ССП у посети Интервентној јединици 92 Београд
Београд, 15.06.2016. године, – У просторијама Полицијске управе за град Београд, одржан је радни састанак делегације Синдиката српске полиције са командантом интервентне јединице 92 у Београду, господином Душаном Нинковићем.
Испред синдиката састанку су присуствовали председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, председник регионалног центра Београд Слободан Ћосовић и председник наше синдикалне групе у тој јединици, СГ ДСИЈ92, Дарко Миловановић.
Теме разговора су биле услови рада запослених и поштовање позитивних правних прописа који регулишу рад запослених у полицији, са посебним освртом на потпуну примену Посебног колективног уговора за полицијске службенике.
- Распоред рада два дана унапред
Преставници синдиката су команданту изнели примедбе које добијамо од наших чланова али и других запослених, а које се односе пре свега на распоред рада, односно непоштовање договора нашег синдиката и послодавца о прављењу распореда рада минимум 48 сати унапред, постигнутог у Кабинету министра и који је оличен у обавезујућој депеши Директора полиције од 11.06.2015. године.
- Пауза између два ангажовања
Заступљена је релативно честа појава да између два анагажовања полицијског службеника, односно између две смене, не протекне време од најмање 12 часова за одмор, загарантовано чл. 15 ПКУ за полицијске службенике.
- Распоред смена
Неправилан распоред и честе измене смена радницима на радним местима обезбеђења објекта, где, на пример, полицијски службеници који путују и по неколико стотина километара од куће и назад, буду распоређени до 22,00 увече па сутрадан поново од 07,00 ујутру. Такав распоред не обезбеђује ни прописани минимум за одмор, нити полицајцу даје могућност да психо-физички спреман дође на смену.
Командант Нинковић је, на изнете проблеме имао један једноставан али заиста и јак аргумент – комплексност организовања рада у једној таквој јединици, која покрива скоро двомилионски град. Даље је навео да, уз дужно поштовање осталим сличним јединицама у унутрашњости, Интервентна јединица у Београду, али и друге јединице у ПУ за град Београд, заслужују посебан третман у оквиру МУП јер се ниво активности и сложеност посла ни по чему не могу мерити. Као пример нелогичности навео је ситуацију да полицајац који обезбеђује зграду Полицијске управе у Београду, у којој ради велики број људи, има скоро исту плату као и полицајац који обезбеђује напуштену гаражу са неколико покварених службених возила.
Што се изнетих примедби на прављење распореда рада од 48 сати унапред, Нинковић каже да се о томе води рачуна колико је могуће али да због честих ванредних догађања у граду, једноставно није могуће увек и у потпуности тако нешто испоштовати. Потрудиће се да, у сарадњи са командиром испоставе за обезбеђење објекта, додатно унапреди функционисање службе и покуша да распоред праве два дана унапред, али наглашава да и запослени морају да имају разумевања за „ванредне“ ситуације, попут предстојеће посете кинеског председника, када је ангажовање појачано, долази до померања и немогуће је обезбедити такав распоред. Што се паузе између два ангажовања тиче, одговор је истоветан – труде се да то поштују, понекад је једноставно немогуће, али се слаже да се понекад можда и не води довољно рачуна о томе те ће утицати да се тако нешто убудуће не дешава.
Када је реч о неправилном распореду смена на обезбеђењу објекта, код радника који путују из далека, и њиховом евентуалном „повлашћеном положају“ код уклапања смена, господин Нинковић истиче да ту постоје две стране медаље, да он разуме људе који дуго путују али с друге стране они остварују високе новчане накнаде за то. А то, сасвим природно, код људи који не путују изазива реакцију, и давање било каквих повластица, било којој од те две групације, довело би до нарушавања међуљудских односа, што он, као командант јединице, никако не жели, нити сме да дозволи.
Председник синдиката Лазар Ранитовић је оценио изнете аргументе као прилично реалне, да нам је познат начин функционисања јединице као и комплексност задатака које њени припадници свакодневно обављају, али је и нагласио да постоји простор за унапређење организације, да проблеми нису увек оправдани и нерешиви, већ да постоји и извесна доза неразумевања појединих старешина са својим потчињенима. Оценио је да су наши чланови, али и други запослени, свесни свих ванредних дешавања, као на пример када нам долазе високе званице из иностранства, или се одиграва дерби или одржава геј парада, да тада не важи ни ПКУ нити било шта друго, али да старешине то треба да цене, не само са професионалне већ и са људске стране. Да касније тим запосленима треба изаћи у сусрет и омогућити им коришћење слободних дана или одмора као неки вид награде за пожртвованост.
На крају састанка исказано је обострано задовољство разменом мишљења и аргумената. Командант Нинковић је позвао Дарка Миловановић да убудуће, у случају потребе, дође до њега без оклевања и заказивања формалних састанака, да је отворен за сарадњу са Синдикатом српске полиције и да синдикате не види као противнике, већ као саборце на унапређењу услова рада и функционисања службе.
Служба за информисање ССП