Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку да Синдикат, по хитном поступку, упути иницијативу Уставном суду Републике Србије за утврђивање незаконитости Уредбе о  условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија („Сл. гласник РС“, бр. 115/2013 од 26. децембра 2013. године).

УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Влада Републике Србије донела је Уредбу о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија, која је објављена у Сл. гласнику РС број 115/2013 од 26.12.2013. године.

Наведеном Уредбом уређују се услови за остваривање права на посебну пензију и права на здравствено осигурање запослених у Министарству унутрашњих послова чије је место рада на територији АП Косово и Метохија, а којима услед организационих промена престане радни однос 31. децембра 2013. године и који наставе да живе на територији АП Косово и Метохија.

► Чланом 2. Уредбе прописано је:

’’Запослени у Министарству унутрашњих послова чије је место рада на територији АП Косово и Метохија, а коме услед организационих промена престане радни однос у том министарству 31. децембра 2013. године може остварити право на посебну пензију (у даљем тексту: пензија).

Списак запослених који садржи податке неопходне за утврђивање права из става 1. овог члана, Министарство унутрашњих послова доставља Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање.’’

► Чланом 3. Уредбе прописано је:

’’Пензија се утврђује у износу од 60% просечне месечне плате коју је запослени у Министарству унутрашњих послова из члана 2. ове уредбе остварио у 2013. години.
Запосленом из става 1. овог члана који је навршио преко 20 година ефективног стажа осигурања у Министарству унутрашњих послова, износ пензије из става 1. овог члана увећава се за 2% за сваку навршену годину ефективног стажа осигурања.’’

► Чланом 7. Уредбе прописано је:

’’Кориснику из члана 2. ове уредбе, право на пензију престаје у случају:

• да престане да живи на територији АП Косово и Метохија, односно ако пријави пребивалиште изван територије АП Косово и Метохија;
• да стекне својство осигураника у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању у Републици Србији ван територије АП Косово и Метохија;
• да оствари право на старосну, инвалидску или породичну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању;
• смрти.

Испуњеност услова из става 1. овог члана проверава Министарство унутрашњих послова, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, у складу са својим надлежностима.’’
Доношењем наведене Уредбе Влада је прекорачила границе својих уставних надлежности, које су децидирано прописане одредбом члана 123. Устава Републике Србије – будући да је тим својим општим актом уредила одређене односе који спадају у искључиву законодавну регулативу.

Одредбе чланова 2., 3. и 7. предметне Уредбе нису у сагласности са одредбама Закона о полицији, Закона о државним службеницима и Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Конкретно:

1. Организационе промене у МУП – које се наводе као разлог престанка радног односа, а везују се за запослене у МУП чије је место рада на територији АП Косово и Метохија, су некаква пара правна категорија која није прописана као основ за престанак радног односа ни Законом о државним службеницима, ни Законом о полицији.

Наиме, случајеви престанка радног односа државних службеника прописани су члановима 126. до 131. Закона о државним службеницима.

Посебни случајеви престанка радног односа полицијских службеника прописани су одредбом члана 167. Закона о полицији.

Ни у једној од ових одредби Закона о државним службеницима, односно у одредби члана 167. Закона о полицији, као основ престанка радног односа нису предвиђене организационе промене у МУП, а посебно такав основ престанка радог односа није предвиђен за поједине категорије запослених према месту њиховог рада – да  би са позивом на то запослени у МУП чије је место рада на територији АП Косово и Метохија могли Уредбом, као подзаконским актом, бити издвојени у посебну категорију запослених којима радни однос може престати због организационих промена у МУП.

2. Овај основ престанка радног односа не може да се подведе ни под одредбе Закона о државним службеницима које уређују права државних службеника при промени уређења државних органа, јер је у супротности са члановима 133., 134., 138. и 139. Закона о државим службеницима.

Конкретно, поступак и права државних службеника у случају наступања промене уређења државног органа (поред осталог и због организационих промена које условљавају да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен), прецизно су уређени цитираним члановима Закона о државним службеницима – у том смислу да прекобројни државни службеници:

најпре морају бити премештени на друга одговарајућа радна места,
ако таквих радних места нема – уз дату сагласност се премештају на ниже радно место које одговара његовој стручној спреми,
а ако ни такво радно место не постоји  – постају нераспоређени.

О утврђивању статуса да су  државни службеници постали нераспоређени надлежни орган је дужан да донесе решење, против кога се може уложити жалба, сходно члану 16. Закона о државним службеницима.

Коначно решење којим се утврђује да је државни службеник из органа државне службе постао нераспоређен доставља се Служби за управљање кадровима, која је дужна да те податке о нераспоређеним службеницима укључи у евиденцију интерног тржишта рада и да испитује могућност њиховог премештаја.

За време трајања статуса нераспоређености државни службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у државним органима (члан 138. став 1. Закона о државним службеницима и члан 34. Закона о платама државних службеника и намештеника).

Нераспоређеном државном службенику престаје радни однос ако у року од два месеца од кад је постао нераспоређен, не буде премештен на друго радно место (члан 131. став 1. тачка 3) Закона, односно у други државни орган (члан 138. став 3. Закона).

Више је него очигледно да члан 2. оспорене Уредбе није у сагласности са цитираним члановима Закона о државним службеницима, на који закључак најбоље упућује чињеница да је Уредба објављена 26.12.2013. године, а она децидирано третира 31.12.2013. године као датум престанка радног односа запосленим у МУП чије је место рада на територији АП Косово и Метохија – што само по себи потврђује став да у том периоду од 5 дана није било могуће спровести законом прописану процедуру и овој категорији лица омогућити да остваре своја права као прекобројни државни службеници који су због организационих промена у МУП остали нераспоређени.

3. Закон о пензијском и инвалидском осигурању децидирано прописује:
да се ’’права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се, остварују и користе под условима и на начин утврђен овим законом’’ – члан 5. став 2.
да ’’поједине категорије осигураника могу изузетно, у случајевима и на начин утврђен овим законом, стицати и остваривати право на пензију под посебним условима’’ – члан 7. став 1.

Да се ’’категорије осигураника, ближи критеријуми за остваривање права у смислу става 1. овог члана, као и начин финансирања тих права уређују се овим законом’’ – члан 7. став 2.

Да у категорију осигураника који под посебним условима могу остварити право на пензију спадају: ’’ полицијски службеници – униформисана овлашћена службена лица и полицијски службеници који раде на посебно сложеним, специфичним, односно оперативним пословима’’ – члан 42. тачка 1. и ’’остали полицијски службеници који раде на радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем’’ – члан 42. тачка 7.

Посебни услови за остваривање права на пензију за ове категорије осигураника децидирано су прописани чланом 43. став 1. до 3.

Члан 2. оспорене Уредбе није у сагласности са цитираним члановима Закона о пензијском и инвалидском осигурању – јер он генерално и без изузетка обухвата све запослене у МУП чије је место рада на територији АП Косово и Метохија, без да се води рачуна о томе да ли сваки од њих испуњава посебне услове прописане чланом 43. став 1. до 3. Закона.

Такође, Уредба се односи на све запослене у МУП чије је место рада на територији АП Косово и Метохија – дакле и на намештенике, а Закон о ПИО као посебну категорију осигураника који под посебним условима могу остварити право на пензију обухвата само полицијске службенике у статусу УОСЛ, полицијске службенике који раде на посебно сложеним, специфичним, односно оперативним пословима и остале полицијске службенике који раде на радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.

4. Чланом 61. Закона о ПИО прописано је да се ’’висина старосне и инвалидске пензије одређује се тако што се лични бодови помноже са вредношћу општег бода на дан остваривања права’’, чланом 62. је прописано да се ’’лични бодови осигураника утврђују се множењем личног коефицијента осигураника и његовог пензијског стажа’’, а чланом 63. је уређено питање годишњег личног коефицијента који служи као параметар за утврђивање личних бодова осигураника, а тиме и за утврђивање висине пензије.
Члан 3. оспорене Уредбе очигледно није у сагласности са цитираним члановима Закона о пензијском и инвалидском осигурању – будући да се њиме на потпуно други начин утврђује висина пензије ове категорије осигураника.

5. Чланом 110. Закона о ПИО прописано је да ’’права из пензијског и инвалидског осигурања престају када, у току њиховог коришћења, престану да постоје услови за стицање и остваривање тих права’’.
Члан 7. оспорене Уредбе очигледно није у сагласности са цитираним чланом Закона о пензијском и инвалидском осигурању – будући да се њиме сасвим другачије уређује престанак права на пензију овој категорији осигураника.
Из свих наведених разлога предлагач на основу члана 51. Закона о уставном суду подноси предлог за утврђивање незаконитости Уредбе о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија и предлаже Уставном суду да након спроведеног поступка донесе следећу

О  Д  Л  У  К  У

УТВРЂУЈЕ СЕ да одредбе чланова 2., 3. и 7. Уредбе о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија која је објављена у  Сл. гласнику РС број 115/2013 од 26.12.2013. године нису у сагласности са члановима 126. до 131. и члановима 133., 134., 138. и 139. Закона о државним службеницима, чланом 167. Закона о полицији, чланом 5. став 2., чланом 7., чланом 42. тачке 1. и 7., чланом 43. ставови 1. до 3., члановима 61. до 63. и чланом 110. Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Предлагач располаже поузданим подацима да је на основу оспорене Уредбе МУП сачинио решења о престанку радног односа са 31.12.2013. године са правом на посебну пензију, и да се ова решења уручују полицијским службеницима, и осталим запосленим у МУП на територији АП Косово и Метохија, а да су Фонду ПИО достављени спискови запослених који се одјављују са обавезног социјалног осигурања и да је дат налог да се овој категорији запослених у МУП убудуће не обрачунава плата.

Извршавањем ових решења, односно ових радњи, могле би наступити неотклоњиве штетне последице, јер би овој категорији запослених, мимо њихове воље и противно законским прописима престао радни однос, они би били одјављени са обавезног социјалног осигурања код надлежних Фондова, и истовремено не би смели променити место свог пребивалишта са подручја АП Косово и Метохија (да не би изгубили право на пензију), па предлагач сматра да су испуњени сви прописани услови из члана 56. став 1. Закона о уставном суду да ова решења као појединачни акти, и описане предузете радње, буду обустављени од извршења до доношења коначне одлуке по поднетом предлогу за утврђивање незаконитости предметне Уредбе.

У том контексту предлажемо Уставном суду да на основу члана 45. тачка 4. у вези са чланом 56. став 1. Закона о уставном суду донесе следеће

Р  Е  Ш  Е  Њ Е

ОБУСТАВЉА СЕ ИЗВРШЕЊЕ решења о престанку радног односа са 31.12.2013. године, са правом на посебну пензију која су од стране МУП – Сектор финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управа за људске ресурсе донета за сваког појединог запосленог у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија на основу Уредбе чија се законитост оцењује.

ОБУСТАВЉА СЕ ИЗВРШЕЊЕ налога за одјављивање са обавезног социјалног осигурања код надлежног Фонда ПИО издатог за сваког појединог запосленог у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија на основу Уредбе чија се законитост оцењује.

Ово решење ступа на снагу одмах, са роком важења до доношења коначне одлуке по поднетом предлогу за утврђивање незаконитости Уредбе о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија која је објављена у  Сл. гласнику РС број 115/2013 од 26.12.2013. године.

Број: 2368-01/14
У Ужицу 06.01.2014. године.

Председник

Глишо Видовић