Пре пар дана, на адресу ССП стигла су два идентична писмена акта насловљена на име председника Синдиката српске полиције Глишу Видовића и портпарола Драгана Жебељана.

Допис на петнаест страна је анониман и иза њега наводно стоје полицијски службеници МУП Р Србије и указују на стамбену проблематику и лоша решења подзаконских аката која се односе на ову област.

С обзиром да смо сви свесни чињенице да више људи никада не пише један акт, верујемо да иза њега стоји колега или колегиница високог образовања и стручности, неко ко је у овој материји и који жели промене на боље, поштовање права и пре свега правду за све нас.

На жалост, ова особа која стоји иза овог акта нема храбрости и смелости да свој идентитет открије и заједно са нама „засуче рукаве“, то је велика штета јер на жалост, у нашем синдикату немамо адекватну особу и стручњака који би се бавио овом облашћу.

Молимо колегиницу или колегу, аутора овог текста да нам се јави као би смо кренули у решавање овог проблема, гарантујемо да ће идентитет аутора овог текста бити заштићен. 

Поштовани,

Без икаквих предрасуда и сумње да носиоци послова у оквиру рада самог синдикат стручно и честито извршавају своје активности, дајемо себи слободу да затражимо да се директно Ви укључите у решавање проблематике која ће бити тема овог акта, уз ангажовање стручних правно-релевантних субјеката, имајући у виду озбиљност и значај коју област стамбеног збрињавања у МУП-а сама по себи захтева.

Знајући резултате Вашег пожртвовања као председника синдиката, у борби за најважнија и најбитнија питања за права и друштвени статус полицијских службеника, сматрамо да једино вашим непосредним ангажманом постоје, колико- толико, реалне шансе да питање стамбене проблематике може кроз доношење нове Уредбе бити решено на ваљан и прихватљив начин.

Оно што нас је мотивисало да вам се обратимо, је на сајту Полицијског синдиката Србије  публикована иницијатива 02/01 број 360-67/13 од 12.02.2013.год.за израду “Уредбе решавању стамбених питања изабраних, постављених лиаа…… ” . С тим у вези, а на бази искуства и познавања области стамбене проблематике, конкретно норми и правних правила којима је иста тренутно уређена и познавања правила и начина на како је била раније дефинисана, подстакло нас је да својим учешћем на овај начин покушамо да дамо свој допринос у погледу предлога, сугестија и смерница, да би се ова област у што боље уредила.

Акт, под именом Иницијатива 02/01 број 360-67/13 од 12.02.2013.год., / публикован на сајту ПСС /, који је сачинио и упутио Секретаријат Министарства унутрашњих послова, Министарству за грађевину и урбанизам, има своју добру страну која се огледа у заинтересованости и ангажовању МУП-а. Међутим ако се боље анализира и сагледа његова садржина, акт је само протоколарног карактера и ништа више од тога, просто из разлога што се њиме на неки начин жели приказати брига Секретаријата за запослене у МУП-а са једне стране, док са друге стране настоји се само испунити форма реализације потписаног Споразума између Полицијског синдиката Србије и министа унутрашњих послова од 21.01.2013.год .

У предходном периоду, у задњих 4 године , да кажемо у жижи синдикалних активности и жижи синдикалног деловања, о чему су запослени добрим делом могли бити упознати праћењем сајтова како репрезентативних тако и нерепрезантитивних синдиката, могла су се видети задужења и обавезе којим је био задужен Секретаријат, на челу са господином Милорадом Тодоровићем. Раније утврђене обавезе Секретаријата у смислу доношења правилника, упустава или других подзаконских аката и сл. којима је требало уредити права запослених у МУП-а, не да нису биле испуњене у односу на утврђене рокове, а правилници, упуства и друга подзаконска акта донета на време /неки ни до данас, иако је прошло више година од утврђене динамике/, многи од тих подзаконских аката које је предложио Секретаријат, по неписаном правилиу, више су ишли на штету запослених него у корист (сетимо се предлога Правилника којима се требало уредити област којим пословима могу полицијски службеници да се баве и несметано да их обављају ван службе; сетимо се у последње време мишљења које је дао Секретаријат око негирања права на дневнице полицијских службеника које МУП-а упућује на усавршавање; неажурност у погледу ефикасног спровођења поступка доделе оно мало станова које МУП-а има на располагању /поступци доношења Одлука о додели станова а који спроводи Секретаријат и госп.Тодоровић као председник Стамбене комисије трају, веровали или не, у неким Полицијским управама пр.Нови Сад, Пријепоље и по 5-7 година као / и тд

Подсетићемо вас да је Секретаријат имао активну улогу приликом доношења предходене Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010), а која је најгора и најнеповољнија Уредба икада донета на штету запослених у МУП-а /о томе довољно говори и то што је укинута од стране Уставног суда и то баш на оном делу којим је Уставни суд утврдио да се дискриминишу поједини запослени у МУП-а /. Да не би , само критички, били оријентисани према Секретаријату, јер у њему има и врхунских професионалаца, недвосмислено се може тврдити да Секретаријат, готово ништа битно у смислу побољшања радно-правног или социјалног положаја није донео запосленима у МУП-а.

Оно што је изузетно битно нагласити и истаћи у предходно помињаној Иницијативи, је чињеница да Секретаријат тражи од Министарства за грађевину и урбанизам да се сачини нацрт Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, исту потом достави МУП-а, како би МУП-а могло изјаснити о предлогу. Речником грађана, то је и више него неозбиљно и смешно, правно речено акт је сачињен уз одсуство правне утемељености захтева изнетих у самом тексту иницијативе Секретаријата. Поставља се једноставно питање у ком законском пропису Секретеријат налази своје упориште и даје себи за право да захтева од некога да му нешто достави    на овај начин…. Секретаријат се поставио као вид контролног органа (Владе или Народне скупштине) а да нема ниједно за то изворно правно овлашћење. Из наведеног, се може констатовати правна неозбиљност и довести у сумњу стварна намера Секретаријата.

 Из овако сачињене иницијативе не види се никаква изражена намера и жеља за активним учешћем Секретаријата у изради и доношењу законских решења нове Уредбе….. што морате признати је и више него суштински важно и битно. Са друге стране иницијатива има озбиљан призвук императивног обраћања Министарству за грађевину и урбанизам као надлежног за доношење Уредбе, што може изазвати оправдан анимозитет, условити одсуство кооперативности и озбиљно се одразити на будућа законска решења.

Ако се мислило да ће се нешто драстично побољшати новом Уредбом, тиме што ће се у Иницијативи навести намера да се укине категорија значаја радног места по основу руковођења, да се тиме добијају нека добра „соломонска“ решења, то је апсолутно далеко од реалности и по нама то је беспредметно уопште покретати. Као што је познато, законским решењима Посебног колективног уговора неминовно је побољшан положај полицијских службеника у толикој мери да треба бити реалан и признати да су, сада , у појединим месецима већа примања полицијских службеника-извршилаца са средњом стручном спремом, по основу појединих принадлежности него рецимо командира Полицијских испостава. На тај начин, хтели ми то да признамо или не, доводи се у питање и нарушава принцип хијарархије и субординације, без кога полиција не може функционисати без обзира шта ко о томе мислио. Мишљења смо да нису далеко дани, а то је осетно и приметно у раду на терену, да ће се поставити питање жеље и намере руководилаца да уопште обављају ту функцију или делатност командира Полицијских испостава. У хијарархији руковођења може се много што поредити, али посао командира, оног ко тај посао обавља како то правила службе и др.прописи захтевају, уз присуство савесности, бриге и одговорности и за своје запослене, то је „рударски посао“. Мали је број било кавих привилегија које имају командири Полицијских испостава или их уопште и немају, у смислу клизног радног времена, употребе возила на личном задужењу, дневница за службена путовања, одобрених средстава за репрезентацију или слично, да би имали више било какав посебно јак мотив да би се трудили да остану на тим местима. Знамо сви ми на терену колико и шта значи добар, узоран и савестан командир за полицајца, у сваком погледу…а нисмо сигурни да је баш код категорије командира завидан положај и на плану њихових решених стамбених питања. Ако их и на овај начин ускратимо за тих 20 додатних бодова поставља се питање да ли то може бити и контрапродуктивно али на вама је као Синдикату у сваком случају одговорност да донесете коначну оцену и да заузмете о том став….али вам саветујемо да размислите о чињеници да ли се смишљено или не , не доводи рецимо у питање број бодова постављеним лицима….Зашто и то не би био предмет укидања, можда зато што су Начелници ППУ постављена лица… иако међу њима чак има и оних са вишом стручном спремом или са стручном спремом која се категорише са 240 бодова. У тим ситуацијама имаћете један парадокс, да ће , Начелници ППУ као постављена лица, бити по броју бодова која ће им Уредба дати изнад оних који имају већу стручну спрему и то ће на директан начин представљати урушавање система вредности, уз активан допринос Синдиката. Оно што је битно и што треба у сваком случају истаћи и нагласити је чињеница да не знамо и нисмо упознати за неки случај да је неки функционер из грађанства /по неписаном правилу они из политичке елите/ улазећи у службу као прво радно место заузео место командира Полицијске испоставе а за оне које им је прво радно место било начелничко, а први чин у полицији био од мајора до пуковника, сувишно је и помињати колико их је било и колико њих и даље егзистира.

 У циљу доношења нове Уредбе којом би се регулисао положај и права полицијских службеника у поступку откупа станова, неизоставно се мора узети у обзир и водити рачуна, првенствено, о социјалној компоненти запослених, реалним могућностима полицијских службеника да уђу у поступак откупа који ће бити дефинисан новом Уредбом, с обзиром на висину примања, висину најосновнијих животних трошкова, постојање економске кризе и све гори положај полицијских службеника у друштвеном животу. Најједноставније речено нова Уредба, у својим законским решењима мора садржати и животну компоненту и осликавати стање животне реалности, а не да буде базирана на политиканству и демагошким принципима, што је карактеристично и што одликује Уредбу о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010), која је и даље на снази.

Актуелна Уредба о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010) , која у себи и кроз своја законска решења не садржи и не уважава реалност друштва, стандарде професије на које се односи, каква је полицијска, друштвено-економски положај грађана, је сама по себи у супротности са сврхом доношења, базирана на имагинарним основама и као таква непримењива и противречна разлозима доношења. Актуелна уредба, у погледу одређености услова и начина откупа, није имала у виду нити је узела у обзир висину примања, најбројније, у друштвеном животу битне полицијске професија на које се односи уредба, није имала у виду висину просечне плате на нивоу Републике Србије, није обухватила и имала у виду висину просечене потрошачке корпе /по најновијим параметрима од 52,000-60,000 динара/, трошкове и висину основних пореских- комуналних и др.дажбина, као редовних издатака. Уколико би се у све то уврстило и као неминовност додали месечни издаци по основу школовања деце, ванредни или редовни издаци по основу лечења, недвосмислено се може тврдити да је актуелна Уредба у супротности са постулатима правне одрживости. Као таква, актуелна Уредба би могла бити одржива и сврсисходна да је донета за стандарде који важе у Паризу, Лондону, Риму,Берлину, односно могла би бити одржива да се примењује у држави или граду европског стандарда високоразвијених друштава.

Да је непримењива једноствно се може проверити кроз следеће чињенице:

• Колико нам је познато, ниједан полицијски службеник од тренутка њеног доношења и ступања на правну снагу није био у могућности да уђе у поступак откупа по условима и на начин како је то њом регулисано. Не искључујемо могућност да неке друге професије обухваћене уредбом су прихватиле услове откупа и да су ушле у сам поступак, али као што је и више него познато, те друге професије, припадници БИА и специјални тужиоци имају далеко већа примања и далеко бољи стандард него полицијски службеници.
• Да је њене непримењивости и неповољности свесно било и Министарство одбране, те да су они већ одавно себе изопштили из Уредбе. Неоспорна чињеница је да Министарство одбране далеко одмаколо по том питању водећи много више рачуна о материјалним могућностима својих запослених, њиховој социјалној карти, достојанству и угледу и кроз ову област. Сама чињеница да су се изборили да кроз решења Закона (Закон о становању, Закон о средствима у својини Републике Србије) и Уредби који регулишу ову област, изопште себе, и на себи прихватљив начин, далеко од јавности, иако и они нису ништа друго него државни службеници, себи обезбеде прикладан, прихватљив и повољан статус по основу решавања стамебене проблематике, довољно говори и о озбиљности служби и надлежних у Министарству одбране задужених за стамбено-правне послове, за разлику од оних који су као “репрезенти” Министарства унутрашњих питања по том питању имали задужења. И то је један више разлог, нашег предлога да се неизоставно активно по овом питању актуелизује улога и учешће Синдиката који егзистирају у МУП-а.
• Актуелна Уредба о решавању стамбених потребаизабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010) од моментом доношења и ступања на правну снагу је далеко и драстично предвидела неповољније услове откупа, у односу и на услове откупа одређене Уредбом о решавању стамбених потреба куповином станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана ( “ Службени гласника РС ” бр.82/06, 96/06 и 99/06 ). То је актуелна реалност, али реалност која је у супротности са свим принципима правне логике. Уредба о решавању стамбених потреба куповином станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана ( “ Службени гласника РС ” бр.82/06, 96/06 и 99/06 ) је донета, више као изнуђена реакција државе услед приговора и негодовања различитих субјеката који су сматрали да откупне услове станова за државне службенике, предвиђене Уредбом о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, треба пооштрити. Као свака озбиљна држава која мисли о својим службеницима имајући у виду њихове реалне материјалне могућности, у Србији је донета Уредба о решавању стамбених потреба куповином станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана која је у својим решењима имала нешто захтевније услове откупа и нешто веће висине цене станова, али никако драматично различите или драматично увећане, као што је то учињено новим решењима у актуелној Уредби (“Службени гласник РС” 102/2010). Суштина, поред наведеног, је била да се не дира у решења Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, која је до тада била на снази, да се она као таква рестриктивније примењује а да се даје више места и простора за примену Уредбе о решавању стамбених потреба куповином станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана.Да би било још јасније, покушаћемо да вам то представимо на актуелном примеру насеља Војводе Степе изгуаћеног на простоуу бивше војие касарне. Станови сагпађени у наведеном насељу је саградила Републичка Пирекиија за изградњу и иена стана тренутно износи 1290 еура по м2. са ПДВ-ом.

  Уколико би полицијском службенику у наведеном насељу био додељен стан по актуелној Уредба о решавању стамбених потреба изабпаних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010) у том случају примењујући одредбе члана 41 ст.2 откупуна цена стана по м2 је 1290 еура, иста онолика колика је и за сваког другог грађанина, с тим што другим грађанима-физичким лицима се умањује за 8% колико износи ПДВ-е, ако је у питању куповина првог стана, док полицијски службици по предметној Уредби немају ни право на умањење у висини ПДВ-а без обзира што је у питању први стан.

  То је у ствари та цена коју дефинише чл.41 ст.2, а коју је утврђује Министарство финансија-Пореска управа (у даљем тексту:Пореска управа) на начин како се утврђује основица пореза на пренос апсолутних права.

  Свако евентуални покушај некога да ово негира и покуша да прикаже на други начин цену квадрата, најблаже речено, представљало би потпуну неистину или покушај искривљивања реалности довођењем у заблуда, баш на онај начин како су и изиграни они из МУП-а који су “здушно” бранећи интересе полицијских службеника дозволили да се актуелна Уредба донесе и дозволи измена ранијег члана 48а претходне Уредбе, којим је био дефинисан начин утврђивања откупне вредности квадрата стана.

  Међутим уколико би полицијски службеник остварио приоритетно место на листи реда првенства и хтео да уђе у откуп тог истог стана по условима који предвиђа Уредба о решавању стамбених потреба куповином станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана ( “ Службени гласника РС ” бр.82/06, 96/06 и 99/06 ), у том случају максимална цена м2 стана би била 850 еура.

  Уколико би опет тај исти стан купован по условима предходно укинуте Уредба о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” бр.41/02,76/02,125/03,88/04,68/06-УС и 10/07) када је висину тржишне вредности стана утврђивао надлежни порески орган као основицу пореза на имовину (као облика пореза на имовину) тада би цена м2 стана била око 800 еура.

  Или још прецизнији пример је Новог Сада. Министарство унутрашњих послова Р.Србије дана 23.10.2012.године објавило је Јавни конкурс бр.360- 603/12-4-3 од 29.08.2012.год.за куповину станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана ( “ Службени гласника РС ” бр.82/06. 96/06 и 99/06 ). Предмет Јавног конкурса је и стан бр.14. трећи спрат. на локацији Сунчана страна Југовићево. Нови Сад.. по цени од 56.687.30 динара по м2.. или ти 690 еура по м2. Наведени Јавни конкурс је јавно објављен и можете га погледати на сајту МУП-а Р.Србије /Архива- актуелно; Огласи: Конкурси).

  За исти тај стан цена по м2 које је утврдила и по којој продаје станове Граћевинска Дирекција Србије је 1050 еура са ПДВ-ом. што можете проверити и пронаћи на сајту Грађевинске Дирекције Србије.

  Та цена је уједно и цена тржишне вредности стана коју би тврдило Министарство финансија-Пореска управа (у даљем тексту:Пореска управа) на начин како се утврђује основица пореза на пренос апсолутних права, ако би се тржишна вредност стана у поступку откупа утврђивала применом норми актуелне Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010).

  Уколико би опет тај исти стан купован по условима предходно укинуте Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” бр.41/02,76/02,125/03,88/04,68/06-УС и 10/07) када је висину тржишне вредности стана утврђивао надлежни порески орган као основицу пореза на имовину (као облика пореза на имовину) тада би цена м2 стана била око око 650 еура.

  Оно што је битно да се зна то је да цена по којој Грађевинска Дирекција Р.Србије оглашава продају станова је у ствари та цена коју би утврдило Министарство финансија-Пореска управа (у даљем тексту:Пореска управа) на начин како се утврђује основица пореза на пренос апсолутних права, и свака другачија тврдња представља аполутну неистину. Та цена је цена по којој је дата могућност да се станови могу откупити од стране полицијских службеника по актуелној Уредби и она не може бити мања када је утврђује Министарство финансија, али може бити већа и то је оно што они који су представљали МУП-а, при изради актуелне Уредбе, нису умели или нису хтели да препознају.

  Да не би било каквих недоумица око власништва и начина функционисања Грађевинске Дирекције Р.Србије, битно је знати да је она власништво Државе-Владе Р.Србије, да се финансира и функционише на тржишним принципима уско сарађујући са Министарством финансија приликом одређивања продајних цена станова по тржишним условима.

  Да би вам још ближе илустровали парадокс који је неминован и који врло лако може да проистекне из актуелних решења наведених уредби је следећи пример. Ако би рецимо Грађевинска Дирекција Р.Србије због немогућности да прода стан бр.15, трећи спрат, на локацији Сунчана страна Југовићево,  Нови Сад.,поред стана на који смо вам указали у горњем делу текста, одлучила да тај стан после неког времена да на располагање Влади Р.Србије, а Влада Р.Србије тај исти стан додели МУП-а, МУП-а би у тој ситуацији морао да распише Конкурс за доделу стана у закуп али по условима и на начин које предвиђа Уредба о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010). Тада долазите у ситацију да два полицијка службеника који се налазе врата уз врата могу да откупе стан додељен од МУП-а с тим што ће полицијски службеник коме је стан додељен по основу Уредбе о решавању стамбених потреба куповином станова изграђених средствима за реализацију Националног инвестиционог плана ( “ Службени гласника РС ” бр.82/06, 96/06 и 99/06 ) плаћати м2 стана 690 еура, а полицијски службеник коме је додељен стан по Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010) ће морати м2 стана да плати по 1050 еура.

  Из овога примера мислимо да најјасније заједно са осталим аргументима недвосмислено можете разумети све оно на што смо покушали да вам укажемо у смислу неповољности актуелне Уредбе, њене неодрживости, неутемељности на животним реалностима, многим противречностима и свим другим негативним странама.

• Актуелна Уредба………….. (“Службени гласник РС” 102/2010) и поред тога што је својим најновијим решењима радикално променила и погоршала начин одређивања висине откупне цене станова и услове откупа и урушила положај полицијских службеника, на откуп, чак не оставља могућност примена ниједног члана Закона о становању (“Службени гласник Р.С.” бр.50/92; 76/92; 84/92-испр.; 33/93; 67/93; 46/94; 47/94-испр.;48/94; 44/95др.закон; 49/95; 16/97; 46/98; 26/2001; 101/205-др.закон).Прост разлог томе је што су чланом 18, 18а, 19, 20, 21 Закона о становању предвиђени нешто повољнији услови откупа у смислу рока од 40 година и неке од околности које својим постојањем могу умањити висину откупне цене.

  Али зато актуелном Уредбом (члан 38) није изостављено да се на услове закупа по уредби сходно примењују одредбе Закона о становању, што све јасно говори да је циљ доношења Уредбе био унапред одређен, а то је да се новеденом Уредбом тада битно погоршају услови и начин откупа. Мора се признати, донекле и вешто, циљ је постигнут и то готово без икаквих последица и реакција, јер је МУП-а то толико лако прихватило, да је то вероватно изненадило и оне који су то најмање очекивали.

  Мислимо да смо вам и кроз овај пример довољно јасно и прецизно показали утемељеност наших сугестија и тврдњи, уједно и доказали неспособност,идолентност, лоше правничко знање или слабо познавање прописа из области стамбене проблематике, оних који су заступали интересе запослених у МУП-а приликом доношење актуелне Уредбе….(“Службени гласник РС” 102/2010). која је на снази. Напомињемо да је у тренутку њеног доношења, Министар полиције Ивица Дачић био уједно и заменик председника Владе Р.С. са наглашеном и у јавности израженом бригом за статус и социјални положај полицијских службеника, што је мора се признати великим делом и доказао. Укратко актуелна Уредба као најнеповољнија и која драматично својим решењима урушава положај полицијских службеника донета је у условима и време када клима, за доношење прописа којим се побољшава положај запослених у МУП-а, никад није била боља и то све само из разлога што заступници МУП-а нису знали и умели да препознају да постоји велика разлика када се тржишна вредност стана утврђује од стране надлежног пореског органа као основиие пореза на имовину (као облика пореза имовину) која је много повољнија, у односу када ту исту тржишну вредност стана утврђује Министарство финансија-Пореска управа (у даљем тексту. Пореска управа) на начин како се утврђује основица пореза на пренос апсолутних права.

  И ово је још један од аргумената због којих стојимо на становишту да је у поступку доношења нове Уредбе потребно непосредно, снажно и јако учешће представника синдиката.

  С тим у вези предлажемо вам нека законска решења која би требало укомпорирати у нову Уредбу решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини и од којих не би се смело одустати ни за један једини “педаљ”, ако постоји озбиљна намера да се ова област уреди на правно-ваљан начин и спречи сваки даљи покушај систематског урушавања и оно мало права која имају полицијски службеници. Једино на тај начин могло би се говорити о доброј полазаној основи, коначно и почетку системског решавања једног од најбитнијих и најкруцијалних проблема и потреба полицијских служебника.

Предлажемо вам следеће од чега, опет понављамо, не би смели да дозволите да се одступи ни ја један једини “педаљ” приликом доношења и ступања у правни промет нове Уредбе:

1. Да се, у сто краћем року, иницира код Председника владе господина Ивице Дачић да у сладу са чл.22. Закона о државним службеницима, Решењем формира радну групу у чијем саставу ће интересе запослених у МУП-а, у поступку доношења нове Уредбе, активно заступати и представници синдиката, са задатком непосредног учешћа са осталим релевантним субјектима задуженим за доношење и израду Уредбе. На тај начин, активним учешћем и непосредним утицајем, избећи ће се постделиктно деловање у смислу давања предлога и сугестија на већ донет нацрт или предлог Уредбе, што ће засигурно утицати и на економичност поступка, на квалитетније решење проблема у интересу полицијских службеника.
2. Имајући у виду да се после донете Коначне одлуке о додели стана запосленом, следи поступак потписивања Уговора о закупу између МУП-а и запосленог, а да је МУП-а у конкретном случају као носилац права располагања над станом закуподавац, иницирати код Министра унутрашњих пословод Р.Србије да се кроз Протокол, Споразум или слично, у међувремену , док се не донесе нова Уредба, стопира, односно учини застој или одложи потписивање Уговора о закупу. У наведеном случају кирија-закуп, наједноставније речено плаћа се МУП-а.Разлог томе је што ће они запослени који у међувремну добију Коначну одлуку о додели стана по актуелној Уредби, морати да уђу у закуп (који није нимало мали) без могућности да траже и уђу у поступак откупа, јер као што је познато Уставни суд је поништио и ставио ван снаге члан б.став 4. Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010), којим је било дато право само запосленим у МУП-а (они са овлашћењима) да могу стан да откупе, док одредбе Уредбе којима је одређен и дефинисан закуп су остале на снази.

   У тој ситацији “правног вакума” запослени би плаћали закуп (износ новца дат за закуп не улази нити се рачуна у откуп), све док нова Уредба не би ступила на правну снагу, а нисмо сигурни, на темељу ранијих искустава, да ће поступак њене израде и усвајања бити тако брзо.

   Треба имати у виду да се на то време, дода и време од неколико месеци, које протекне од дана када се поднесе захтев за откуп, а у којем року надлежан орган Републичка Дирекција за имовину , треба да заврши процедуру и поступак давања услова и склапања Уговора о откупу, закуп ће теће и плаћати се. У свему томе десиће се да ће се по основу закупа морати платити, у неким градовима, за период од 6-8 месеци закупа од 2.000 до 2.500 еура. Питање је да ли ће у том времену нова Уредба бити и донета, а опет вам, на бази искуства, указујемо да је Републичка Дирекција за имовину, у просеку, за неких отприлике 6 /шест/ месеци од дана када прими Захтев за откуп завршавала процедуру склапања Уговора о откупу, што опет драстично повлачи велике издатке по основу закупа.

   Због наведеног Иницијативу, Министру унутрашњих послова. да се стопира. одложи и застане са склапање Уговора о закупу, док се не донесе нова Уредба би требало упутити у што краћем року, да не кажемо ОДМАХ и ХИТНО.

    

3. Свим средствима се борити, да се укину одредба да купопродајну цену у висини тржишне вредности утврђује Министарство финансија-Пореска управа (у даљем тексту Пореска управа), на начин како се утврђује основица пореза на пренос апсолутних права.Као најприкладније решење предлажемо да се купопродајна цена стана одређује у висини тржишне вредности коју је надлежни порески орган утврдио као основицу пореза на имовину (као облика пореза на имовину), за годину у којој се купопродаја стана врши.- ОД ОВОГ ЗАКОНСКОГ ПРЕДЛОГА И РЕШЕЊА НЕ БИ СЕ СМЕЛО ОДСТУПИТИ НИ ЗА МИЛИМЕТАР-.

   У случају да доносилац нове Уредбе и покуша да доведе овај предлога у питање или да покуша да га оспори, морао би бити суочен и морало би му се ставити у изглед ризик генералног штрајка свих запослених у МУП-а. Свако друго решење не би било ништа друго него потпуни и апсолутни пораз прокламованих синдикалних циљева и залагања.

4. Да се приликом одређивања висине износа цене закупнине становаводи рачуна и узме у обзир социјална компонента или одреде параметри који утичу на њено смањење, пошто по Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини (“Службени гласник РС” 102/2010),која је још на снази, у делу којим је уређен закуп, закупнина је тако одређена, да се не може побећи од утиска као да су је доносили закуподавци станова у приватном сектору.Уредбом је одређена цена закупа, која за неке градове не само да није реална, већ је за станове на истим локацијама и са истом квадратуром већа него када плаћате станарину за изнајмљен стан код правног или физичког лица у приватном власништву. Примера ради месечна закупнина квадратног метра стана, по Уредби, која је тренутно на снази, множи се са 0,00242, а по Уредби о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини , која је донета и објављена у Службеном гласнику РС бр.41.од 12.јула 2002 год. тај коефицијент је био 0,000044.

   Али то није само драстично повећање висине и цене закупа када се гледа кроз коефицијент, јер тржишну вредност квадратног метра сада, по Уредби која је на снази, утврђује Порески орган-Министарства финансија, а по свим раније донетим Уредбама тржишну вредност је одређивао надлежни порески орган према основици пореза на имовину (Порески органи при Скупштини општине-града на чијем с подручју налази стан). Та разлика је драстично опет велика јер, зависно од града-општине где се стан налази, разлика у висини цене стана коју је утврдио Порески орган-Министарства финансија у старту је и по 50%, већа од цене за исти стан коју утврђује Порески органи при Скупштини општине-града.

   Поређења ради за стан у Београду од 60 м2 /станови у Војводи Степе/ закупнина стана, на месечном нивоу, би била по ранијим уредбама када је Порески органи при Скупштини општине-града утврђивао тржишну вредност квадрата била око 102 ера /плус – минус 5 еура/ и то када би се изгубио право на стан, онда би износ дат за закупнину био третиран у сврху закупа.

5. Не дозволити, да законска решења, услови и цена откупа,новодонетом Уредбом о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, могу бити неповољнији у односу на услове који би за тај исти стан могли бити дати Уредбом о решавању стамбених потреба куповином станова изграћених соедствима за реализаиију Наиионалног инвестииионог плана ( “ Службени гласника РС ” бр.82/06, 96/06 и 99/06 ).Мишљења смо да се ради о изузетно правно јаком адуту, који кроз правилну аргументацију представља средство у рукама преговарача, којим се свака евентуална противљења супростављене стране, могу учинити правно неодрживом и не утемељеним по сваком основу.
6. Оно на шта вам посебно указујемо, а што је на неки начин остајало непримећено јер је тако законодавац то и желео, је да се кроз сваку новодонету Уредбу о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, кроз члан који се односи на “Прелазне и завршне одредбе” урушавао положај и права полииијских службеника.Наиме кроз прелазне и завршне одредбе, нарочито Уредбом која је на снази, у чл.57 наведено је да поступак за решавање стамбене потребе, по коме до дана на ступања на снагу ове уредбе није донета првостепена одлука….наставиће се по одредбама ове уредбе. Оваквим правним решењем двоструко су оштећени поједини полицијски службеници.

   Прво оштећени су чекањем због неажурности Стамбене комисије или ти ћутања администрације, јер је немали број случајева да поступак решавања стамбене потребе иако почиње тећи даном расписвања Огласа којим се позивају заинтересована лица да у року од 30 дана од дана објављивања огласа поднесу писмени захтев……… завршава се и после неколико година од расписаног-завршеног конкурса. Иначе Уредбом није регулисан и одређен законски рок у ком Комисија за решавање стамбених потреба мора да донесе Првостепену одлуку. У међувремену, иако не кривицом заинтересованих полицијских службеника који су поднели писмени захтев за решавање стамбених потреба и самим тим започели поступак, долазило је често до промене Уредби и самим тим, новодонетим уредбама, које су по правилу биле неповољније, урушаван је положај запослених. Примера ради: Конкурс за доделу стнова у Пријепољу расписан је 2004.године а стамбена комисија МУП-а је донела Првостепену одлуку тек 2011.године, у Новом Саду један од Конкурса је расписан 2005 а комисија МУП-а је донела Првостепену одлуку 2009.године. У том периоду чекајући првостепену одлуку Стамбене комисије МУП-а запослени, према уредби, нису имали ниједно правно средство да утичу да време доношење Првостепене одлуке буде краће. Само то чекање је приморало заинтересоване да сачекају Одлуку стамбене комисије да би видели да ли и какве су им шансе да на тај начин реше стамбене потребе из ког разлога нису предузимали никакве друге активности да би на други начин решили свој стамебени статус, плаћајући најчешће подстанарске кирије и на тај начин кроз ћутање администрације и неажурност Стамбене комисије МУП-а били су изложени великим трошковима због кирија, а да неговоримо и стању у којем су били “ни на небу ни на земљи”.

   Са друге стране уместо да законодавац има у виду ту чињеницу јер му је са сигурношћу била позната и да остави могућност полицијским службеницима да поред тога што су оштећени толиким чекањем и неизвесношћу, законодавац то једноставно игнорише, олако прелази преко тога и кроз прелазне и завршне одредбе нове Уредбом, по правилу, неповољније одређује положај тих полицијских службеника наводећи да ће услови откупа и поступак бити спроведени или настављени по условима новодонете уредбе.

   Овако понашање доносиоца уредбе је у сваком таквом случају противно основним правним начелима, да се на странку у поступку примењују одредбе законских прописа које су блаже или повољније за њега. Како и овакви случаји се у многоме не разликују, предлажемо да се Новодонетом уредбом овакве могућности предвиде, јер није у питању грешка или немар полицијског службеника, који је конкурисао, што је поступак трајао толико дуго, него надлежних служби у МУП-а или надлежних служби других државних органа.

   С тим у вези предлажем да прелазне и завршне одредбе нове Уредбе садрже у једном од ставова и одредбу која ће гласити: “На све запосленене раднике, који у међувремену нису започели са поступком откупа, на поступак откупа и услове откупа, примењиваће се одредбе оне Уредбе када је поступак започео, односно одредбе Уредбе која је важила на дан објављивања огласа или по одредбама ове Уредбе /мисли се на новодонету Уредбу/ уколико је ова уредба повољнија за запосленог, под условом да запослени није прихватио услове неке од предходних уредби и започео поступак откупа.

   Сматрамо да би оваквим, иако, ретроактивним решењем, била обезбеђена заслужена, колико толико сатисфакција, исправљена већ учињена неправда, била смањена причињена штета проузрокована неажурношћу у поступању надлежних органа државне управе и добрим делом избегли евентуални судски поступци. Оваква решења односила би се, искључиво и само на случајеве када због наведених пропуста нису у “разумном року”донете Првостепене одлуке.

   Такође, ова решења предвиђала би и случајеве када и након завршеног поступка и донете Одлуке о додели стана због постојања објективних околности није било могуће потписати уговор о закупу. У пракси, опет не кривицом запослених, је приметно да у појединим ситуацијама и околностима као што су неиздавање употребне дозволе за стамбене зграде, МУП-а поштујући начело легалитета, не приступају поступку сачињавања Уговора о закупу, док не буду отклоњене све правне сметње за легално усељење у станове. На овакве објективне околности немогуће је утицати од стране полицијског службеника као појединца или МУП-а, јер издавање употребене дозволе захтева правну процедуру у надлежности локалних самоуправа на чијем подручју се налази стамбена јединица и која је ван ингеренција МУП-а . У таквим ситуацијама чекања, када се непотпише уговор о закупу као предуслов да би се могло приступити откупу, дешавало се да дође и до промене саме Уредбе.

7. Да се кроз законска решења нове Уредбе предвиди и умањење цене стана за онолико процената колико износи ПДВ уколико се ради о куповини првог стана.
8. Неизоставно да се новом Уредбом да могућност и право откупа свим заполсеннм у МУП-а.
9. Као једна од нових и битних одредби, могла би да се уведе ограничење по основу дужине радног стажа оних који би имали право учешћа на конкурсу.Рецимо да би то било најмање 5 /пет/ година укупног радног стажа.На тај начин би се колико-толико смањила могућност онима којима прво радно место у полицији је начелничко, могу у старту размишљати да за себе приуште привилегију решавања стамбеног питања у првој или првим годинама након заснивања радном односа у МУП-а. У датој ситуацији 5 год. укупног радног стажа односило би се, искључиво, на радни стаж проведен у МУП-а, без могућности урачунавања радног стажа у другим органима или организацијама.Овакво решење било би и колико-толико правично у односу на друге запослене у МУП-а, а онима који у МУП-а долазе пред крај радног века са намером да, поред неких других погодности, реше за себе и стамбено питање на тај начин, или им запослење у МУП-а буде само пролазна станица за решавање свог стамбеног питања, би допринело да се овакви случајеви и примери, којих је било у пракси, колико-толико сведу на минимум.

   На крају да резимирамо: Примену решења и предлога из тачке 1. и 2, инииирати одмах уз начело хитности примене, а од решња и предлога тачке 3. и 6. ни по коју иену не одустајати приликом израде нове Уредбе.

   Кроз овај акт настојали смо предлозима, сугестијама, објашњењима и примерима да дамо свој допринос у решавању стамбене проблематике запослених у МУП-а Р.Србије. С обзиром да су у овај акт уграђени искуства полицијских службеника, а да је креирању акта учествовало наколико полицијских службеника који су чланови различитих синдиката, из наведеног разлога акт достављамо непотписан и то искључиво са намером да би код руководства синдиката отклонили сваку сумњу у искрене намере оних који су учествовали у његовој изради.

Полицијски службеници

ССП: Синдикат српске полиције био је и увек ће бити за сарадњу са свим синдикатима и појединцима који то искрено желе. Мисија и главна улога свих синдиката у Министарству је да се изборе за поштовање закона, боље услове рада и свега оног што утиче на унапређење рада. Свако, па и чланови других синдиката, или они који су синдикално неопредељени су добродошли у раду или у разговорима са послодавцем.

Пракса ССП је да на разговорима са представницима послодавца иду и неопредељени запослени, јер желимо да сваком дамо шансу да се увери у искрене намере да синдикат постоји ради својих чланова тј. свих запослених, а не ради самог себе или бављења собом у циљу увећања чланова. Напротив, права снага синдиката је дијалог и чланови различитог профила стручности који ће радити у интересу свих запослени а не једног синдиката или ради личних интереса и неостварених амбиција.