Svima je poznato kakvom brzinom se rešavaju problemi zaposlenih u MUP-u. Jedna rečenica opisuje pravo stanje „muko moja pređi na drugoga“. Oni koji bi trebalo da ih rešavaju , čekaju da se nešto samo od sebe desi. Pre će kornjača preteći zeca u trci, nego što će poslodavac pristupiti ozbiljno jednom velikom problemu i rešiti ga konačno. Tačno je da je u jednoj basni zec izgubio trku, ali to je samo u priči. Nama ostaje da u realnosti pomognemo kornjači da dođe do cilja. Da je guramo i vršimo pritisak.

Ovde se nećemo baviti pisanjem novinara, objavama raznih internet portala koji kopiraju tekstove, prepravljaju ih i izvlače stvari iz konteksta. Jer tada njihov tekst dobija drugačiji smisao. Nećemo im zameriti, jer je poznato da većina novinara ima predrasude i stereotipe prema policajcima. Nama ostaje da javnost čuje i onu drugu stranu priče i donese zaključak. Onu koju poslodavac vešto skriva i putem medija prebacuje odgovornost i krivicu na obične radnike, uglavnom policajce.

Veliki broj zaposlenih u MUP-u je prinuđen svakodnevno da putuje na relaciji kuća-posao-kuća. To je normalna situacija, potreba službe je takva i ne predstavlja problem ako se radi o manjim relacijama. Nažalost, ta čuvena „potreba službe“ je jedan od razloga zbog kojeg zaposleni dobijaju premeštaje van svog mesta rada, raspisuju se konkursi od strane poslodavca za rad u mestu prebivalište, a zatim se zbog „nje“ prekomanduju za rad u druga mesta i to je srž problema u celoj priči. Onaj, koji i dalje poslodavac ne želi da reši.

Primera ima mnogo, navešćemo neke od njih:
Poslodavac raspisuje konkurs za prijem 450 policijskih službenika koji će raditi u područne policijske uprave gde imaju prebivalište, zainteresovani se prijave, prođu testove, završe osnovnu policijsku obuku i prilikom promocije rešenjem ministra, iznenada, zbog „potreba službe“ svi budu raspoređeni za rad u PU za grad Beograd. Naravno, potreba službe je i u drugim gradovima, na osnovu toga je i raspisan konkurs. Ali, uticaj pojedinaca i stavljanje pod marginu bezbednosne problematike koju imaju ostale područne policijske uprave je naša realnost. Tim postupkom, budući radnici MUP-a se nisu nadali. Njihove porodice i rešeno stambeno pitanje u svom mestu prebivalište je uzrok da ne žele živeti u Beogradu i odvajati skoro celu platu na plaćanje kirije za stan i ostale dažbine. I uglavnom donose odluku da žele živeti sa porodicom, u svom domu. Zatim počnu putovati, jer drugog rešenja nema. Nekoliko stotina kilometara dnevno. Svakoga dana.

Drugi primer je zloupotreba od strane starešina, koji u takvim situacijama imaju odrešene ruke i praksa je pokazala da se oni na taj način i svete prema neistomišljenicima. U poslednje vreme to je postala i praksa, svakodnevnica . Jednostavno, rukovodioci organizacionih jedinica imaju diskreciono pravo da donose rešenja zaposlenima da rade u drugoj policijskoj stanici u okviru uprave i da putuju i po 100 km u smeni. To se moglo videti i posle završetka štrajka gde su aktivisti Sindikata srpske policije raspoređeni u drugo mesto rada.

I tako dolazimo do situacije da pored završetka planiranog budžeta za jednu godinu, gde se odvajaju novčana sredstva na osnovu trenutnog stanja, nastanu iznenada veliki nepredviđeni troškovi. U stavci „Naknada za putovanje“ i po nekoliko desetina miliona dinara u jednoj godini! Ovim načinom rada poslodavca  najviše su oštećeni:  poreski obveznici i zaposleni koji putuju. Prvi zbog finansijkih troškova a drugi zbog vremena koje provode u putu, zdravstvenog stanja, nemogućnosti da budu sa svojom porodicom i sl.

Po istraživanju i analizi koju je uradio Sindikat srpske policije postoji veliki broj zaposlenih koji putuju iz svog mesta prebivališta u mesto rada, zbog „potreba službe“. Navešćemo okvirno i stvarno stanje koje je urađeno u mesecu maju 2014. godine, za četiri najudaljenija grada. Ovde ne uključujemo one koji to zloupotrebljavaju i čija postupanja ne opravdavamo.

Prema ovim pretpostavkama, sa tačnošću istih od +/- 20% , jer nemamo tačne podatke od MUP-a, na mesečnom nivou,  za troškove putovanja zaposlenih samo iz ova četiri grada se izdvaja oko 5.497.500 dinara. Namominjemo da ova tabela vezana samo za org.jedinicu PU za grad Beograd.  Za isplatu putnih troškova  za 148 pol.službenika koji putuju iz ovih gradova ide minimum  1/18 putnih troškova celog Ministarstva!!!
To je mesečno oko: 5 novih službenih vozila ili 1200 zimskih guma.
Samo je potrebna dobra volja poslodavca, ništa više i za godinu dana svaka područna policijska uprava bi dobila najmanje po jedno vozila na osnovu ovih smanjenja.

Paradoks u ovom slučaju predstavlja taj da poslodavac u 2014. godini raspisuje još jedan konkurs za prijem polaznika gde navodi potrebu službe: 20 polaznika za područje PU Vranje, 20 polaznika za područje PU Niš, 15 polaznika za područje PU Jagodina i ostala područja odakle zaposleni putuju ka Beogradu, a koja nismo naveli jer smatramo da je dovoljan ovaj pokazatelj. Zar nije lakše one koje putuju vratiti u svoja mesta odakle putuju, a u konkursu za grad Beograd povećati broj kandidata za toliko? Ovo je još jedan dokaz da poslodavac ne želi da sprovede mere štednje, i pored pritisaka i rešenja koje je ponudio Sindikat srpske policije http://ssp.org.rs/arhive/5892 , kao i pored saglasnosti Direktora policije generala Milorada Veljovića da se odobore premeštaji onima koji to traže http://ssp.org.rs/zahtev-za-trajni-premestaj .

Stanje na terenu je veoma loše, rukovodioci organizacionih jedinica ne poštuju jasan stav Direkcije policije da se zaposlenima omogući premeštaj, već naprotiv rade u suprotno i opterećuju ionako mali budžet Ministarstva. Da li je samovolja tih pojedinaca jača od mere štednji u državi? Ili se možda skrivaju iza toga kako bi još uvek mogli da koriste službena vozila, a pritom i oni naplaćivali troškove putovanja?

Videćemo u narednom periodu. Ali ovako više ne može, ako se planiraju uštede u Ministartsvu, potrebna je bolja koordinacija među Upravama i saradnja sa sindikatima. Ponudili smo analizu i rešenje za ovaj gorući problem, nadamo se da će uslediti reakcija poslodavca…

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić