i imamo pravo da zahtevamo još konkretnije odgovore na njih.

 Šef službe za informisanje SSP
Mile Lazarević