Прислушкивање: Тресла се гора, родио се миш
Изјава првог потпредседника владе и министра Александра Вучића да је у протеклој деценији за потребе БИА и МУП извађено преко 111 хиљада листинга, а да је примењено преко 77 хиљада „мера потпуне контроле“ телефонских и интернет комуникација, потврђује наша сазнања да су и многи синдикални активисти у МУП стављени на „мерама контроле“.
Међутим, с обзиром да се синдикални активисти не баве криминалним радњама, или пословима против државних интереса, сазнања да смо на „мерама“ нису утицала на наш рад, или на политику усмерену на заштити права радника и стварања услова за безбедан рад. Шта више, синдикални рад је јаван а намере увек искрене и познате.
Управо због тога, свака контрола државе, па и тајно праћење комуникација синдикалних активиста, за нас не представља проблем нити нас плаши, јер немамо шта да кријемо. За разлику од оних који се плаше, шта би полиција могла открити о њима, ми синдикалци свој посао радимо поштено залажући се за општи бољитак, примену права и професионализам у служби. Истичемо да закон мора бити исти за све, а свако тајно праћење и прислушкивања комуникација мора бити уз одлуку суда.
Оно што нас забрињава јесте чињеница да се већ неко време води политички рат и хајка против припадника полиције, спинованом причом о тзв. „афери прислушкивања“, у којој се по изјави једног политичара прислушкивао државни врх и где су листинзи кретања и комуникације у поседу полиције, док по тврдњи другог политичара није било прислушкивања, док је поседовање листинга спречила БИА.
И док се политичари јавно препуцавају, износе податке супротног садржаја, слажу се у једноме, да у полицији мора доћи до коренитих промена и смена, тобоже јер се и владе и политичари мењају по престанку мандата.
Да не постоји Члан 55. став 5. Устава Србије, да припадници полиције не могу бити чланови политичких партија, сложили би се са таквим гледиштем, да свака политичка структура распоређује своје кадрове. Међутим, ако знамо да је неопходно да полиција ради професионално без уплита политике и страначких интереса, питамо се није ли ова надувана афера продукт жеље за чистком и довођење кадрова блиских владајућим структурама?
И уместо да се политичари и БИА потруде да сузбију нелегална прислушкивања страних обавештајних структура које су укорењене у земљи, појединих лица блиских страним агентурама која седе по министарствима, или чак живе у ванбрачним заједницама, тежиште интересовања и акценат стављен је на полицију, приказивајући је у медијима као удружење криминалаца и евентуалних злочинаца који угрожавају безбедност политичара највишег ранга. Занемарујући чињеницу да је можда акценат и интересовање полиције било безбедоносно интересантно лице из окружења политичара, које је блиско сарађује са припадником стране обавештајне службе, уместо жеље да се угрози безбедност или приватност.
На жалост, од стране медија и политичара полицајци се представљају као незналице и нестручњаци, који огигледно не знају шта им је посао и нису упознати да свако лоцирање, или прислушкивање телефона оставља траг, тако да испада да су покушали да прислушкују недодирљиве, и ето ухваћени на делу.
Перфидно, стручно, пропагандним техникама, ширењем гласина и скретањем пажње са економских и животних проблемима покушаве се стварањем афере да полиција ради за криминалце, а не за добробит државе и народа. Што свакако није тачно.
Ако се вратимо само десатак година у назад, присетимо се како је бивша Државна безбедност сатанизована, смишљено растурана и приказивана као служба убица и криминалаца, како је војска Србије уништавана изазивањем афера, убиствима и разним експлозијама, лако се долази до закључка да је очигледно дошао ред и на полицију.
Синдикат српске полиције, даје пуну подршку свима онима који се залажу да се законска регулатива у вези нарушавања приватности личности боље и прецизније уреди, а могуће злоупотребе сведу на минимум. Свако мора бити свестан својих поступака, ко ради мимо закона у циљу личних или туђих интереса кршећи законе, мора бити спреман да за своја дела одговара.
Портпарол
Синдиката српске полиције
Драган Жебељан
Број: 135и/012
Београд, 11.11.2012. године