Delegacija Sindikata srpske policije održala je 28.11.2013. godine sa početkom u 10,00 časova radni sastanak sa Načelnikom Sektora za vanredne situacije gospodinom Predragom Marić.

Sindikat srpske policije zastupali su Predsednik sindikata Glišo Vidović, Predsednik skupštine RC Užice Vladimir Đerić, Predsednik SG VSJ Niš Milan Milošević i član službe za informisanje SSP Mile Lazarević.

Pored Načelnika Predraga Marić ispred Sektora za vanredne situacije sastanku su prisustvovalii Načelnik uprave za VSJ Goran Nikolić i pravnica Nataša Nenadić.

Na početku sastanka Glišo Vidović je istakao dosadašnju dobru saradnju Sindikata  sa predstavnicima Sektora za VS, ocenivši da je bilo pomaka i unapređenja rada od predhodnog sastanka ali da su i dalje prisutni veliki problemi sma kojim se susreću vatrogasci-spasioci u svakodnevnom radu. Zatim je reč dao kolegama Đeriću i Miloševiću da kao predstavnici zaposlenih u Vatrogaso-spasilačkim jedinicima iznesu teme sastanka:

– Prekovremeni rad, višak radnih sati    

Đerić Vladimir je izneo podatak da i dalje postoji problem oko tumačenja i evidentiranja prekovremenog rada i viška radnih sati kod nekih jedinica u Srbiji gde se to tumači različito od jedinice do jedinice. Potrebno je instruktivnim aktom propisati jednolično postupanje.
Goran Nikolić je saopštio da Sektor i dalje nema zvanični akt od Kabineta ministra po tom pitanju te da je prepušteno Komandantima jedinica da tumače institut „prekovremenog rada“. Načelnik Marić je dao preporuku da se svako vanredno angažovanje izvan redovnog turnusa, i angažovanja  kao što su provere fizičkog i razne druge provere, tretira i plati kao prekovremeni rad. Sve do zakonskog maksimuma od 32 sata mesečno. Preko toga ostvaren „višak“ radnih sati rešavati putem odobravanja slobodnih dana radnicima.

 – Izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara, prijem u radni odnos

Đerić je postavio pitanje šta se želi postići predloženim izmenama Zakona, i zašto u predlogu stoji  „pooštravanje kriterijuma za radni odnos“. Nikolić je odgovorio da se želi unaprediti služba pooštravanjem kriterijuma kod selekcija kandidata na prijemu, da bi se izbeglo da u jedinice dođu ljudi psiho-fizički nespremni za izazove i napore koje donosi rad u SVS. Sada imamo situaciju da u službu „zalutaju“ ljudi preko razno-raznih veza i vezica. Đerić se složio da je taj problem evidentan i podržava predlog u tom smislu da se to odnosi na prijem novih radnika ali da se ti kriterijumi nikako ne smeju dizati na već zaposlene ljude, sa dugogodišnjim iskustvom, koji bi tom primenom prema njima bili u opasnosni da ostanu bez posla. Načelnik Marić je izneo stav da će primedbe biti uvažene i da će sporan član  u pomenutim izmenama Zakona biti pravilno formulisan.

– Razlika u visini plate pripadnika VSB Beograd u odnosu na druge VSJ

Đerić je postavio pitanje koje muči većinu zaposlenih – zašto pripadnici VSJ širom Srbije imaju niža primanja od kolega u VSB Beograd? Smatra da je to necelishodno, diskriminiše zaposlene i deli ih na „radnike 1. i 2. kategorije“, a da za to nema opravdanih razloga u broju i vrsti intervencija. Posebno naglašava da nikako ne želi da se kolegama u Beogradu smanji plata, već suprotno – da se ljudima iz unutrašnjosti podigne iznos ličnog dohotka.  Načelnik Marić kaže da je ta razlika nastala 2007. godine kada je pokrenuta sveobuhvatna akcija na dizanju ugleda i standarda čitave službe, između ostalog i povišicom plata, i da se krenulo od Beograda, ali se onda promenom vlasti i novonastalom svetskom ekonomskom krizom koja se prenela i na Srbiju, od tog projekta odustalo na neodređeno vreme. Od tada su planirani budžeti SVS uvek bili restriktivni i nije bilo prostora da se ostalim jedinicama podigne plata. Glišo Vidović smatra da se mora pronaći prostor za ispravljanje te nepravde prema kolegama i da se u MUP-u novac rasipa na razne nepotrebne izdatke.

– Sistematizacija radnih mesta, Akt o proceni rizika i zdravlja na radu, Akt o opisu radnih mesta       

Đerić je postavio pitanje izrade sveobuhvatne sistematizacije radnih mesta u Sektoru, odnosno zašto se radila delimična sistematizacija. Načelnik Marić je odgovorio da je ta  „skraćena“ delimična sistematizacija bila mimo njihove volje, nametnuta iz MUP-a, a nastala potrebom za oslobađanjem prostora u zgradi Ministarstva u Kneza Miloša za potrebe Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra. Milan Milošević je upitao dokle se stiglo u izradi Akta o proceni rizika i Akta i opisu radnih mesta. Odgovor je dala pravnica Nataša Nenadić da izrada Akta o opisu radnih mesta treba da  bude gotova ovih dana, dok je izrada Akta o proceni rizika u nadležnosti komisije koju je formirao Sektor za finansije i da nije upoznata u kojoj je fazi izrade. Glišo Vidović napomenji da je SSP zainteresovan da dobije predloge akata na uvid i da dalje aktivno učestvujemo na finalizaciji dokumenata. On će izvršiti proveru u Kabinetu ministra dokle se stiglo sa sistematizacijom za ovu službu.                                                                       

– Specijalistički timovi SVS, Akti o rganizovanju i vršenju službe

Vladimir Đerić je postavio pitanje kriterijuma izbora radnika za Specijalističke timove t.j. zašto se spuštaju norme za prolaz u timove, na osnovu čega se vrši odabir kandidata i koji su benefiti  za pripadnike specijalističkih timova. Goran Nikolić je odgovorio da je kandidovanje po principu dobrovoljnosti a odabir među kandidatima na osnovu psiho-fizičkih provera. Kriterijume fizičkih provera određuje čovek koji je stručnjak za tu oblast i da se tu rukovodioci Sektora ne upliću. Pripadnici specijalističkih timova imaju beneficiju da im se staž računa sa uvećanim trajanjem od 6 meseci godišnje.

– Nabavka vozila, opreme i sredstava za rad

Što se nabavke vozila, opreme i sredstava tiče Načelnik Marić kaže da je budžetom MUP-a bila predviđena nabavka navedenog kao i prijem preko 500 novih radnika u 2013. godini. Međutim, rebalansom budžeta u junu ove godine došlo je do znatnog smanjenja planiranih novčanih sredstava za te namene i samim tim je obustavljen čak i prijem novih ljudi u sektor. Postoje planovi da se krene u saradnju sa „FAP“-om u vezi nabavke novih vozila, i kada bude gotov nacrt novog budžeta  on će pozvati predstavnike svih sindikata da daju sugestije i predloge. Glišo Vidović se nije složio sa datim objašnjenjem navodeći da primer nenamenskog trošenja novca i nabavake nepotrebnih luksuznih vozila svi možemo videti na parkingu ispred sedišta SVS. Postavlja pitanje – zašto su nabavljena luksuzna terenska vozila?

Na postavnjeno pitanje kada će biti nabavke nove uniforme dobijen je odgovor od Načelnika Marića da je u skorije vreme planiran nabavak uniforme za oko 1000 pripadnika civilne zaštite.

– Obuka i usavršavanje pripadnika VSJ

Đerić je naveo kao lošu  praksu trenutnu situaciju da se obuka ljudstva sprovodi po različitim programima i planovima od jedinice do jedinice.  To je nedopustivo i ne vidi ni jedan opravdan razlog za tako nešto. Postavlja pitanje i zašto pripadnici SVS imaju provere fizičkih sposobnosti sve do penzije a ne do navršenih 45 godina života kao što je to u Direkciji policije! Goran Nikolić odgovara da je u toku izrada priručnika za obuku i usavršavanje radnika i da isti još nije završen. Nakon toga će obuka u svim jedinicama biti istovetna. Glišo Vidović smatra da se provera fizičkih sposobnosti mora ograničiti do 45 života i ne vidi razlog zašto bi vatrogasci polagali fizičko sve do penzije! Nikolić se donekle slaže da to nije neophodno i obećava da će to pitanje nametnuti kao temu na kolegijumima u cilju izmene trenutnog stanja.

– Obezbeđenje prostorija u Nišu

Milan Milošević iznosi podatke da problem oko davanja obezbeđenja na objektu MUP-a u Nišu koji pored vatrogasaca koriste i pripadnici Direkcije policije iz saobraćajne policije još nije rešen. Nikolić se slaže da je to malo nelogično i da bi obezbeđenje zgrade trebalo da vrši ovlašćeno službeno lice za to obučeno i opremljeno  i podržaće iznalaženje trajnog ređenja.

– Smenski rad

Postavljeno je pitanje na osnovu čega se donosi odluka o smenskom radu i ko na isti ima pravo! Trenutna situacija u praksi je da ljudi na istim radnim mestima nemaju isti tretman – neko dobija uvećanje plate za smenski rad a neko ne. Takođe, postoje rukovodeća radna mesta koja realno ne bi trebalo da dobiju status smenskog rada a imamo primere da ti rukovodioci imaju uvećanja ličnih dohodaka po tom osnovu. Sindikat srspke policije zahteva jasno definisanje samog pojma „rada u smeni“ u MUP-u i preciziranje radnih mesta sistematizacijom predviđenih za taj način rada.

Zajednički zaključak na kraju  sastanka je da  u Sektoru postoji mnogo otvorenih pitanja ali da je generalno napravljen pomak na njihovom rešavanju i što je najbitnije, sa obe strane postoji dobra volja za dalju saradnju.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević