Данас је тешко радити као полицајац. Нередовне смене, долазак раније на посао, прековремени рад, који се у неким случајевима не плаћа, средства за рад која су у веома лошем стању или их нема, а очекују се резултати, лоши су услови рада, свакодневне контроле и притисци од стране старешина, одлагање и прекиди годишњих одмора и слично. Таман толико да се полицајци психички и физички преморе, што је један од узрока настанка неких болести.  Не преостаје ништа друго, него да се јаве свом изабраном лекару, који после разних тестирања и провера, полицајцу отворе тзв. боловање, уз понеке савете да се дистанцира од посла и животних проблема, да редовно посећује терапије, прошета у природи и слично.  Свако од њих понекад и помисли: „Ех, у овој несрећи где сам се разболео, имам и среће, бар ћу се одморити од посла и притиска старешина“. Али се, у неким случајевима превари. Као у овом. Допис о конкретном случају можете прочитати на крају текста.

Као што је свима познато, и поред  многих дописа и текстова у којима је Синдикат српске полиције упозоравао руководиоце организационих јединица, као и одговорна лица у Министарству, http://ssp.org.rs/arhive/5527 , тренд поступања по депеши из 2007 године, чији је потписник бивши начелник Управе полиције, генерал Курибак, а  која се тиче контроле оправданости привремене спречености за рад, је нажалост поново почео. Ове године, нама познато и званично, у полицијској станици Прешево. А „жртва“ је наравно био, ко други него, члан органа Синдиката српске полиције – члан ГО РЦ Врање Дејан Тасић.

Да ли је ова контрола усмерена због синдикалних активности Дејана Тасића или је можда настала грешком, можда и неупућеношћу (што може да се деси свакоме ко ради), видећемо ових дана, ако начелник ПС Прешево одговори на допис послат од стране ССП РЦ Врање, дана 27.02.2015. године, који ћемо поштујући начело транспарентности у раду синдиката и објавити.

Него, да се вратимо сржи проблема и да свим запосленима у МУП-у, укључујући и старешински кадар који обично врши поступања по тој депеши, овим дописом помогнемо како не би долазили у непријатне ситуације и не би дошло до евентуалног подношења одговарајућих пријава против одговорних. Да ли ће се тада у одбрани позвати на поступање по депеши коју је 2007. године потписао генерал Курибак, а која је опстала и поред промене Закона о раду? Јер, требало би да знају да депеша није правни акт, већ само инструкција при поступању и приликом доказивања не производи правно дејство. А депеша број 2319 од 26.10.2007 године је НЕЗАКОНИТА.  Доказ за то је и став  Управе за људске ресурсе МУП-а,  http://ssp.org.rs/arhive/3746  који је после доста притисака од стране Синдиката српске полиције и донет.

Веома је битно свима напоменути,  да запослени током боловања, НИЈЕ ДУЖАН да се у сваком тренутку налази на својој адреси где живи, осим ако то није изричито наведено у пратечој здравственој документацији конкретног случаја.  

Још један доказ да овакав начин поступања старешина, не производи правну нити дисциплинску одговорност је и ослобађајуће Решење Пу за град Београд,  ДС 116-1/454 од дана 07.12.2011. године које је добио, такође члан органа ССП Председник СГ Лазаревац Никола Иванковић. Решење можете видети овде http://ssp.org.rs/arhive/4872 .

Оваквим поступцима, који руководиоци организационих јединица спроводе позивајући се на депешу из 2007. године коју је потписао бивши начелник Управе полиције Младен Курибак су противзаконити и тиме се, у зависности од случаја, крше најмање неколико чланова Закона о раду, Закона о здравственој заштити и Кривичног законика.

Цитираћемо и члан 103. став 5. Закона о раду, где је  јасно дефинисан начин контроле одсуства са рада:

 „Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање за рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе Захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са Законом.“ 

Овде је јасно да контролу оправданости законитости не могу вршити запослени у МУП-у.

Надамо се ће овај чланак, као и дописи у њему,  помоћи и руководиоцима организационих јединица како би стали оваквој пракси на пут и  изборили се са вечитом дилемом: поступати по депеши иако сумњамо да је незаконита или спроводити Закон? Шта је јаче?

Синдикат српске полиције ће сваком руководиоцу који се буде сусрео са оваквим проблемом, пружити сву неопходну помоћ ради његовог решавања. Јер сви ми заједно представљамо извршну власт и морамо поштовати хијерархију у Републици Србији: Устав, Закон, подзаконски акти, па онда све остало.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић